Kako se vrši prinudna naplata u privredi?
Mnogim privrednicima prinudna naplata predstavlja poslednju opciju koju izbegavaju dok god mogu, čak i kada imaju jasan pravni osnov za pokretanje ovog postupka.
Razlog za to je najčešće strah od dodatnih troškova ili sumnja u mogućnost naplate, posebno ako nisu prethodno proverili imovinsku situaciju dužnika.
Osim toga, česte su situacije gde privrednici nisu ni svesni da je došlo do probijanja pravne ličnosti ili da fizička lica mogu odgovarati svojom ličnom imovinom, zbog čega ne iniciraju postupak prinudne naplate, iako bi time mogli da ostvare svoje pravo i naplate dugovanja.
Upravo u ovim situacijama ključnu ulogu ima advokat za privredno pravo, koji može sprovesti detaljnu analizu dužnikovih finansijskih mogućnosti, utvrditi postojanje pravnog osnova za naplatu i preduzeti sve potrebne korake kako bi se postupak prinudne naplate uspešno završio.
Za više informacija o svim koracima u postupku prinudne naplate, mogućnostima koje pruža zakon i načinima da zaštitite svoje interese, predlažemo da pročitate ovaj članak.
Sadržaj:
- Šta je i kada se koristi prinudna naplata u privredi?
- Koji je rok zastarelosti potraživanja?
- Kako poverilac pokreće proces prinudne naplate protiv dužnika?
- Kako izgleda prinudna naplata u privredi?
- Kako se vrši prinudna naplata kada dužnik nema sredstava za plaćanje?
- Kako se vrši prinudna naplata na osnovu menice?
- Kako se možete obezbediti kao pravno lice za slučaj prinudne naplate?
- Koliko traje postupak prinudne naplate u privredi?
- Koji su troškovi postupka prinudne naplate?
- Kako advokat može pomoći sa prinudnom naplatom?
- Najčešća pitanja
Šta je i kada se koristi prinudna naplata u privredi?
Prinudna naplata u privredi predstavlja pravni postupak kojim se ostvaruje naplata potraživanja od dužnika koji dobrovoljno ne izvršava svoje obaveze prema poveriocu.
Ovaj postupak se u privredi najčešće sprovodi kada:
- dužnik ne plati poveriocu po fakturi dugovanu sumu u predviđenom roku; ili
- druga strana ne isporuči robu ili uslugu, pa poverilac potražuje povraćaj plaćenog avansa ili naknadu štete
Prinudna naplata se može sprovoditi na različite načine, u zavisnosti od vrste potraživanja i imovine dužnika, ali se najčešće sprovodi na svim dinarskim i deviznim računima izvršnog dužnika.
Sredstvo izvršenja predlaže sam poverilac. Pored računa, izvršenje se može sprovesti i na pokretnim ili nepokretnim stvarima dužnika, a može se predložiti i izvršenje na celokupnoj imovini dužnika.
Koji je rok zastarelosti potraživanja?
Što se rokova tiče, najbitnije je da vodite računa o zastarelosti duga.
Naime, neki dugovi zastarevaju nakon 10 godina, neki nakon 5 ili 3 godine, a neki čak i nakon jedne godine.
U privredi je najvažniji rok od tri godine. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, kao i potraživanja naknade izdataka učinjenih u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za tri godine. Zastarelost teče odvojeno za svaku isporuku robe, izvršeni rad ili uslugu - dakle, za svaku neplaćenu fakturu posebno.
Tri godine zastarevaju i povremena potraživanja (npr. kamate), kao i potraživanje zakupnine. Opšti rok od deset godina primenjuje se samo kada zakon ne propisuje neki kraći rok.
Važna razlika: kada jednom dobijete pravnosnažnu presudu ili sudsko poravnanje, potraživanje utvrđeno tom odlukom zastareva za deset godina, čak i ako je prvobitno podlegalo kraćem roku. Zato je važno da tužbu ili predlog za izvršenje podnesete pre isteka trogodišnjeg roka.
Kako poverilac pokreće proces prinudne naplate protiv dužnika?
Pre pokretanja postupka prinudne naplate, poverilac – privredno društvo prvo treba da prikupi sve relevantne dokaze o postojanju potraživanja, uključujući ugovore, fakture, obaveštenja o dugu i druge dokumente koji potvrđuju da dužnik ima obavezu prema poveriocu.
Tužba nije uvek potrebna. Ako posedujete verodostojnu ispravu (npr. fakturu sa dokazom da je dužnik obavešten o obavezi, ili menicu), predlog za izvršenje možete podneti odmah, bez prethodne parnice.
