Ugovor o poklonu - kompletan vodič, kako do poklona?

Ugovor o poklonu je ugovor kojim se jedno lice, poklonodavac obavezuje da će pokloniti određenu stvar ili pravo bez ikakve naknade drugom licu, odnosno poklonoprimcu.

Elementi ugovora o poklonu

Ugovor o poklonu je besteretni pravni posao gde se saglasnošću volja ugovornih strana vrši prenos određene stvari, prava ili koristi sa poklonodavca na poklonoprimca bez ikakve naknade, što znači da samo jedna strana čini određenu prestaciju(predmet obaveze) prema drugoj strani jer stvara obaveze samo za jednu stranu.

Ugovor najčešće ima trenutno izvršenje obaveze npr. (predaja ključeva od stana), ali je moguće ugovoriti i trajno izvršenje obaveze (isplata određenog novčanog iznosa svakog meseca). Osnovni element ugovora o poklonu je njegova dobročinost, odnosno namera da se poklon učini, a da se ništa ne dobije za uzvrat.

Bitni elementi ugovora o poklonu su stvar ili pravo koje se poklanja i namera da se poklon učini.

Namera dobročinosti

Namera označava postojanje volje da se na drugo lice prenese neka stvar ili pravo bez ikakve protivnaknade. Razlozi za ovako nešto mogu biti različiti, pa tako to mogu biti moralne pobude ili humanost.

Predmet ugovora o poklonu

Predmet poklona može biti pokretna ili nepokretna stvar, pravo ili određena imovinska korist. Što se tiče stvari, stvar mora biti u pravnom prometu, odnosno pravni promet te stvari mora biti dozvoljen. Predmet poklona su stvari koje postoje u momentu zaključenja ugovora. Pa tako predmet ugovora o poklonu može biti knjiga, automobil, stan, plac, ili autorsko pravo, udeo u firmi, akcije...

Predmet poklona mogu biti i buduće stvari odnosno stvari koje će tek nastati, ali to mogu biti i imovinska prava - najčešće potraživanje određenog novčanog iznosa ili drugih imovinskih prava, ali i pravo plodouživanja, autorsko i druga srodna prava (za koja se ne garantuje naplativost) ili oproštaj nekog duga.

Da li ugovor o poklonu mora biti zaključen u pismenom obliku?

Kada se radi o formi ugovora o poklonu, ona zavisi od samog predmeta. Pa tako on može biti formalan, kada se radi o prenosu nepokretnosti, što znači da pored pismenog oblika, mora biti i overen od strane javnog beležnika, dok je kod prenosa pokretnih stvari dovoljna npr. samo predaja stvari da bi se smatralo da je poklon učinjen, bez obzira na formu.

Koje su obaveze poklonodavca?

Ugovor o poklonu je jednostran ugovor, što znači da on stvara samo obaveze za jednu stranu- poklonodavca. Izuzetak od ovog jesu pokloni sa nalogom ili teretom. Na primer, da će poklon biti učinjen kada se poklonoprimac oženi. Osnovna obaveza poklonodavca je da prenese određeno pravo ili da preda neku stvar poklonoprimcu.

Da li se ugovor o poklonu može raskinuti?

Raskid ugovora o poklonu je moguć, kako vansudski, tako i u sudskom postupku najčešće iz razloga što sam predmet ugovora nije realizovan ili zbog nezahvalnosti poklonoprimca. Da bi se mogao raskinuti ugovor o poklonu zbog nezahvalnosti poklonoprimca, potrebno je da se radi o gruboj neblagodarnosti o čemu odlučuje sud u svakom konkretnom slučaju.

Osiromašenje poklonodavca

Drugi razlog za raskid ugovora o poklonu jeste osiromašenje poklonodavca na taj način da posle učinjenog poklona zapadne u takvo materijalno stanje da nema nužnih sredstava za život ili za izdržavanje lica koje je po zakonu dužan da izdržava.

