Povreda na radu – prava zaposlenog, naknada štete i odgovornost poslodavca

Povreda na radu je povreda ili oboljenje koje zaposleni pretrpi u vezi sa obavljanjem posla. Može biti lakša, poput posekotine ili uganuća, ali i teška, sa trajnim posledicama po zdravlje i sposobnost za rad.

Povreda na radu povlači više posebnih prava: naknadu zarade od 100%, zaštitu od otkaza za vreme bolovanja, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i pravo na naknadu štete od poslodavca. U ovom tekstu objašnjavamo šta se smatra povredom na radu, šta zaposleni treba da uradi posle povrede, koje obaveze ima poslodavac i kako se ostvaruje naknada štete.

Sadržaj:

Šta je povreda na radu

Povredu na radu definiše Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Povreda na radu je povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.

Povredom na radu smatra se i povreda:

• pri obavljanju posla na koji zaposleni nije raspoređen, ali ga obavlja u interesu poslodavca,
• na redovnom putu od stana do mesta rada i obrnuto, na službenom putu i na putu preduzetom radi stupanja na rad,
• u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite zbog ranije povrede na radu ili profesionalne bolesti,
• pri učešću u akcijama spasavanja, vojnim vežbama, na radnom kampu ili takmičenju i drugim poslovima od opšteg interesa utvrđenim zakonom.

Povredom na radu smatra se i oboljenje koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla - na primer infekcija posle posekotine na radu. Takvo oboljenje se izjednačava sa povredom na radu, ali nije profesionalna bolest.

Povrede su češće na poslovima sa povećanim rizikom - na gradilištu, pri radu na mašinama i na visini, sa opasnim materijama ili pri podizanju teških tereta - ali mogu se dogoditi na svakom poslu.

Profesionalna bolest

Profesionalna bolest je nešto drugo od povrede na radu. To su određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na poslovima koje je zaposleni obavljao - na primer oštećenje sluha od buke ili bolesti pluća od prašine.

Za profesionalnu bolest se može smatrati samo bolest koja se nalazi na spisku iz Pravilnika o utvrđivanju profesionalnih bolesti, koji za svaku bolest navodi i poslove na kojima se javlja i uslove pod kojima se smatra profesionalnom.

Profesionalnu bolest utvrđuje zdravstvena ustanova medicine rada (na primer Institut za medicinu rada Srbije), na osnovu medicinske dokumentacije: otpusnih lista, specijalističkih i laboratorijskih nalaza i podataka o uslovima rada. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja zbog profesionalne bolesti ostvaruju se pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond).

Za kasniji zahtev za naknadu štete važno je da bolest bude pravilno utvrđena i dokumentovana - nalaz o radnoj sposobnosti sam po sebi po pravilu nije dovoljan dokaz da je bolest profesionalna. Zato je korisno da postupak od početka prati advokat za radno pravo.

Šta da uradite nakon povrede na radu

1. Odmah obavestite neposrednog rukovodioca ili lice za bezbednost i zdravlje na radu o povredi i okolnostima.
2. Javite se lekaru isti dan i recite da se povreda dogodila na radu - nalaz lekara koji vas je prvi pregledao jedan je od najvažnijih dokaza.
3. Prikupite dokaze: imena svedoka, fotografije mesta i opreme, poruke i imejlove o događaju.
4. Tražite kopiju izveštaja o povredi na radu - poslodavac je dužan da vam ga dostavi.
5. Ako poslodavac odbije da prijavi povredu ili sačini izveštaj, obratite se inspekciji rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koja nadzire poslodavce i može ih kazniti.
6. Čuvajte svu medicinsku dokumentaciju, račune za lekove, prevoz i tuđu pomoć - oni su osnov za naknadu materijalne štete.
7. Kada se lečenje završi i posledice ustale, procenjuje se stepen umanjenja životne aktivnosti i odlučuje o zahtevu za naknadu štete - imajte u vidu rokove zastarelosti.

Za vreme bolovanja zbog povrede na radu poslodavac ne može da vam da otkaz zbog same sprečenosti za rad - to zakon izričito ne smatra opravdanim razlogom (više u tekstu o otkazu ugovora o radu).

Obaveze poslodavca posle povrede

Obaveze poslodavca uređuje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu iz 2023. godine, koji je zamenio raniji zakon iz 2005. godine.

Prijava povrede inspekciji rada

• smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, kao i opasnu pojavu, poslodavac prijavljuje inspekciji rada i policiji odmah, a najkasnije u roku od 24 časa,
• laku povredu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad duže od tri dana prijavljuje inspekciji rada najkasnije u roku od pet radnih dana,
• profesionalnu bolest prijavljuje inspekciji rada najkasnije u roku od pet dana od dostavljanja mišljenja zdravstvene ustanove koja ju je utvrdila.

