Razvod braka, kompletan vodič, kako se razvesti?

Razvod braka je pravni postupak koji zvanično okončava brak između muža i žene, rešavajući pitanja kao što su podele imovine, starateljstvo nad decom i alimentacija.

U Srbiji se godišnje prosečno razvede oko 9.000 brakova. Razlozi za razvod su raznoliki, od prevare, gubitka emocija, nedostatka materijalnih primanja, nasilja, pa sve do neslaganja oko bitnih pitanja za zajednički život.

U ovom blogu predstavimo Vam najvažnije pravne aspekte razvoda, a potom i odgovoramo na ona najčešća pitanja koja nam klijenti postavljaju, a sa kojima se iznova susrećemo u praksi.

Sadržaj:

• Procedura
• Zahtev za razvod
• Sporazumni razvod braka
• Elementi sporazumnog razvoda braka
• Koliko traje sporazumni razvod braka?
• Tužba za razvod braka
• Potrebni papiri za razvod braka
• Koliki su troškovi?
• Podela zajedničke imovine
• Ne znam gde živi moj supružnik - kako da se razvedem?
• Da li je obavezno moje lično prisustvo na ročištu?
• Kako se razvesti ako je brak sklopljen u inostranstvu?

Razvod braka - procedura

Kada jedan supružnik odluči da se razvede, prvo pitanje koje postavi sebi jeste upravo kako započeti postupak za razvod?

Razvod u najčešćem broju slučajeva predstavlja traumatično iskustvo i neprijatnu životnu situaciju, te iz tog razloga licima koja nemaju dovoljno pravnog znanja deluje prilično komplikovano, dok je objektivno procedura jednostavna.

Razlikuju se dva postupka za razvod braka:

1. Sporazumni razvod braka, ovaj način u praksi je lakši, brži i jednostavniji. Primenjuje se na osnovu sporazuma bivših supružnika o svim najvažnijim pitanjima.
2. Podnošenje tužbe za razvod braka nadležnom sudu, ovaj način se primenjuje kada su odnosi između supružnika ozbiljno i trajno poremećeni toliko da se ne mogu sporazumeti oko značajnih pitanja.

Zahtev za razvod braka

O razvodu braka odlučuje sud i brak se može razvesti jedino pravnosnažnom sudskom presudom.

Zahtev za razvod braka, bio sporazumni ili tužba podnosi se mesno nadležnom sudu prema poslednjem zajedničkom prebivalištu supružnika, odnosno prema prebivalištu jednog od supružnika.

Zahtev može biti:

1. Predlog za sporazumni razvod braka koji mora biti u najboljem interesu deteta.
2. Tužba za razvod braka.

Sporazumni razvod braka

Zaključuju supružnici koji su saglasni da se razvedu. To podrazumeva da postoji saglasnost o svim bitnim ličnim i porodičnim odnosima, kao i o imovinsko pravnim odnosima.

Obuhvata tri sporazuma koji se podnose sudu u jednom istom ili u tri posebna dokumenta. Za svaki od sporazuma zakon propisuje neophodne elemente.

Advokat Novi Sad sačinjava sporazume o razvodu i zastupa klijente na ročištima u razvodu po tužbi i u ovim postupcima ima bogato iskustvo.

Najčešće se u praksi advokat angažuje kod sporazumnog razvoda kada su stranke u inostranstvu i ne mogu prisustvovati ročištu.

Koje su prednosti sporazumnog razvoda braka?

Osim toga što se u najvećem broju slučajeva završava na jednom ročištu, novčano je mnogo povoljniji. Stranke mogu same urediti pitanja koja se odnosne na imovinu ili starateljstvo nad decom.

Neophodni elementi za sporazumni razvod

Postoje tri sporazuma, a to su:

• Saglasnost supružnika da se brak razvede.
• Sporazum o vršenju roditeljskog prava.
• Sporazumna deoba zajedničke imovine supružnika.

Najčešće oko pitanja razvoda postoji saglasnost supružnika, a do nemogućnosti razvoda po sporazumu dolazi zbog nesaglasnosti oko drugih pitanja. Nesaglasnosti se najčešće odnose na vršenje roditeljskog prava i starateljstvo nad decom, a posebno na podelu zajedničke imovine supružnika.

Ukoliko bračni par nema decu, predlog za sporazumni razvod svodi se na dva sporazuma, saglasnost da se brak razvede i saglasnost o načinu deobe zajedničke imovine.

Saglasnost da se brak sporazumno razvede

Osnovni uslov za sporazumni razvod je saglasnost supružnika da se brak uopšte razvede.

Saglasnost da se brak sporazumno razvede se ogleda se u predlogu za sporazumni razvod kao zahtev sudu da se određeni brak razvede.

Sporazum o vršenju roditeljskog prava

Najvažnije pitanje sporazuma je kom roditelju će se poveriti da vrši roditeljsko pravo. Predlog mora sadržati sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava.

U predlogu sporazuma mora se navesti gde će biti prebivalište deteta nakon razvoda.

U slučaju da se roditelji sporazumeju da samo jedan od njih vrši roditeljsko pravo neophodno je odrediti i visinu izdržavanja i model viđanja deteta sa drugim roditeljem.

