Deoba zajedničke imovine - Postizanje sporazuma ili podnošenje tužbe
Deoba zajedničke imovine predstavlja proces čije razumevanje nije samo važno za supružnike koji se razvode, već i za svakog ko želi da unapred zaštiti svoje interese i imovinu.
Često je upravo nerazumevanje ovog procesa razlog za sukobe, dugotrajne sudske sporove i nepotrebne troškove.
Iz istih razloga, ovaj tekst nastoji da vas kroz upoznavanje sa pravima, obavezama i mogućnostima u vezi sa deobom zajedničke imovine bolje pripremi za eventualne situacije u kojima će biti potrebno da zaštitite svoje interese.
Sadržaj:
- Šta je deoba zajedničke imovine?
- Šta je zajednička imovina bračnih drugova?
- Šta je posebna imovina supružnika?
- Šta ako je posebna imovina uvećana tokom braka?
- Raspolaganje zajedničkom imovinom i upis u katastar
- Kako se vrši deoba zajedničke imovine?
- Kada se podnosi predlog za deobu zajedničke imovine?
- Ko podnosi predlog za deobu zajedničke imovine?
- Šta predlog za deobu zajedničke imovine treba da sadrži?
- Kada jedan supružnik dobija veći udeo?
- Stvari koje pripadaju samo jednom supružniku
- Kako se dele dugovi nastali u braku?
- Da li se pokloni između supružnika vraćaju?
- Kada nastupa zastarelost tužbe za podelu zajedničke imovine?
- Kada je sporazum o deobi zajedničke imovine supružnika bolje rešenje?
- Kada se radi fizička deoba zajedničke imovine?
- Da li je moguća deoba zajedničke imovine putem predbračnog ugovora?
- Da li je moguća deoba zajedničke imovine između vanbračnih partnera?
- Najčešća pitanja
Šta je deoba zajedničke imovine?
Deoba zajedničke imovine, u kontekstu razvoda braka, predstavlja postupak u kojem se utvrđuje koliko koji supružnik ima udela u imovini koju su stekli zajedno za vreme braka. Porodični zakon deobu definiše kao utvrđivanje suvlasničkog, odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini.
Važno je da znate i da se deoba zajedničke imovine može vršiti kako za vreme trajanja braka, tako i posle njegovog prestanka. Ovaj proces često ume biti složen i dugotrajan, jer je potrebno pažljivo utvrditi ko je koliko uložio u zajednički život, a kako bi se obezbedila pravična podela zajedničke imovine.
U deobu ne ulazi imovina koja je isključivo u vlasništvu jednog od supružnika (posebna imovina).
Šta je zajednička imovina bračnih drugova?
Zajednička imovina bračnih drugova je imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života u braku, bez obzira na to na čije ime glasi i ko je od njih dvoje više zaradio.
Ključna reč je radom. Ono što je supružnik tokom braka stekao bez rada - nasleđem ili poklonom - po pravilu ne ulazi u zajedničku, već u posebnu imovinu.
U zajedničku imovinu bračnih drugova tako spadaju:
- Zarade, honorari i drugi prihodi od rada oba supružnika.
- Nekretnine stečene iz tih prihoda - stanovi, kuće, zemljišta i drugi objekti, kao i prihodi od njihovog izdavanja.
- Pokretne stvari - nameštaj, automobili, tehnički uređaji i druge materijalne stvari.
- Finansijska sredstva - novac na bankovnim računima, štedni ulozi i drugi oblici imovine.
- Prava i obaveze koji proizlaze iz zajedničkih investicija ili poslovanja.
Pored toga, Porodični zakon izričito propisuje dva izuzetka koji ulaze u zajedničku imovinu iako nisu klasično stečeni radom:
- Dobitak od igre na sreću ostvaren tokom trajanja zajednice života u braku - osim ako supružnik koji je dobio ne dokaže da je u igru uložio svoju posebnu imovinu.
- Imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine tokom trajanja zajednice života u braku.
Često se misli da supružnik koji nije bio zaposlen nema udeo u zajedničkoj imovini. To nije tačno. Vođenje poslova u domaćinstvu i staranje o deci zakon tretira kao doprinos sticanju, jer upravo taj rad omogućava drugom supružniku lakše i veće sticanje prihoda. Taj doprinos ne menja pravilo o sticanju radom - on se vrednuje kada se utvrđuje koliki je čiji udeo.
Hajde sada da pogledamo šta je posebna imovina supružnika.
Šta je posebna imovina supružnika?
