Legalizacija objekta

Legalizacija objekata

Legalizacija objekata je proces kojim se nelegalno izgrađeni objekti, koji nisu imali građevinsku dozvolu, upotrebnu dozvolu ili odobrenje za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju, usklađuju sa zakonskim propisima i naknadno postaju legalni.

U Republici Srbiji trenutno postji više miliona nelegalnih objekata, te je ovo pitanje od veoma velikog značaja, budući da ih svakim danom ima sve više.

Matični zakon u ovoj oblasti je Zakono o ozakonjenju objekata, kojim su regulisana pitanja koja se odnosne na proces i način legalizacije, uslove, kao i druga značajna pitanja. Osim ovoga, Zakon o planiranju i izgradnji propisuje uslove i metode uređenja prostora, korišćenja građevinskog zemljišta, izgradnje objekata, te nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i inspekcijski nadzor.

Sadržaj:

Koji objekti moraju biti legalizovani?

Objekti koji moraju biti legalizovani precizno su navedeni u Zakonu. Osim objekata koji su u potpunosti izgrađeni i završeni u građevinskom smislu, bez obzira da li imaju fasadu ili ne, tu spadaju i oni objekti na kojima su izvedeni osnovni elementi, potput temelja, stubova i krovnih konstrukcija.

Legalizacija je obavezna za sve objekte, osim za one koji su izričito izuzeti iz tog procesa, u suprotnom nadležni organ će naložiti njihovo rušenje, kao što su objekti izgrađeni na klizištima, u prvom stepenu zaštite parkova prirode, u koritima reka, u zonama zaštite kulturnih dobara od izuzetnog značaja, u zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, u vojnom kompleksu i zaštitnim zonama oko vojnih kompleksa, kao i objekti izgrađeni od materijala koji ne garantuju sigurnost.

Dokumentacija za legalizaciju objekta

Kako teče postupak legalizacije?

Proces legalizacije objekata ni malo nije jednostavan. Prvi korak koji je neophodan pre otpočinjanja procesa ozakonjenja, jeste provera da li je uopšte moguće da vaš objekat bude predmet legalizacije kao i priprema dokumentacije, što često može biti izazovno.

Primer:

Na uknjiženoj kući čiji ste vlasnik 1/1 koja je sagrađena na parceli na kojoj ima više suvlasnika, sagradili ste još jedan sprat, koji je nelegalan. Da biste mogli da legalizujete i uknjižite sprat na vašem objektu, neophodno je da pribavite saglasnost ostalih suvlasnika parcele. Problem postaje još teži, ukoliko je neko od suvlasnika u inostranstvu ili je preminuo, a njegovi naslednici nisu zainteresovani da vam daju saglasnost.

Predmet legalizacije su objekti za koje je zahtev podnet prema ranijem zakonu o legalizaciji do 29. januara 2014. godine, a koji su vidljivi na satelitskim snimcima Republike Srbije iz 2015. godine. Provera vidljivosti na satelitskom snimku je obavezna za sve objekte podložne legalizaciji i sprovodi je nadležni organ. Objekti izgrađeni bez građevinske dozvole ili odobrenja za izvođenje radova nakon 27. novembra 2015. godine ne podležu legalizaciji, te nadležni građevinski inspektor za njih donosi rešenje o rušenju. Da li je vaš objekat vidljiv, možete proveriti na satju GEOSRBIJA.

Da biste uspešno ozakonili svoju kuću, stan, garažu ili lokal, morate podneti određenu dokumentaciju:

  • Dokaz o pravu svojine nad građevinskim zemljištem ili objektom - original ili overena fotokopija, što može biti ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, ugovor o poklonu, rešenje o nasleđivanju ili neki drugi dokument.
  • Kopija plana katastra.
  • Elaborat geodetskih radova koji sačinjava geometar.
  • Izveštaj o zatečenom stanju.
  • Plaćanje taksi.
  • Podnošenje zahteva nadležnom organu.
  • Preuzimanje Rešenja.
  • Uknjižba objekta u nadležnom katastru nepokretnosti.

Šta se dešava sa objektima sagrađenim nakon 2015. godine, koji se ne nalaze na snimku?

Objekti izgrađeni posle 2015. godine ne mogu biti legalizovani pod trenutno važećim zakonskim rešenjima. To što ne mogu biti predmet ozakonjenja, otvara nekoliko drugih mogućnosti, kao što su pribavljanje građevinske ili upotrebne dozvole, što mnogo povećava troškove u odnosu na legalizaciju.

Vlasnici legalizovanog objekta

Da li nelegalizovani objekti mogu biti predmet kupoprodaje?

Pravo svojine omogućava vlasniku da slobodno raspolaže svojom imovinom, uključujući mogućnost njenog otuđivanja ili uništavanja. Odgovor na pitanje iz naslova ponajviše zavisi od mesta na kom se nepokrenost nalazi, pa tako u nekim mestima, ugovori koji za svoj predmet imaju promet nelegalnih objekata, mogu biti overeni od strane javnog beležnika, dok u nekim drugim mestima ne mogu. Dva zakona su u kolijiziji, pa tako Zakonu o ozakonjenju objekata, nalaže upis zabrane otuđenja nelegalnog objekta u katastar nepokretnosti, Zakon o prometu nepokretnosti, koji propisuje da beležnik mora upozoriti strane ako objekat nema upotrebnu dozvolu ili je u procesu legalizacije, ali može odbiti overu samo ako se strane protive upozorenju.

Koje su posledice nelegalne gradnje?

Nelegalna gradnja je značajan problem u Srbiji, sa strogim zakonima koji predviđaju ozbiljne kazne za prekršioce. Sankcije za nelegalnu gradnju uključuju visoke novčane kazne, obavezno rušenje objekta, pa čak i zatvorsku kaznu. Ako vlasnici ne postupe po nalogu inspekcije da sruše nelegalno izgrađen objekat, nadležni organi mogu preduzeti rušenje o trošku vlasnika.

Ovaj problem ima brojne negativne posledice, kako za vlasnike, tako i za društvo u celini. Nelegalna gradnja može narušiti urbanistički plan i ugroziti bezbednost ljudi i imovine, jer objekti često nisu u skladu sa građevinskim standardima. Takvi objekti predstavljaju rizik za korisnike i mogu izazvati ozbiljne probleme u urbanom okruženju.

Takse za legalizaciju

Iznos takse za legalizaciju objekta zavisi od vrste objekta, njegove površine i namene:

Kuće i stanovi:

  • Do 100 kvadratnih metara: 5.000 dinara
  • Do 200 kvadratnih metara: 15.000 dinara
  • Do 300 kvadratnih metara: 20.000 dinara
  • Preko 300 kvadratnih metara: 50.000 dinara

Poslovni objekti:

  • Do 500 kvadratnih metara: 250.000 dinara
  • Do 1000 kvadratnih metara: 500.000 dinara
  • Preko 1500 kvadratnih metara: 3.000.000 dinara

Neki građani oslobođeni su plaćanja pomenute takse, kao što su osobe sa invaliditetom, korisnici socijalne pomoći i samohrani roditelji, uz uslov da su vlasnici kuća ili stanova do 100 kvadratnih metara.