Ako takvu ispravu nemate, postupak izgleda ovako: prvo se pokušava dobrovoljna naplata, zatim sledi podnošenje tužbe, a na kraju, ako sud donese presudu u korist poverioca i dužnik ne isplati dug u roku ostavljenom u presudi, pokreće se postupak prinudne naplate na osnovu presude kao izvršne isprave.
A kako se pokreće?
Pokreće se tako što advokat za izvršnog poverioca podnosi predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika, na osnovu izvršne ili verodostojne isprave.
| Izvršne isprave | Verodostojne isprave |
|---|---|
| Sudska odluka i poravnanje | Račun (faktura) sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom da je dužnik obavešten o obavezi |
| Odluka doneta u prekršajnom postupku | Menica i ček, sa protestom ako je potreban |
| Odluka doneta u upravnom postupku i upravno poravnanje | Izvod iz poslovnih knjiga o izvršenim komunalnim ili srodnim uslugama |
| Javnobeležničke isprave | Izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti (obveznice i instrumenti tržišta novca) |
| Plan reorganizacije u stečajnom postupku | Javna isprava koja stvara izvršivu novčanu obavezu |
| Sporazum o rešavanju spora putem posredovanja | Bankarska garancija |
| Odluka Ustavnog suda o naknadi štete po ustavnoj žalbi | Akreditiv |
| Izvod iz Registra zaloge | Overena izjava izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da s njegovog računa prenese novčana sredstva na račun izvršnog poverioca |
| Izvod iz registra finansijskog lizinga | Privremena ili okončana situacija o izvršenim građevinskim radovima |
| Ugovor o hipoteci i založna izjava upisani kao izvršna vansudska hipoteka | Obračun kamate sa dokazom o osnovu dospelosti i visini potraživanja |
| druge isprave koje po zakonu imaju snagu izvršne isprave | Obračun o nagradi i naknadi troškova advokata |
Tabela prikazuje isprave na osnovu kojih se može tražiti izvršenje, a od svakog slučaja ponaosob zavisiće šta od ovih dokumenata treba da priložite nadležnom organu. Verodostojna isprava mora da sadrži podatke o poveriocu i dužniku, kao i predmet, vrstu, obim i dospelost obaveze.
Kako izgleda prinudna naplata u privredi?
Krenućemo prvo od toga koji organ vrši prinudnu naplatu.
Prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, izvršenje na novčanim sredstvima na računima izvršnog dužnika koji je pravno lice ili preduzetnik sprovodi organizacija za prinudnu naplatu.
Ako vas buni koji je to organ, to je zapravo poseban organizacioni deo Narodne banke Srbije, koji postupa po nalogu suda ili javnog izvršitelja.
U celini, postupak izgleda ovako:
- Vi podnosite sudu predlog za izvršenje na osnovu izvršne/verodostojne isprave, sa predlogom sredstva izvršenja (npr. svi dinarski i devizni računi dužnika) i naznakom javnog izvršitelja koji će sprovesti izvršenje
- Sud donosi rešenje o izvršenju i dostavlja ga javnom izvršitelju koga ste naznačili u predlogu
- Javni izvršitelj dostavlja rešenje organizaciji za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije (NBS)
- NBS nalaže bankama da blokiraju sve račune dužnika i da mu ne otvaraju nove račune, a zatim sa njegovih računa prenosi iznos potreban za namirenje duga.
- Javni izvršitelj donosi zaključak kojim se postupak okončava
Važno: Naknadu troškova izvršnog postupka (npr. predujma koji ste uplatili javnom izvršitelju i troškova advokata) morate zahtevati najkasnije u roku od 8 dana od okončanja postupka, inače vam se troškovi neće priznati.
Kako se vrši prinudna naplata kada dužnik nema sredstava za plaćanje?
Najčešći izazov u postupku prinudne naplate jeste nemogućnost iste jer dužnik nema sredstava na računu za plaćanje.
U tom slučaju, Zakon o izvršenju i obezbeđenju predviđa niz drugih sredstava iz kojih je moguća naplata, kao npr. izvršenje na pokretnoj i nepokretnoj imovini.
Pored toga, izvršenje je moguće i na štednim ulozima dužnika, na njegovim udelima u privrednim društvima, kao i na drugim imovinskim pravima dužnika.
Takođe, ako privrednik nema sredstava ili imovine, moguće je i pokretanje stečajnog postupka.
Nažalost, postoje i slučajevi kada nijedan od ovih vidova naplate nije moguć.
Primer jednog takvog slučaja je situacija iz prakse u kojoj je firma A isporučila robu firmi B uz dogovoreni rok plaćanja od 60 dana. Firma B, međutim, postaje insolventna pre isteka roka plaćanja. Nakon isteka roka, faktura ostaje neplaćena.