Posebna imovina obuhvata sve što je supružnik stekao pre sklapanja braka, kao i imovinu koju je stekao tokom braka, ali:
- nasleđem,
- poklonom,
- deobom zajedničke imovine,
- ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava.
Na primer, ako je neko nasledio kuću pre braka, ili ako mu je neko poklonio auto tokom braka, to su stvari koje ne ulaze u zajedničku imovinu, već ostaju posebna imovina tog supružnika. Svaki supružnik svojom posebnom imovinom samostalno upravlja i raspolaže - za to mu nije potrebna saglasnost drugog supružnika.
Šta ako je posebna imovina uvećana tokom braka?
Ovo je jedna od najčešćih situacija u praksi: jedan supružnik je u brak ušao sa stanom, a tokom braka je taj stan zajednički renoviran, dograđen ili je na njemu izvedena adaptacija iz zajedničkih sredstava.
Zakon razlikuje dva ishoda, u zavisnosti od toga koliko je vrednost uvećana:
- Ako je uvećanje vrednosti neznatno, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu, srazmerno svom doprinosu. Nepokretnost ostaje posebna imovina.
- Ako je uvećanje vrednosti znatno, drugi supružnik stiče udeo u toj imovini, srazmerno svom doprinosu. To znači da posebna imovina delom postaje susvojina.
Slično pravilo važi i za zajedničku imovinu: ako je njena vrednost uvećana posle prestanka zajedničkog života, svaki supružnik ima pravo na potraživanje u novcu ili na udeo u uvećanoj vrednosti, srazmerno svom doprinosu. Ovo je bitno kada se deoba vrši godinama nakon faktičkog razlaza, a jedan supružnik je u međuvremenu sam ulagao u nepokretnost.
U oba slučaja teret dokazivanja doprinosa je na onome ko traži udeo ili naknadu, pa je preporučljivo čuvati račune, ugovore sa izvođačima i dokaze o uplatama.
Raspolaganje zajedničkom imovinom i upis u katastar
Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. Kod poslova redovnog upravljanja smatra se da supružnik uvek postupa uz saglasnost drugog, pa za njih posebna saglasnost nije potrebna.
Veoma je važno znati i sledeće: supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima. Dok deoba nije izvršena, udeo nije samostalan predmet prometa - ne može se prodati ni založiti.
Što se upisa u katastar tiče, zakon postavlja dva pravila koja klijenti često previde:
- Ako su oba supružnika upisana kao suvlasnici na opredeljenim udelima, smatra se da su deobu već izvršili.
- Ako je upis izvršen na ime samo jednog supružnika, smatra se da je izvršen na ime oba - osim ako je posle upisa zaključen pismeni sporazum o deobi, odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud.
Drugim rečima, činjenica da je stan upisan samo na jednog supružnika sama po sebi ne znači da je to njegova posebna imovina.
Kako se vrši deoba zajedničke imovine?
Deoba zajedničke imovine može se vršiti na dva načina:
- Sporazumom supružnika o deobi zajedničke imovine
- Predlogom za deobu zajedničke imovine (sudskim putem)
U nastavku ćemo detaljno istražiti svaku od ovih opcija kako bismo razumeli kada je koja od njih najpogodnije rešenje.
Kada se podnosi predlog za deobu zajedničke imovine?
Predlog za deobu zajedničke imovine podnosi se sudu kada supružnici ne mogu da postignu sporazum o podeli zajedničke imovine.
Po pravilu se ovakva deoba sprovodi u sudskom, vanparničnom postupku, uređenom Zakonom o vanparničnom postupku. Ako se, međutim, tokom tog postupka jave sporna svojinskopravna pitanja - na primer, jedan supružnik tvrdi da određena nekretnina pripada njegovoj posebnoj imovini jer ju je stekao nasledstvom, dok drugi smatra da je ipak deo zajedničke imovine jer je ulagano u njeno održavanje i adaptaciju tokom braka - sud će prekinuti vanparnični postupak i uputiti predlagača da u ostavljenom roku pokrene parnicu.
Na ovaj rok treba obratiti posebnu pažnju. Ako predlagač parnicu ne pokrene u roku koji mu je sud odredio, smatraće se da je predlog za deobu povukao - postupak se okončava, a ceo put mora da se počne iznova.
Sudska deoba zajedničke imovine predstavlja najpraktičnije rešenje kada supružnici imaju imovinu koja je složena za podelu, te zbog toga zahteva stručno veštačenje ili odlučivanje o fizičkim delovima stvari.
Ko podnosi predlog za deobu zajedničke imovine?
