Ugovor o poklonu

Autor: Advokat Stefan DačevićOsnivač advokatske kancelarije Dačević, Novi SadPoslednje ažurirano: 9. oktobar 2026.

Ugovor o poklonu je ugovor kojim se jedno lice, poklonodavac, obavezuje da drugom licu, poklonoprimcu, bez naknade prenese određenu stvar ili pravo, a poklonoprimac taj poklon prihvata.

Najčešće se poklanjaju stanovi, kuće i zemljište između roditelja i dece, ali predmet poklona mogu biti i novac, vozilo, udeo u firmi ili neko pravo. U ovom tekstu objašnjavamo kako se ugovor zaključuje, kada se poklon može opozvati ili pobijati i u kom roku, kako poklon utiče na nasleđivanje i ko plaća porez na poklon.

Sadržaj:

• Šta je ugovor o poklonu i šta može biti poklonjeno
• Poklon pod uslovom i poklon sa nalogom
• Forma ugovora o poklonu
• Ugovor o poklonu nepokretnosti i plodouživanje
• Opoziv, povraćaj i pobijanje poklona
• Rokovi
• Poklon i nasleđivanje - nužni deo i uračunavanje
• Poklon, testament ili ugovor o doživotnom izdržavanju
• Porez na poklon
• Odricanje u korist drugog naslednika i ustupanje naslednog dela
• Troškovi poklona nepokretnosti
• Poklon nepokretnosti stranom državljaninu
• Česta pitanja

Šta je ugovor o poklonu i šta može biti poklonjeno

Ugovor o poklonu je besteretni ugovor: poklonodavac daje, a ništa ne dobija zauzvrat. Bitni elementi su stvar ili pravo koje se poklanja, namera da se poklon učini i prihvatanje poklona od strane poklonoprimca - bez prihvatanja nema ugovora, jer niko ne može biti primoran da primi poklon.

Zakon o obligacionim odnosima ne sadrži posebna pravila o ugovoru o poklonu. Na njega se primenjuju opšta pravila tog zakona o ugovorima, a pitanja poput opoziva poklona sudovi rešavaju primenom pravnih pravila iz Srpskog građanskog zakonika. Formu poklona nepokretnosti, porez i odnos prema nasleđivanju uređuju posebni zakoni, o kojima je reč u nastavku.

Predmet ugovora o poklonu

Predmet poklona može biti pokretna ili nepokretna stvar ili pravo, pod uslovom da je promet te stvari dozvoljen. Poklanja se stvar ili pravo koje poklonodavac ima u trenutku zaključenja ugovora, na primer:

• stan, kuća, plac, garaža ili poljoprivredno zemljište,
• novac, vozilo, nakit i druge pokretne stvari,
• udeo u privrednom društvu ili akcije,
• novčano potraživanje prema trećem licu (poklonodavac pritom ne garantuje da će potraživanje biti naplaćeno),
• imovinska prava iz autorskog prava i drugih prava intelektualne svojine,
• oproštaj duga poklonoprimcu.

Ugovor se najčešće izvršava odmah - predajom stvari ili upisom u katastar - ali poklon može biti i u vidu periodičnih davanja, na primer mesečne isplate određenog iznosa.

Poklon pod uslovom i poklon sa nalogom

Ugovor o poklonu po pravilu stvara obaveze samo za poklonodavca. Ugovor se ipak može dopuniti uslovom ili nalogom, a to su dve različite stvari:

Nalog ne sme da bude toliki da poklon pretvori u naplatni posao. Ako poklonoprimac preuzima obavezu da poklonodavca izdržava do kraja života, to više nije poklon, već ugovor o doživotnom izdržavanju, sa drugačijim pravilima i posledicama.

Forma ugovora o poklonu

Forma zavisi od predmeta poklona:

• nepokretnost - prema Zakonu o prometu nepokretnosti, ugovor se zaključuje u obliku isprave koju potvrđuje (solemnizuje) javni beležnik na čijem se području nepokretnost nalazi; ugovor koji nije zaključen u tom obliku ne proizvodi pravno dejstvo,
• pokretne stvari i novac - posebna forma nije propisana; poklon je učinjen i kada se stvar ili novac odmah predaju. Kada se poklon samo obećava, a predaja treba da usledi kasnije, preporučujemo pismeni ugovor sa overenim potpisima,
• vozilo - za promenu vlasnika u registraciji potreban je pismeni ugovor, a pored toga treba računati i na porez na poklon upotrebljavanog vozila (vidi niže),
• udeo u društvu - prenos udela zaključuje se u pismenoj formi sa overenim potpisima i registruje u Agenciji za privredne registre; više u tekstu o ugovoru o prenosu udela.