Dodatno, saznaje se da je firma B robu koju je primila od firme A već prodala ili ustupila trećoj strani, firmi C, verovatno u svrhu namirenja nekog drugog duga.
U ovoj situaciji, budući da su obe firme (A i B) društva s ograničenom odgovornošću, da članovi firme B ne odgovaraju za njene obaveze svojom imovinom, i da firma B nema niti raspoloživih sredstava na svojim bankovnim računima niti imovine u svom vlasništvu, pokretanje postupka prinudne naplate bi rezultiralo samo dodatnim troškovima za firmu A.
Iz ovog razloga je neophodno biti oprezan pri izboru advokata koji će vas zastupati u procesu prinudne naplate, kako bi Vam isti već po izvršenim prvim proverama solventnosti dužnika dao do znanja da li ima smisla ulaziti u dalji proces ili ne.
Kako se vrši prinudna naplata na osnovu menice?
Prinudna naplata na osnovu menice se može sprovesti na dva načina:
- sudskim putem
- preko poslovne banke
Sudska naplata menice zahteva podnošenje originala, overene kopije ili prepisa menice sudu, uz poštovanje par specifičnosti:
- Pre podnošenja menice sudu, ista mora biti pravilno popunjena u skladu s meničnim ovlašćenjem.
- Za razliku od drugih verodostojnih isprava, rešenje o izvršenju na osnovu menice se sprovodi pre pravnosnažnosti, a prigovor dužnika ne odlaže izvršenje. Tek ako dužnik u prigovoru učini verovatnim svoje navode, postupak se nastavlja kao parnični, a sud određuje zastoj izvršnog postupka do okončanja parnice.
- Kod menica, rok za dobrovoljno izvršenje obaveze iznosi pet dana, kraće nego kod drugih isprava (osam dana).
Dužnici često poveriocima prilikom zaključenja ugovora predaju blanko menice sa klauzulom bez protesta, koja oslobađa imaoca menice obaveze da podiže protest (javnu ispravu o odbijanju isplate), što ubrzava naplatu.
Naplata menice putem banke je dosta praktičniji vid prinudne naplate, ali zahteva dosta preciznu i detaljnu dokumentaciju.
Naime, menica mora biti registrovana u Registru menica Narodne banke Srbije. Registraciju menice vrši banka dužnika na zahtev firme koja izdaje menicu, a nakon toga izdaje potvrdu o registraciji.
Dospela menica podnosi se na naplatu banci kod koje dužnik ima račun, uz nalog za naplatu i pismenu izjavu poverioca o tome da li postoje i menice jemaca (avalista). Banka proverava da li menica sadrži sve zakonom propisane elemente i da li je blagovremeno podneta.
Prema Zakonu o menici, menica se mora podneti na isplatu na sam dan plaćanja ili jednog od dva radna dana koji dolaze odmah za njim.
Od 1. decembra 2025. godine pravna lica i preduzetnici mogu koristiti i elektronske menice, koje se izdaju, čuvaju i podnose na naplatu elektronski, preko Centralnog registra elektronskih menica Narodne banke Srbije. Papirne menice i dalje važe.
Ukoliko na računu dužnika nema dovoljno sredstava za naplatu, banka prosleđuje zahtev Narodnoj banci Srbije, koja pokreće prinudnu naplatu sa svih računa dužnika u drugim bankama.
Kako se možete obezbediti kao pravno lice za slučaj prinudne naplate?
Pre zaključenja ugovora sa drugim pravnim licem, obavezno sprovedite detaljnu proveru svog poslovnog partnera, poželjno uz pomoć advokata.
Pod tim mislimo sledeće:
- Proverite njihove podatke u Agenciji za privredne registre
- Pregledajte njihove finansijske izveštaje
- Utvrdite da li se vode sudski postupci protiv njih
- Proverite da li su do sada bili u blokadi
- Proverite da li poseduju ikakvu imovinu
Ove provere su naročito važne kada sklapate ugovore koji se odnose na robu ili usluge od velike vrednosti.
Pored toga, ugovorom predvidite adekvatna sredstva obezbeđenja, kao što su menica, jemstvo, hipoteka ili ručna zaloga. U praksi se često dešava da firme godinama uspešno sarađuju, a zatim jedna od njih iznenada zapadne u finansijske poteškoće pa zbog toga više nije u mogućnosti da ispuni svoje obaveze.
Pravilno ugovorena sredstva obezbeđenja u ovakvim situacijama mogu biti od presudne važnosti za naplatu potraživanja.