Alimentacija je zakonska obaveza roditelja koji na ime izdržavanja deteta isplaćuje utvrđen novčani iznos na mesečnom nivou. Nedavanje izdržavanja propisano je i kao krivično delo Krivičnim zakonikom. Više o obavezi zakonskoj izdržavanja pročitajte u našem blogu Alimentacija.

Sporazumna deoba zajedničke imovine supružnika

Ovo je treći sporazum o kom mora postojati saglasnost supružnika.

Praksa je da se predlogom obuhvati imovina veće vrednosti, tj. nepokretnosti, vozila, sredstva u bankama, udeli u firmama i slično.

Pretpostavka kod deobe zajedničke imovine supružnika je da su udeli supružnika jednaki.

Imovina koja je stečena radom tokom trajanja bračne zajednice, predstavlja zajedničku imovinu supružnika. Budući da se kroz sporazumni razvod braka rešavaju svi odnosi među supružnicima, veoma je bitno postići sporazum oko zajedničke imovine.

Koliko traje sporazumni razvod braka?

Postupak sporazumnog razvoda, najčešće se završava na samo jednom ročištu! Ukoliko predlog sadrži sve neophodne elemente, sud odlukom usvaja predlog i odlučuje da je brak razveden.

Tužba za razvod braka

Do tužbe dolazi ukoliko su odnosi među supružnicima toliko poremećeni da se objektivno ne može ostvariti zajednica života i da ne mogu da postignu saglasnost o bitnim elementima sporazumnog razvoda braka.

Trajanje postupka po tužbi, koliki su troškovi, kao i koliko će se zakomplikovati proces zavisi od brojnih faktora među kojima su, najvažnija pitanja posedovanja zajedničke imovine i dece. U svakom slučaju, ovo je duži i teži način za razvod u odnosu na sporazumni.

U slučaju da supružnici imaju jedno ili više zajedničke dece koja su pod roditeljskim staranjem, sud u brakorazvodnom postupku mora odlučiti o vršenju roditeljskog prava. Supružnik koji pokreće ovaj postupak može u tužbi predložiti način na koji treba urediti čuvanje, vaspitanje i izdržavanje dece i održavanje njihovih ličnih odnosa.

Ovom tužbom se može tražiti i odluka o lišenju roditeljskog prava i merama o nasilju u porodici koje se trebaju primeniti protiv tužene strane.

Deoba zajedničke imovine se rešava u posebnom sudskom postupku, koji se može pokrenuti i za vreme trajanja braka, te ona ne može biti predmet tužbe za razvod braka.

Gde se podnosi?

Tužba se podnosi u osnovnom sudu na teritoriji opštine gde jedno od supružnika ima prebivalište ili boravište. Zahtev za razvod braka može se takođe podneti u osnovnom sudu gde su bračni drugovi imali poslednje zajedničko prebivalište.

Posredovanje između supružnika

Po prijemu tužbe sud će pokušati da u postupku posredovanja između sukobljenih strana postigne njihovo pomirenje, ili ako ono ne uspe, nagodbu o sporazumnom razvodu.

Posredovanje se ne sprovodi ako jedan od supružnika na njega ne pristane, nije sposoban za rasuđivanje, ima nepoznato boravište, ili ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.

Potrebni papiri

1. Izvod iz Matične knjige venčanih
2. Izvod iz Matične knjige rođenih za svako od dece (ako u braku imaju zajedničku decu).
3. Pravni osnov po kom je stečena zajednička imovina (ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, Ugovor o poklonu, ugovor o kreditu itd…).

Nakon podnošenja potrebne dokumentacije na uvid pristupa se pisanju sporazuma ili tužbe za razvod braka.

Koliki su troškovi razvoda?

Troškovi advokata

Osobe koji su u postupku razvoda braka se često pitaju koliko će iznositi advokatski troškovi. Prema advokatskoj tarifi troškovi su sledeći:

• sastav tužbe iznosi 24.750,00 dinara
• izlazak advokata na ročište iznosi 29.250,00 dinara

Mnogi advokati izlaze strankama u susret, pa zastupaju stranke po umanjenoj tarifi, i do 50%.

Sudski troškovi

Pored troškova advokata u postupcima razvoda postoje i sudski troškovi. Iznos takse na tužbu je 2.660,00 dinara, taksa na presudu se plaća u istom iznosu.

Troškove najčešće plaća svaka strana za sebe.

Porodični zakon sadrži odredbu u članu 207 koja kaže da o naknadi troškova u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni vodeći računa o razlozima pravičnosti. U praksi ovo znači da sudije imajući u vidu da krivica stranaka nije bitna kod razvoda presuđuju da iz razloga pravičnosti svaka strana plaća svoje troškove.

Posledice

Razvod braka prozrokuje ozbiljne i brojne posledice kao što su: prestanak obaveze izdržavanja osim u slučaju postojanja posebnih uslova između nekadašnjih supružnika, promena prezimena, podela zajedničke imovine...