Ugovor o poklonu nepokretnosti

Pokloni nepokretnosti su u praksi najčešći i najznačajniji. Javni beležnik koji potvrdi ugovor dostavlja ga po službenoj dužnosti katastru, koji upisuje poklonoprimca kao novog vlasnika.

Šta treba proveriti pre sastavljanja ugovora?

• stanje u katastru nepokretnosti: da li je poklonodavac upisan kao vlasnik ili suvlasnik i da li postoje hipoteke, zabeležbe ili druga prava trećih lica,
• da li je nepokretnost zajednička imovina supružnika - tada je potrebna saglasnost bračnog druga (više u tekstu o deobi zajedničke imovine),
• da li se poklonom povređuje nužni deo ostalih naslednika poklonodavca,
• da li poklonodavac ima dugove, jer poverioci mogu pobijati poklon.

Poklon uz zadržano pravo plodouživanja ili stanovanja

U praksi je čest poklon stana ili kuće detetu uz koji poklonodavac zadržava doživotno pravo plodouživanja (pravo da koristi nepokretnost i ubira prihode od nje, na primer zakupninu) ili pravo stanovanja. Dete postaje vlasnik, a roditelj do kraja života koristi nepokretnost i ne može biti iseljen bez svoje saglasnosti. Pravo se unosi u ugovor i upisuje u katastar, pa važi i prema svakom budućem vlasniku.

Ovako se poklonodavac štiti od situacije u kojoj nakon poklona ostane bez krova nad glavom. Ako je poklon oporeziv, poreska obaveza nastaje tek kada plodouživanje prestane ili kada se nepokretnost otuđi, ako se to dogodi ranije.

Na šta treba paziti

• Poklon je po pravilu konačan. Poklonodavac ga ne može vratiti samo zato što se predomislio ili su se odnosi pogoršali - opoziv je moguć samo iz razloga navedenih u nastavku.
• Nužni deo. Poklon jednom detetu može kasnije dovesti do zahteva ostale dece za nužni deo i do vraćanja poklona.
• Poverioci. Poklon učinjen kada poklonodavac ima dugove poverioci mogu pobijati.
• Porez. Poklon licu koje nije u prvom naslednom redu, bračni drug ili roditelj poklonodavca, po pravilu se oporezuje.

Opoziv, povraćaj i pobijanje poklona

U praksi se za vraćanje poklona koriste različiti izrazi - raskid, opoziv, poništaj. Pravno je važno ko traži vraćanje i po kom osnovu:

Opoziv zbog grube nezahvalnosti

Poklonodavac može tražiti opoziv poklona ako mu poklonoprimac svojim svesnim ponašanjem grubo povredi život, telo, čast, slobodu ili imovinu - na primer ako ga zlostavlja, teško vređa ili izbaci iz kuće. Obična neslaganja, hladni odnosi ili neispunjena očekivanja nisu dovoljni. Da li je nezahvalnost dovoljno teška, sud ceni u svakom konkretnom slučaju.

Primer:

Otac pokloni ćerki kuću u kojoj zadrži pravo stanovanja. Tokom godina ćerka počne da vređa i ponižava oca i na kraju ga istera iz kuće. To je gruba nezahvalnost i otac može tužbom tražiti opoziv poklona.

Opoziv zbog osiromašenja poklonodavca

Poklonodavac može tražiti opoziv ako posle poklona zapadne u takvo materijalno stanje da nema nužnih sredstava za sopstveni život ili za izdržavanje lica koja je po zakonu dužan da izdržava.

Povraćaj poklona pri razvodu braka

Prema Porodičnom zakonu, pri razvodu ili poništaju braka vraćaju se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, prema stanju u trenutku prestanka zajedničkog života. Uobičajeni pokloni se ne vraćaju, a povraćaja nema ni kada bi on predstavljao očiglednu nepravdu za supružnika koji je poklon primio. Više u tekstu o poklonima između supružnika.

Prava trećih lica: nužni naslednici i poverioci

Treća lica ne opozivaju poklon, ali ga u određenim slučajevima mogu učiniti bez dejstva prema sebi.