Izveštaj o povredi na radu

Poslodavac je dužan da izveštaj o povredi na radu, odnosno o profesionalnoj bolesti, dostavi povređenom zaposlenom, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

Kazne

Za neprijavljivanje povrede ili nedostavljanje izveštaja Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje novčanu kaznu od 1.500.000 do 2.000.000 dinara za poslodavca - pravno lice, od 400.000 do 500.000 dinara za preduzetnika i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice (iznosi važe prema zakonu iz 2023. godine). Za druge prekršaje zakon propisuje drugačije raspone.

Prevencija

Pre svake povrede, poslodavac je dužan da obezbedi i sprovodi preventivne mere. Između ostalog, mora da:

• donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta i utvrdi mere za otklanjanje ili smanjenje rizika,
• opštim aktom uredi prava i obaveze u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu - poslodavac sa najviše deset zaposlenih to može urediti i ugovorom o radu,
• aktom u pisanoj formi imenuje savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu,
• obučava zaposlene za bezbedan rad i obaveštava ih o opasnostima, naročito pri uvođenju nove opreme i tehnologija,
• obezbedi propisane preglede i provere opreme za rad i ličnu zaštitnu opremu.

Pravo na bezbednost i zdravlje na radu nemaju samo zaposleni u radnom odnosu, već i lica angažovana van radnog odnosa, učenici i studenti na praksi, volonteri, lica na privremenim i povremenim poslovima preko zadruge i druga lica koja zakon navodi.

Naknada zarade i prava iz osiguranja

Naknada zarade za vreme bolovanja

Prema Zakonu o radu, za vreme privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je nastupila sprečenost za rad, a ne manje od minimalne zarade. Za bolovanje zbog bolesti ili povrede van rada naknada je najmanje 65%.

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, dok traje radni odnos ovu naknadu isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, od prvog dana i za sve vreme trajanja bolovanja zbog povrede na radu - i posle 30. dana, za razliku od običnog bolovanja. Ako radni odnos prestane u toku bolovanja, naknadu dalje isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja

• novčana naknada za telesno oštećenje - pripada ako je zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti nastalo telesno oštećenje od najmanje 30%, bez obzira na to da li je izazvalo invalidnost,
• invalidska penzija - ako je povreda na radu ili profesionalna bolest dovela do potpunog gubitka radne sposobnosti, bez uslova u pogledu staža osiguranja,
• porodična penzija - ako je zaposleni preminuo usled povrede na radu, članovi porodice je stiču bez obzira na dužinu njegovog staža.

Ova prava ostvaruju se pred PIO fondom i ne isključuju pravo na naknadu štete od poslodavca.

Kada poslodavac odgovara za štetu

Zakon o radu propisuje da je poslodavac dužan da zaposlenom naknadi štetu koju je pretrpeo na radu ili u vezi sa radom, u skladu sa zakonom. To ne znači da poslodavac automatski odgovara za svaku nezgodu - uslovi odgovornosti određuju se prema Zakonu o obligacionim odnosima:

• po pravilu odgovara po krivici, pri čemu se krivica pretpostavlja - poslodavac se oslobađa samo ako dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice (na primer da je sproveo sve propisane mere zaštite),
• bez obzira na krivicu (objektivno) odgovara za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti - na primer rad na mašinama, na visini, na gradilištu ili sa opasnim materijama.

Zaposleni mora da dokaže da je šteta nastala i da postoji uzročna veza između rada i povrede.

Kada se poslodavac oslobađa odgovornosti

Kod objektivne odgovornosti poslodavac se oslobađa ako dokaže:

• da šteta potiče od uzroka van stvari ili delatnosti, koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (viša sila), ili
• da je šteta nastala isključivo radnjom samog zaposlenog ili trećeg lica, koju nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti.

Ako je zaposleni samo delimično doprineo povredi - na primer nije koristio zaštitnu opremu koju je dobio - poslodavac se ne oslobađa u potpunosti, već se naknada srazmerno umanjuje (podeljena odgovornost). Ako je povredi delimično doprinelo treće lice, ono odgovara zaposlenom solidarno sa poslodavcem.

Koja šteta se naknađuje i kako se odmerava

Ne postoji zakonski "cenovnik" povreda na radu, niti zvanična tabela iznosa. Sud iznos određuje u svakom slučaju posebno, na osnovu veštačenja i okolnosti konkretnog slučaja. Naknada se sastoji iz dva dela.