Pravo na deobu zajedničke imovine, prema Porodičnom zakonu, imaju:
- Supružnici
- Naslednici umrlog supružnika
- Poverioci onog supružnika iz čije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova potraživanja.
Treća kategorija u praksi iznenađuje. Supružnik za sopstvene obaveze odgovara svojom posebnom imovinom i svojim udelom u zajedničkoj imovini. Poverilac zato traži deobu da bi se taj udeo brojčano odredio i izdvojio, jer se izvršenje sprovodi na opredeljenom udelu. Pravo na deobu poverilac stiče tek ako se njegovo potraživanje nije moglo namiriti iz posebne imovine dužnika.
Predlog za deobu zajedničke imovine mogu podneti i vanbračni partneri, s tim što se na njihove imovinske odnose odredbe o supružnicima primenjuju shodno, a ne doslovno.
Šta predlog za deobu zajedničke imovine treba da sadrži?
Predlog za deobu zajedničke imovine mora sadržati:
- Podatke o predmetu deobe i o udelima zajedničara.
- Podatke o svim zajedničarima, kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo.
- Za nepokretnosti - zemljišnoknjižne podatke i priložene pismene dokaze o pravu svojine, pravu službenosti i drugim stvarnim pravima (izvod iz lista nepokretnosti, ugovori i slično).
Ovi podaci i dokazi su usmereni na identifikaciju imovine koja se deli, utvrđivanje prava zajedničara (i drugih lica), kao i dokazivanje prava svojine i drugih stvarnih prava.
Predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. Ako neko od njih izostane, sud ne može doneti odluku koja bi bila obavezujuća za sva lica na čija se prava deoba odnosi.
Predlog se podnosi sudu na čijem se području stvar ili imovina nalazi. Ako se imovina nalazi na području više sudova, nadležan je svaki od njih, pa predlagač bira gde će postupak pokrenuti.
Kada jedan supružnik dobija veći udeo?
Polazna tačka je zakonska pretpostavka: udeli supružnika u zajedničkoj imovini su jednaki. To je pretpostavka, a ne pravilo bez izuzetka - može se obarati dokazima.
Veći udeo jednog supružnika zavisi od:
- njegovih ostvarenih prihoda,
- vođenja poslova u domaćinstvu,
- staranja o deci,
- staranja o imovini,
- te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.
Dva pravila koja se često previde, a znatno menjaju ishod postupka:
- Veći udeo se utvrđuje u istoj srazmeri za sva prava i obaveze, i to u trenutku prestanka zajednice života u braku. Ne može se, dakle, tražiti 70% stana, a 50% duga.
- Veći udeo u sticanju pojedinog prava može se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u odnosu na ostala prava iz zajedničke imovine, i ako je supružnik u njegovom sticanju učestvovao i prihodima od svoje posebne imovine.
Prema ustaljenoj sudskoj praksi, teret dokazivanja većeg doprinosa snosi onaj supružnik koji ga tvrdi, a sud ceni ukupan doprinos, a ne samo visinu zarade.
Stvari koje pripadaju samo jednom supružniku
Nekoliko kategorija stvari zakon izdvaja iz uobičajene podele i dodeljuje ih u isključivu svojinu jednom supružniku. Razlika je u tome da li se vrednost te stvari uračunava u njegov udeo:
| Vrsta stvari | Kome pripada | Uračunava se u udeo? |
|---|---|---|
| Stvari za ličnu upotrebu | Supružniku koji ih koristi | Ne - osim ako im je vrednost nesrazmerno velika |
| Stvari namenjene detetu | Supružniku koji vrši roditeljsko pravo | Ne |
| Stvari za vršenje zanata ili zanimanja | Supružniku koji se time bavi | Da |
| Predmeti domaćinstva | Supružniku koji ih drži najmanje tri godine nakon prestanka zajednice života | Da |
Ako roditelji zajednički vrše roditeljsko pravo, nad stvarima namenjenim detetu imaju pravo zajedničke svojine.
Kako se dele dugovi nastali u braku?
Deoba se ne odnosi samo na imovinu - obaveze prate isti režim. Porodični zakon razlikuje dve vrste obaveza:
- Sopstvene obaveze. Za obaveze koje je preuzeo pre ili nakon sklapanja braka, a koje nisu u funkciji zajedničkog života, odgovara samo taj supružnik - svojom posebnom imovinom i svojim udelom u zajedničkoj imovini.
- Zajedničke obaveze. Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika, supružnici odgovaraju solidarno - i zajedničkom i posebnom imovinom.