Zbog ozbiljnih posledica koje po učesnike nastaju značajno je da advokat bude neko sa mnogo iskustva i znanja u ovoj oblasti.

Podela zajedničke imovine

Sva imovina koju su supružnici tokom braka stekli radom, predstavlja zajedničku imovinu supružnika koja nakon razvoda može biti predmet deobe.

Zajednička imovina stečena u braku je:

• Imovina stečena radom tokom trajanja braka.
• Prihodi od zajedničke imovine.
• Prihodi od posebne imovine koji su rezultat rada (osim ukoliko nije uvećana samo radom vlasnika kada spada u posebnu).
• Imovina stečena igrama na sreću.

Nakon venčanja, supružnici obično zajedno prolaze kroz niz važnih koraka, uključujući kupovinu stana, prilagođavanje prostora svojim potrebama i željama, potencijalno nabavku automobila i, u određenim situacijama, čak i uzimanje kredita kako bi ostvarili svoje ciljeve, bili oni neophodni ili ne. Međutim, suočavanje s razvodom može dramatično zakomplikovati ovu dinamiku.

Supružnici moraju da podele celokupnu imovinu koju su stekli tokom braka. Ovaj proces često nosi sa sobom brojne izazove i neizvesnosti, pri čemu se obično prepliće mozaik suprotstavljenih zahteva i stavova oba partnera, koji nastoje utvrditi šta im pripada i kako je svaki pojedinačno doprineo razvoju bračne zajednice i akumuliranoj imovini.

Supružnici zajedničkom imovinom upravljaju zajednički i sporazumno. Zakonska je pretpostavka da su udeli suvlasnika u zajedničkoj imovini jednaki, ali se ova pretpostavka može obarati.

Deobu zajedničke imovine mogu da traže supružnici, njihovi naslednici i poverilac jednog bračnog druga koji je prethodno pokušao bezuspešno da se naplati iz njegove posebne imovine. Deoba može biti sporazumna, onda kada postoji saglasnost oko deobe ili sudska, ukoliko ne postoji saglasnost.

Ne znam gde živi moj supružnik - kako da se razvedem?

Čest je slučaj da se supružnici rastanu, nakon čega se jedan od supružnika odseli u inostranstvo, ili na drugu adresu, a da o tome ne obavesti drugog. U navedenoj situaciji, mogućnost za uspešno dostavljanje tužbe često je svedena na minimum, a čije dostavljanje je preduslov za nastavak brakorazvodnog postupka.

U situaciji da vam je prebivalište ili boravište supružnika nepoznato, kao i u slučaju da se on nalazi u drugoj državi, a dostavljanje nije moglo da se izvrši, tuženom se može postaviti privremeni zastupnik za postupak razvoda.

Da li je obavezno moje lično prisustvo na ročištu?

Odgovor je ne! Ukoliko niste u mogućnosti da se lično pojavite na ročištu ili ne želite da se izlažete dodatnom stresu, specijalnim punomoćjem možete ovlastiti advokata koji će se pojaviti na tom ročištu umesto Vas.

Da li mi je potreban advokat?

Od velike je koristi da pre pokretanja postupka za razvod stranka ili stranke dođu na konsultacije koje pruža advokat za razvod, koji će stranke upoznati sa svim detaljima, mogućnostima i posledicama.

Kako se razvesti ako je brak sklopljen u inostranstvu?

Brak zaključen van granica Republike Srbije, između domaćeg i stranog državljanina nije po automatizmu prepoznat u pravnom sistemu Srbije. Da bi takav brak bio pravno relevantan unutar naših granica, neophodno je da ga prethodno potvrdi nadležni organ. Do tada, takav odnos je samo faktički prisutan, što znači da srpski sudovi nemaju ovlašćenje da odlučuju o eventualnom razvodu takvog braka.

Prirodno se nameće pitanje koje su sve organi nadležni za ovu vrstu verifikacije i pod kojim okolnostima brak sklopljen u inostranstvu možda neće biti priznat u Srbiji.

Za formalno priznanje braka zaključenog u inostranstvu u Srbiji, nadležan je organ koji je odgovoran za vođenje matičnih evidencija. Na teritoriji Srbije, to je matičar. Kada je reč o brakovima zaključenim van naših granica, nadležnost je prepuštena diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije u svetu.

Ako je brak, sklopljen u inostranstvu, punovažan prema zakonima zemlje u kojoj je zaključen, on će najverovatnije biti priznat i u Srbiji. Ipak, postoje izuzeci.

Brak neće biti priznat ukoliko je u direktnom sukobu sa osnovnim principima našeg pravnog poretka i etičkim vrednostima (primer bi bio brak između dva lica istog pola, ukoliko takav brak nije u skladu sa srpskim zakonima).

U situaciji kada je brak sklopljen u inostranstvu, a kasnije i razveden tamo, strana sudska odluka o razvodu će biti pravno važeća u Srbiji jedino ako je priznata i registrovana od strane nadležnog srpskog suda i uneta u matične evidencije. Za priznanje takvih odluka, mesto nadležnosti je sud u mestu gde je vođena matična evidencija srpskog državljanina na koga se ta odluka odnosi.