Materijalna šteta

• troškovi lečenja, lekova, prevoza i tuđe pomoći i nege,
• izgubljena zarada za vreme lečenja, ako naknada zarade nije pokrila punu zaradu,
• novčana renta - ako zbog umanjenja radne sposobnosti zaposleni trajno gubi deo zarade, ako su mu potrebe trajno povećane ili su mu umanjene mogućnosti napredovanja.

Nematerijalna šteta

• pretrpljeni fizički bolovi,
• pretrpljeni strah,
• duševni bolovi zbog umanjenja opšte životne aktivnosti (trajne posledice po svakodnevni život),
• duševni bolovi zbog naruženosti (ožiljci, deformiteti).

Važno je razlikovati umanjenje opšte životne aktivnosti, koje je nematerijalna šteta, od umanjenja radne sposobnosti, koje se naknađuje kao materijalna šteta kroz izgubljenu zaradu ili rentu. Ako zaposleni premine usled povrede, pravo na naknadu nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica imaju članovi njegove porodice, a lica koja je izdržavao i pravo na rentu zbog gubitka izdržavanja.

Kako se iznos odmerava

Kod nematerijalne štete sud, prema Zakonu o obligacionim odnosima, naročito ceni jačinu i trajanje bolova i straha, značaj povređenog dobra i svrhu naknade. Lekar veštak utvrđuje trajanje i intenzitet bolova i straha i procenat umanjenja životne aktivnosti, a ekonomsko-finansijski veštak izgubljenu zaradu. Na iznos utiču i godine povređenog i njegov eventualni doprinos nastanku štete. Zato iznosi za naizgled iste povrede mogu značajno da se razlikuju, a svaka najava konkretne sume pre veštačenja je samo procena. Opšta pravila o vrstama štete objasnili smo i u tekstu o naknadi štete.

Osiguranje poslodavca

Postoje dve različite vrste osiguranja koje se često mešaju:

• osiguranje od odgovornosti poslodavca - pokriva štetu za koju poslodavac odgovara. Povređeni zaposleni može naknadu da zahteva neposredno od osiguravača, ali najviše do iznosa osigurane sume, a za ostatak odgovara poslodavac,
• kolektivno osiguranje zaposlenih od posledica nezgode - osiguravač isplaćuje ugovorenu osiguranu sumu prema uslovima osiguranja (na primer za procenat trajnog invaliditeta), nezavisno od toga da li poslodavac odgovara za povredu.

Pitajte poslodavca da li ima neko od ovih osiguranja i tražite uslove osiguranja - ako ne postoji osiguranje od odgovornosti, zahtev se upućuje samom poslodavcu.

Vansudski dogovor i tužba

Vansudski dogovor

Naknada se može ostvariti vansudskim poravnanjem sa poslodavcem ili osiguravačem. Ovaj put je brži i jeftiniji, ali potpisivanjem poravnanja spor se po pravilu konačno rešava, pa pre potpisivanja treba proveriti da li ponuđeni iznos pokriva sve vidove štete, uključujući buduće troškove.

Tužba za naknadu štete

• Nadležan je osnovni sud - prema Zakonu o parničnom postupku, zaposleni može da tuži pred sudom prema sedištu poslodavca ili pred sudom na čijem se području rad obavlja, odnosno obavljao. Sporovi iz radnih odnosa se rešavaju hitno.
• Dokazi: izveštaj o povredi na radu, medicinska dokumentacija, iskazi svedoka, akt o proceni rizika i dokazi o obuci i zaštitnoj opremi.
• Veštačenja: medicinsko (bolovi, strah, umanjenje životne aktivnosti, naruženost), po potrebi ekonomsko-finansijsko (izgubljena zarada) i veštačenje zaštite na radu (da li su mere bile sprovedene).
• Trajanje: zavisi od suda i broja veštačenja - realno je računati na godinu dana ili duže, naročito ako se izjavi žalba.
• Troškovi: tužilac plaća sudsku taksu i predujam za veštačenje koje predloži. Na kraju troškove snosi strana koja izgubi spor, srazmerno uspehu u sporu.

Ako tužbu podnose članovi porodice preminulog zaposlenog, oni zahtevaju sopstvenu štetu (duševni bol zbog smrti bliskog lica, gubitak izdržavanja, troškovi sahrane).

Rok za tužbu (zastarelost)

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, potraživanje naknade štete zastareva:

• za tri godine od kada je povređeni saznao za štetu i za lice koje je štetu prouzrokovalo (subjektivni rok), a
• u svakom slučaju za pet godina od kada je šteta nastala (objektivni rok).