Solidarna odgovornost znači da poverilac može ceo dug naplatiti od bilo kog supružnika. Supružnik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedničku obavezu ima pravo na naknadu od drugog supružnika, srazmerno njegovom udelu u zajedničkoj imovini.
Zato je kod stambenih i drugih kredita bitno utvrditi svrhu zaduženja, a ne samo ko je potpisao ugovor sa bankom.
Da li se pokloni između supružnika vraćaju?
Ako brak prestane razvodom ili poništenjem, uobičajeni pokloni se ne vraćaju. Vraćaju se samo oni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika.
Uz to važe još dva ograničenja:
- Supružnik nema pravo na povraćaj poklona ako bi prihvatanje njegovog zahteva predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.
- Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku.
Kada nastupa zastarelost tužbe za podelu zajedničke imovine?
Ovo je jedno od češćih pitanja koje dobijamo od klijenata (napomena: reč je o predlogu, a ne tužbi, ali smo pitanje dobijali u ovoj formi), a odgovor na njega je:
Pravo na deobu zajedničke imovine ne zastareva, što znači da ga možete tražiti čak i nakon što prođe više godina nakon razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice. To izričito propisuje Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, koji uz to određuje i da je ništav ugovor kojim se suvlasnik trajno odriče prava na deobu.
Jedino kada ne možete tražiti deobu zajedničke imovine jeste u nevreme, odnosno kada bi drugome na taj način naneli štetu.
Šta ipak može da istekne. Iako samo pravo na deobu ne zastareva, uz nju su vezana dva roka koja se lako previde:
- Potraživanje zbog pravnih i fizičkih nedostataka stvari koju ste dobili deobom gasi se protekom tri godine od deobe.
- Ako vas sud u vanparničnom postupku uputi na parnicu, a vi je ne pokrenete u ostavljenom roku, smatra se da ste predlog za deobu povukli.
Posebno treba imati u vidu i praktičnu stranu: što više vremena prođe, to je teže dokazati doprinos u sticanju, jer dokumentacija i svedoci vremenom postaju nedostupni.
Kada je sporazum o deobi zajedničke imovine supružnika bolje rešenje?
Sporazum o deobi zajedničke imovine predstavlja idealno rešenje kada god je moguć dogovor o podeli između supružnika. Brži je, jeftiniji i manje konfliktan od sudskog postupka.
Forma je, međutim, stroga: sporazum o deobi zajedničke imovine supružnika zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. To važi bez obzira na to da li se deli nepokretnost ili samo pokretne stvari.
Ovde je važno razlikovati dva pojma koja se u govoru izjednačavaju. Overa potpisa znači samo da je javni beležnik potvrdio da ste vi potpisali dokument. Solemnizacija znači da je beležnik pročitao i proverio sadržinu isprave, utvrdio da odgovara vašoj volji i da nije protivna propisima. Sporazum o deobi koji je samo overen ne ispunjava zakonsku formu.
U slučaju sporazumnog razvoda braka, zakon posebno propisuje da sporazum o razvodu obavezno sadrži pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Bez njih sud predlog za sporazumni razvod neće usvojiti.
Zbog toga se u praksi preporučuje da sporazum o deobi i u ovom slučaju bude solemnizovan. Tako je istovremeno podoban i za brakorazvodni postupak i za upis prava u katastar nepokretnosti, pa se izbegava naknadno sastavljanje još jedne isprave.
Kada se radi fizička deoba zajedničke imovine?
Fizička deoba zajedničke imovine vrši se kada je moguće imovinu podeliti na način da svaki suvlasnik dobije deo koji odgovara njegovom udelu, bez značajnog smanjenja vrednosti ili funkcionalnosti te imovine.
Moguća je i sporazumna i sudska fizička deoba zajedničke imovine.
Ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari, zakon predviđa da će sud odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari, a dobijeni novac raspodeliti srazmerno udelima suvlasnika (civilna deoba).
U praksi do prodaje ipak ne mora doći. Suvlasnici mogu sporazumno odrediti način deobe, a i tokom samog postupka mogu postići poravnanje koje sud unosi u zapisnik - najčešće tako što jedan suvlasnik isplati udele ostalih i zadrži imovinu. Takvo rešenje sud ne može nametnuti, ali ga prihvata kada učesnici do njega sami dođu.
Da li je moguća deoba zajedničke imovine putem predbračnog ugovora?