Nužni naslednici poklonodavca mogu, posle njegove smrti, tražiti dopunu nužnog dela ili vraćanje poklona ako im je poklonom povređen nužni deo. Tipičan primer je poklon stana jednom detetu, zbog koga drugo dete posle smrti roditelja ne dobije ni svoj nužni deo.

Poverioci poklonodavca mogu paulijanskom tužbom pobijati poklon koji im onemogućava naplatu, na primer kada dužnik pokloni stan detetu da bi ga sklonio od izvršenja. Kod poklona se pretpostavlja da je dužnik znao da oštećuje poverioce, pa poverilac ne mora da dokazuje nameru ni poklonodavca ni poklonoprimca. Uobičajeni prigodni pokloni srazmerni mogućnostima dužnika ne mogu se pobijati. Ako sud usvoji tužbu, poklon ne proizvodi dejstvo samo prema tom poveriocu i samo u meri potrebnoj za naplatu njegovog potraživanja.

Rokovi

Izvor: Zakon o nasleđivanju i Zakon o obligacionim odnosima. Rok za opoziv poklona nije propisan zakonom, već proizlazi iz pravnih pravila Srpskog građanskog zakonika koja primenjuju sudovi. Opoziv je lično pravo poklonodavca: ako on za života ne podnese tužbu, to pravo ne prelazi na njegove naslednike. Zato, ako postoji razlog za opoziv, ne treba čekati.

Poklon i nasleđivanje - nužni deo i uračunavanje

Pokloni i nužni deo

Nužni deo je deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao slobodno da raspolaže. Prema Zakonu o nasleđivanju, pri obračunu nužnog dela vrednosti zaostavštine dodaju se:

• svi pokloni zakonskim naslednicima, bez obzira na to kada su učinjeni,
• pokloni drugim licima učinjeni u poslednjoj godini života ostavioca.

Ne računaju se uobičajeni manji pokloni, troškovi izdržavanja i obaveznog školovanja, imovina koju je naslednik stekao ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, kao ni imovina preneta ugovorom o doživotnom izdržavanju, jer to nije poklon. Ako je nužni deo povređen, prvo se smanjuju raspolaganja iz testamenta, a zatim se vraćaju pokloni, počev od poslednjeg učinjenog. Kako se nužni deo ostvaruje, objasnili smo u tekstu o ostavinskoj raspravi.

Primer:

Udovac za života pokloni stan jednoj ćerki, a drugoj ne ostavi ništa. Da nije bilo poklona, ćerke bi nasledile po polovinu, pa nužni deo druge ćerke iznosi polovinu tog dela, odnosno 1/4 vrednosti zaostavštine uvećane za vrednost poklonjenog stana. Ako iz zaostavštine ne može da se namiri, ona može tražiti dopunu od sestre kojoj je stan poklonjen.

Uračunavanje poklona u nasledni deo

Uračunavanje je drugo pitanje od nužnog dela: ono služi da se izjednače zakonski naslednici. Zakonskom nasledniku se u nasledni deo uračunava ono što je od ostavioca dobio na poklon, osim ako je ostavilac izjavio da poklon ne treba uračunati - pri poklonu, kasnije ili testamentom. Uračunavanje mogu tražiti samo ostali sanaslednici, a uobičajeni manji pokloni se ne uračunavaju. Potomku se uračunava i poklon učinjen njegovom pretku na čije mesto dolazi - na primer unuku se uračunava poklon koji je ostavilac učinio njegovom ocu koji je umro pre ostavioca.

Vrednost poklona utvrđuje se u trenutku uračunavanja, ali prema stanju stvari u vreme kada je poklonjena. Ako je, na primer, stan poklonjen pre 15 godina, a poklonoprimac ga je u međuvremenu renovirao, računa se današnja vrednost stana u stanju u kakvom je bio pre renoviranja.

Poklon, testament ili ugovor o doživotnom izdržavanju?

Više o drugim dvema mogućnostima pročitajte u tekstovima o testamentu i ugovoru o doživotnom izdržavanju.

Porez na poklon

Porez na poklon uređuje Zakon o porezima na imovinu.

Šta se oporezuje

• nepokretnosti (stan, kuća, zemljište, poslovni prostor),
• gotov novac, štedni ulozi, depoziti i novčana potraživanja,
• pravo intelektualne svojine,
• upotrebljavana motorna vozila, plovila, vazduhoplovi i druge pokretne stvari.