Kod telesnih povreda se za štetu po pravilu "saznaje" kada je lečenje završeno i kada su trajne posledice utvrđene, ali je najsigurnije ne čekati poslednji trenutak. Ako je povreda prouzrokovana krivičnim delom, a za to delo je propisan duži rok zastarelosti krivičnog gonjenja, zahtev prema odgovornom licu zastareva tek kada istekne taj duži rok. Podnošenjem tužbe zastarelost se prekida.

Povreda tokom rada od kuće

Zakon o radu izričito predviđa rad van prostorija poslodavca, koji obuhvata rad od kuće i rad na daljinu, a Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu obavezuje poslodavca da i kod takvog rada, u saradnji sa zaposlenim, obezbedi bezbedne uslove i propiše preventivne mere.

Definicija povrede na radu ne pravi razliku prema mestu rada. Zato se povreda koja se dogodi za vreme rada i u vezi sa obavljanjem posla - na primer pad pri nošenju opreme za rad ili povreda na sredstvima za rad koja je obezbedio poslodavac - može smatrati povredom na radu, sa istim pravima kao i povreda u kancelariji. Takvu povredu odmah prijavite poslodavcu i lekaru, kao i svaku drugu.

Povreda koja nije povezana sa poslom - na primer pad u kupatilu posle radnog vremena ili povreda u teretani - po pravilu nije povreda na radu. Kod rada od kuće je teže dokazati vezu sa poslom, pa su brza prijava i medicinska dokumentacija još važniji.

Povreda na team buildingu

Zakon team building posebno ne pominje, pa odgovor zavisi od okolnosti. Povredom na radu smatra se i povreda pri obavljanju posla koji zaposleni obavlja u interesu poslodavca, kao i povreda na službenom putu, a zakon izričito navodi i učešće na radnom kampu ili takmičenju.

Da je povreda na team buildingu povreda na radu, govore okolnosti:

• da je događaj organizovao i platio poslodavac,
• da je održan u radno vreme ili po nalogu poslodavca, kao deo obaveza zaposlenog,
• da je povreda nastala u aktivnosti koja je bila deo programa, a ne u privatnom delu boravka.

Što je učešće dobrovoljnije, a aktivnost udaljenija od posla, to je teže dokazati vezu sa radom, pa je potrebno proceniti svaki slučaj posebno.

Česta pitanja

Šta se smatra povredom na radu?

Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, povreda na radu je povreda koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj vezi sa poslom, prouzrokovana kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim pokretom ili iznenadnim opterećenjem tela. Povredom na radu smatra se i povreda na redovnom putu od stana do posla i nazad, na službenom putu, kao i oboljenje nastalo kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili više sile za vreme rada.

Kolika je naknada zarade za vreme bolovanja zbog povrede na radu?

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je nastupila sprečenost za rad, a ne manje od minimalne zarade. Dok traje radni odnos, naknadu isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, za sve vreme bolovanja zbog povrede na radu.

Koji je rok za tužbu za naknadu štete zbog povrede na radu?

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, potraživanje zastareva za tri godine od kada je povređeni saznao za štetu i za odgovorno lice, a najkasnije za pet godina od nastanka štete. Ako je šteta prouzrokovana krivičnim delom za koje je propisan duži rok zastarelosti gonjenja, važi taj duži rok.

Da li se povreda tokom rada od kuće smatra povredom na radu?

Može da se smatra, ako se dogodila za vreme rada i u vezi sa obavljanjem posla - zakon ne pravi razliku prema mestu rada. Povreda koja nije povezana sa poslom, na primer van radnog vremena ili tokom privatnih aktivnosti, po pravilu nije povreda na radu.

U kom roku poslodavac mora da prijavi povredu na radu?

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu poslodavac prijavljuje inspekciji rada i policiji odmah, a najkasnije u roku od 24 časa. Laku povredu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad duže od tri dana prijavljuje inspekciji rada najkasnije u roku od pet radnih dana. Izveštaj o povredi dostavlja i povređenom zaposlenom.

Da li se povreda na team buildingu smatra povredom na radu?

Zavisi od okolnosti. Odlučujuće je da li je događaj bio u vezi sa radom - da li ga je organizovao poslodavac, u njegovom interesu, za vreme radnog vremena ili po njegovom nalogu. Zakon ovaj slučaj posebno ne uređuje, pa se procenjuje u svakom slučaju posebno.

Ako ste se povredili na radu, ili kao poslodavac imate pitanja o obavezama posle povrede, kontaktirajte advokata za naknadu štete. Proverićemo dokumentaciju, rokove i osnov odgovornosti u vašem konkretnom slučaju.