Jeste, ali prvo jedno pojašnjenje naziva. U svakodnevnom govoru se koristi izraz predbračni ugovor, dok srpsko pravo poznaje samo bračni ugovor. Njega mogu zaključiti kako supružnici, tako i budući supružnici - dakle i pre sklapanja braka. Reč je, dakle, o istoj stvari pod dva imena.
Bračnim ugovorom supružnici mogu urediti svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini, ali je ovo rešenje kojem se kod nas retko pribegava.
Ukoliko vam je ovaj vid uređenja imovinskih odnosa interesantan, treba da znate da se u okviru istog možete dogovoriti:
- Da imovina stečena tokom braka bude zajednička ili da ostane posebna imovina svakog od supružnika.
- Kako će se zajednička imovina deliti u slučaju razvoda, uključujući i fizičku deobu ili prodaju imovine.
- O različitim udelima u zajedničkoj imovini, a u odnosu na zakonsku pretpostavku o jednakim udelima.
- O uslovima pod kojima će se deoba izvršiti, kao i eventualnim posledicama u slučaju njihovog neispunjavanja.
Što se forme tiče, bračni ugovor se zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom solemnizacije javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da se ugovorom isključuje zakonski režim zajedničke imovine, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. Obična overa potpisa ovde nije dovoljna.
Ako se bračni ugovor odnosi na nepokretnosti, upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima. Bez tog upisa ugovor obavezuje supružnike međusobno, ali se na njega teško može pozvati prema trećim licima.
Da li je moguća deoba zajedničke imovine između vanbračnih partnera?
Da. Sva imovina koju su vanbračni partneri stekli radom tokom trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu, isto kao kod supružnika.
Zakon dalje kaže da se na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno primenjuju odredbe o imovinskim odnosima supružnika. Reč "shodno" nije ista što i "isto" - pravila se primenjuju u meri u kojoj odgovaraju prirodi vanbračne zajednice, a sud ih prilagođava konkretnom slučaju.
Otud i dve praktične razlike:
- Postojanje i trajanje vanbračne zajednice mora se dokazivati kao činjenica - svedocima, zajedničkim prebivalištem, računima, fotografijama. Kod braka je dovoljan izvod iz matične knjige venčanih, pa spor o tome uopšte ne postoji.
- Zakon traži trajniju zajednicu života. Kratkotrajna veza ne stvara zajedničku imovinu, a gde je granica ceni sud u svakom konkretnom slučaju.
U praksi to znači da vanbračni partner u postupku deobe po pravilu ima jedan dokazni korak više nego supružnik, pa je priprema dokumentacije unapred još važnija.
Najčešća pitanja
1. Šta je zajednička imovina supružnika?
Zajednička imovina je imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života u braku, bez obzira na to na čije ime glasi. Zakon izričito dodaje i imovinu stečenu igrom na sreću i imovinu stečenu korišćenjem prava intelektualne svojine.
2. Šta je posebna imovina i da li se deli?
Posebna imovina je imovina koju je supružnik stekao pre braka, kao i ona koju je tokom braka stekao nasleđem, poklonom, deobom zajedničke imovine ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava. Ta imovina se ne deli i ostaje u svojini tog supružnika.
3. Kako se deli zajednička imovina?
Deoba se vrši sporazumno ili pred sudom. Sporazum o deobi zajedničke imovine mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Ako dogovora nema, deobu vrši sud u vanparničnom postupku.
4. Da li se deoba može izvršiti bez suda?
Da. Ako supružnici postignu dogovor, deoba se vrši sporazumom koji javni beležnik potvrđuje (solemnizuje). Obična overa potpisa nije dovoljna. Ako dogovora nema, postupak vodi sud.
5. Šta ako se supružnici ne mogu dogovoriti oko podele?
Pokreće se vanparnični postupak u kojem sud utvrđuje udeo svakog supružnika i način deobe. Ako u tom postupku postane sporno pravo, udeo ili šta uopšte ulazi u zajedničku imovinu, sud prekida postupak i upućuje predlagača da u ostavljenom roku pokrene parnicu.
6. Da li se dugovi dele prilikom razvoda?
Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života supružnici odgovaraju solidarno, i zajedničkom i posebnom imovinom. Za sopstvene obaveze odgovara samo supružnik koji ih je preuzeo, svojom posebnom imovinom i svojim udelom u zajedničkoj imovini.
7. Kako dokazati doprinos u sticanju imovine?
Pretpostavka je da su udeli jednaki. Veći udeo dokazuje se ostvarenim prihodima, vođenjem poslova u domaćinstvu, staranjem o deci, staranjem o imovini i drugim okolnostima od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.