Porez se plaća i kada poklon nije učinjen pismenim ugovorom. Na poklon novca i pokretnih stvari porez se ne plaća do 100.000 dinara godišnje od istog poklonodavca, a za veći iznos plaća se na razliku. Akcije i druge hartije od vrednosti se ne oporezuju porezom na poklon.

Ko plaća, osnovica i stope

Obveznik poreza je poklonoprimac. Osnovica je tržišna vrednost poklona na dan nastanka poreske obaveze (kod upotrebljavanog vozila vrednost se utvrđuje prema zapremini i snazi motora i starosti vozila). Stope su:

• 1,5% - za poklonoprimca drugog naslednog reda (na primer brat, sestra, sestrić),
• 2,5% - za poklonoprimca trećeg i daljeg naslednog reda i lica koja nisu u srodstvu sa poklonodavcem (na primer prijatelj).

Ko je oslobođen poreza na poklon

• poklonoprimac prvog naslednog reda - deca, unuci i ostali potomci poklonodavca,
• bračni drug poklonodavca,
• roditelji poklonodavca - oni nisu u prvom naslednom redu, ali ih zakon posebno oslobađa,
• poklonoprimac drugog naslednog reda koji je sa poklonodavcem živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre poklona, i to za jedan stan ili za imovinu koja mu služi za poljoprivrednu delatnost ako je poljoprivrednik,
• bivši supružnik, za imovinu koju dobije deobom zajedničke imovine posle razvoda.

Poreska prijava i plaćanje

Kada ugovor o poklonu potvrdi javni beležnik, poreska prijava se ne podnosi - beležnik ugovor dostavlja elektronskim putem, a poreski organ donosi rešenje. Kada poklon nije overen kod beležnika (na primer poklon novca), poklonoprimac podnosi poresku prijavu u roku od 30 dana od zaključenja pismenog ugovora, a ako ugovora nema - od prijema poklona. Porez se plaća u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja. Isti postupak važi i kod kupoprodaje nepokretnosti.

Odricanje u korist drugog naslednika i ustupanje naslednog dela

Naslednik se u ostavinskoj raspravi može nasleđa odreći na dva načina, sa različitim posledicama:

• odricanje bez navođenja u čiju korist - smatra se da nikada nije bio naslednik, a njegov deo pripada onima koji bi nasledili da njega nema,
• odricanje u korist određenog naslednika - prema Zakonu o nasleđivanju smatra se da je naslednik nasleđe primio i svoj deo ustupio drugom nasledniku. Na odnos između njih primenjuju se pravila o poklonu.

Ustupanje naslednog dela se oporezuje kao poklon, a poreska obaveza nastaje kada rešenje o nasleđivanju postane pravnosnažno. Porez se ne plaća ako bi primalac taj deo nasledio i da se ustupilac nasleđa odrekao, kao ni kada je primalac oslobođen po srodstvu sa ustupiocem.

Primeri:

• Otac je bio udovac, a nasleđuju ga sin i ćerka, koja nema dece. Ćerka ustupa svoj deo bratu. Da se odrekla, njen deo bi pripao bratu kao jedinom drugom nasledniku, pa brat ne plaća porez.
• Deca ustupaju svoje delove majci posle smrti oca. Majka je roditelj ustupilaca, pa je oslobođena poreza.

Ako bi deo ustupioca, da se odrekao, nasledio i neko drugi - na primer i drugi sanaslednici - primalac za taj deo plaća porez prema srodstvu sa ustupiocem: 1,5% ako su brat i sestra.

Troškovi poklona nepokretnosti

Kod poklona nepokretnosti računajte na:

• nagradu javnog beležnika za potvrđivanje ugovora, koja zavisi od vrednosti nepokretnosti po javnobeležničkoj tarifi,
• taksu katastra za upis promene vlasnika - 7.010 dinara,
• porez na poklon od 1,5% ili 2,5%, ako poklonoprimac nije oslobođen,
• nagradu advokata za proveru nepokretnosti i sastavljanje ugovora.

Tabelu nagrada javnog beležnika i taksi katastra pogledajte u delu troškovi kupoprodaje nepokretnosti - za poklon se primenjuju iste tarife, prema vrednosti nepokretnosti.