Koliko traje postupak prinudne naplate u privredi?
Izvršni postupak je po zakonu hitan, a protiv pravnosnažnog rešenja nisu dozvoljeni revizija ni ponavljanje postupka.
Zbog toga, možemo reći da ovi postupci traju relativno kratko, ali će tačno trajanje najviše zavisiti od vrste verodostojne isprave, kompleksnosti slučaja i odabranog metoda naplate.
A propo toga, prinudna naplata na osnovu menice može da bude brža od drugih vidova prinudne naplate, jer se rešenje o izvršenju na osnovu menice sprovodi i pre pravnosnažnosti.
Ukoliko postupak neopravdano dugo traje, možda vam je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zakon ne propisuje tačan rok posle kog je to pravo povređeno - ocenjuju se složenost predmeta, ponašanje suda i stranaka i značaj predmeta za vas. U tom slučaju možete podneti prigovor radi ubrzavanja postupka sudu pred kojim se vodi postupak, o kome odlučuje predsednik suda, a žalbu ukoliko predsednik suda prigovor odbije ili o njemu ne odluči u roku od 2 meseca od prijema.
Koji su troškovi postupka prinudne naplate?
Troškovi prinudne naplate nisu nimalo naivni. U njih spadaju:
- Sudske takse
- Troškovi kopiranja spisa
- Naknada za rad javnog izvršitelja
- Naknada stvarnih troškova javnog izvršitelja
- Troškovi advokata
- Nagrada advokata
Troškove prinudne naplate prethodno snosi poverilac, a izvršni dužnik ima obavezu da mu nadoknadi sve troškove koji su bili potrebni za vođenje postupka – ukoliko poverilac podnese zahtev za naknadu troškova u roku od 8 dana od okončanja postupka prinudne naplate.
Dakle, važno je da znate da ukoliko ne podnesete zahtev za naknadu troškova, do naknade neće doći automatski.
Visina troškova i naknada javnog izvršitelja (predujam, naknada za pojedinačne radnje i naknada za uspešnost) propisana je Javnoizvršiteljskom tarifom.
Kako advokat može pomoći sa prinudnom naplatom?
Pre nego što pokrenete postupak prinudne naplate, advokat vam može pomoći na nekoliko načina.
Naime, advokat za privredno pravo može:
- Sprovesti detaljnu analizu finansijskog stanja dužnika
- Pripremiti dokumentaciju za podnošenje predloga za izvršenje i pokretanje postupka prinudne naplate
- Istražiti alternativne mogućnosti naplate, za slučaj da dužnik nema sredstava na računu ili imovine za naplatu
- Savetovati vas prilikom zaključivanja poslovnih ugovora, pogotovo u pogledu uspostavljanja instrumenata obezbeđenja plaćanja, kao što su menice, jemstva ili hipoteke.
U samom postupku prinudne naplate, advokat vas može zastupati pred sudom i izvršnim organima, te vam pomoći da pribavite naknadu troškova ovih postupaka u zakonskom roku.
Najčešća pitanja
1. Šta je prinudna naplata u privredi?
Prinudna naplata je postupak kojim poverilac, na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, naplaćuje potraživanje od dužnika koji dug ne plaća dobrovoljno. Prema pravnim licima i preduzetnicima najčešće se sprovodi na njihovim računima, preko organizacije za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije.
2. Koji je rok zastarelosti za potraživanja između firmi?
Međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga zastarevaju za tri godine, računajući posebno za svaku isporuku ili uslugu. Opšti rok od deset godina važi samo kada zakon ne propisuje kraći rok, kao i za potraživanja utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom.
3. Kako poverilac pokreće postupak prinudne naplate?
Podnošenjem predloga za izvršenje sudu, na osnovu izvršne isprave (npr. presude) ili verodostojne isprave (npr. fakture ili menice). Sud donosi rešenje o izvršenju, a izvršenje sprovodi javni izvršitelj, odnosno - kod računa pravnih lica - organizacija za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije.
4. Kako se vrši prinudna naplata kada dužnik nema sredstava na računu?
Izvršenje se može sprovesti i na pokretnim i nepokretnim stvarima dužnika, na njegovim udelima u privrednim društvima i na drugim imovinskim pravima. U obzir dolazi i predlog za pokretanje stečaja, ali ako dužnik nema imovinu, ni stečaj po pravilu ne donosi naplatu.
5. Koliko traje postupak prinudne naplate?
Izvršni postupak je po zakonu hitan, ali tačno trajanje zavisi od isprave, sredstva izvršenja i imovine dužnika. Ako postupak neopravdano traje, stranka može podneti prigovor radi ubrzavanja postupka po Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.