Poklon nepokretnosti stranom državljaninu

Pokretne stvari stranci primaju na poklon pod istim uslovima kao domaći državljani. Za nepokretnosti važe ista pravila kao kod kupovine: prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa, strani državljanin koji u Srbiji ne obavlja delatnost može, pod uslovom uzajamnosti, steći stan ili kuću, a strana lica koja ovde obavljaju delatnost - nepokretnosti potrebne za tu delatnost. Postojanje uzajamnosti proveravaju javni beležnik i katastar, koji u slučaju nedoumice traže objašnjenje od Ministarstva pravde.

Poljoprivredno zemljište strano lice ne može steći ni poklonom. Izuzetak su državljani EU koji ispunjavaju stroge uslove Zakona o poljoprivrednom zemljištu (najmanje 10 godina prebivališta u opštini, 3 godine obrade zemljišta, 10 godina registrovanog gazdinstva, najviše 2 hektara, ne u pojasu od 10 km od granice). Sva pravila, uključujući razliku između državljana EU i drugih država, objasnili smo u tekstu kupovina nekretnine u Srbiji za strance.

Česta pitanja

Da li ugovor o poklonu nepokretnosti mora biti overen?

Da. Ugovor o poklonu nepokretnosti je ugovor o prometu nepokretnosti i mora biti zaključen u obliku isprave koju potvrđuje (solemnizuje) javni beležnik na čijem se području nepokretnost nalazi, inače ne proizvodi pravno dejstvo. Za poklon novca ili pokretnih stvari posebna forma nije propisana, ali se pismeni ugovor preporučuje.

Može li se poklon vratiti?

Poklon je po pravilu neopoziv. Poklonodavac može tužbom tražiti opoziv zbog grube nezahvalnosti poklonoprimca ili zbog sopstvenog osiromašenja, a pri razvodu supružnik može tražiti povraćaj poklona nesrazmerno velike vrednosti. Treća lica ne opozivaju poklon: nužni naslednici traže zaštitu nužnog dela, a poverioci poklonodavca pobijaju poklon paulijanskom tužbom.

U kom roku se može opozvati ili pobijati poklon?

Zaštitu nužnog dela povređenog poklonom nužni naslednici mogu tražiti u roku od tri godine od smrti ostavioca. Poverioci mogu pobijati poklon u roku od tri godine od dana kada je poklon učinjen. Opoziv zbog grube nezahvalnosti ili osiromašenja poklonodavac može tražiti u roku od tri godine od nastanka razloga za opoziv, prema pravnim pravilima koja primenjuju sudovi.

Ko je oslobođen poreza na poklon?

Porez na poklon ne plaćaju poklonoprimci prvog naslednog reda (deca, unuci i ostali potomci poklonodavca), bračni drug i roditelji poklonodavca. Poklonoprimci drugog naslednog reda (na primer brat ili sestra) plaćaju 1,5%, osim ako su sa poklonodavcem živeli u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana i na poklon primaju jedan stan, a ostali poklonoprimci 2,5%.

Može li roditelj pokloniti stan detetu, a da u njemu nastavi da živi?

Može. Roditelj može u ugovoru o poklonu zadržati doživotno pravo plodouživanja ili stanovanja, koje se upisuje u katastar. Dete postaje vlasnik, ali roditelj do kraja života koristi stan i dete ga bez njegove saglasnosti ne može iseliti.

Da li poklon može povrediti prava ostalih naslednika?

Da. Pokloni zakonskim naslednicima, bez obzira kada su učinjeni, i pokloni drugim licima iz poslednje godine života ostavioca uzimaju se u obzir pri obračunu nužnog dela. Ako je nužni deo povređen, nužni naslednik može tražiti dopunu nužnog dela ili vraćanje poklona u roku od tri godine od smrti ostavioca.

Šta je odricanje od nasleđa u korist drugog naslednika i da li se plaća porez?

Odricanje u korist određenog naslednika po zakonu se smatra prijemom nasleđa i ustupanjem naslednog dela, a ustupanje se oporezuje kao poklon. Porez se ne plaća ako bi primalac taj deo nasledio i da se ustupilac nasleđa odrekao, kao i kada je primalac oslobođen po srodstvu (na primer kada deca ustupe deo majci).

Ako planirate da poklonite nepokretnost ili ste primili poklon koji neko osporava, kontaktirajte advokata za ugovor o poklonu. Proverićemo nepokretnost, posledice po naslednike i poreske obaveze i sastaviti ugovor koji Vas štiti.