Povreda prava trećih lica

Ugovorom o poklonu mogu se povrediti i prava trećih lica, na primer kada poverioci poklonodavca traže da poklon ne proizvede dejstvo u odnosu na njih, kako bi se mogli naplatiti.

Razvod braka

Razvod braka ili poništaj braka jeste razlog za vraćanje poklona, a ovaj institut regulisan je Porodičnim zakonom. Vraćaju se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine, dok se uobičajeni pokloni koje su supružnici učinili jedan drugome ne vraćaju. Takođe ukoliko bi vraćanje poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za supružnika koji ga je primio, supružnik koji je poklon dao nema pravo na povraćaj.

Pored poklonodavca, opozivanje poklona mogu učiniti i treća lica, a to su nužni naslednici ukoliko im je poklonom povređeno pravo na nužni deo, zatim lica koja je poklonodavac dužan da izdržava ukoliko je povređeno njihovo pravo na zakonsko izdržavanje, i poverioci poklonodavca ukoliko je osujećeno njihovo pravo na naplatu potraživanja (Paulijanska tužba - actio Pauliana)

Primer:

Otac ostavi ćerki imanje, kako pokretnu, tako i nepokretnu imovinu. Tokom godina ćerka počinje da vređa oca, da ga ponižava, i na koncu ga istera iz kuće. U ovom slučaju postoji gruba neblagodarnost i predstavlja osnov za opoziv ugovora o poklonu.

Ugovor o poklonu - uračunavanje poklona u nasledni deo

Ugovor o poklonu ima značaju ulogu u naslednom pravu, budući da se njime najčešće povređuje nužni deo naslednika. ( upućuje na ostavinsku raspravu). Nužni deo naslednika je onaj deo imovine ostavioca kojim nije mogao raspolagati, i njime se štite imovinska prava naslednika od samovolje ostavioca. Treba istaći da se svi učinjeni pokloni zakonskim naslednicima uračunavaju u nasledni deo.

Primer:

Ostavilac za života pokloni stan jednoj ćerki, dok drugoj ne ostavi ništa. Ćerka koja je ostala bez svog naslednog dela, ima pravo na nužni deo, koji iznosi jednu polovinu dela koji bi joj pripao po zakonu.

Kako se računa vrednost poklona?

Prilikom uračunavanja ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku uračunavanja ali prema njenom stanju u vreme kada je poklonjena. Uračunavaju se u nasledni deo potomaka naslednika ostavioca i svi pokloni koje je ostavilac učinio nasledniku koji iz nekog razloga nije postao naslednik ( npr. unuku ostavioca se uračunavaju pokloni koje je ostavilac učinio sinu koji je umro).

Ako želite da vam objasnimo kako se uračunavaju pokloni u nasledni deo zakažite sastanak gde će vam advokatska kancelarija pružiti sve neophodne informacije.

Ugovor o poklonu nepokretnosti

Ugovori o poklonu koji su najrasprostranjeniji i najznačajniji u praksi su oni koji za svoj predmet imaju nepokretnosti. Ugovor o poklonu nepokretnosti kao i svi ugovori koji imaju za svoj predmet nekretnine, mora biti zaključen u pismenom obliku, i overen od strane nadležnog javnog beležnika.

Šta treba proveriti pre sastavljanja ugovora?

Pre sastavljanja ugovora potrebno je izvršiti sve neophodne provere, koji se odnosne na stanje u katastru nepokretnosti, postojanje određenih tereta, utvrđivanje pravnog vlasnika ili eventualnog suvlasništva...

Ugovor o poklonu - mač sa dve oštrice?

Povreda nužnog dela - Nekretnine imaju poseban značaj u pravnom prometu. Pre nego što se učini poklon, trebalo bi proveriti da li se njime povređuje nužni deo nekog od naslednika.

Naslednici kojima je nužni deo povređen učinjenim poklonom mogu podnositi tužbe protiv poklonoprimaca kao dužnika nužnog dela. Kod sklapanja ugovora o poklonu kojima se vrši njihov promet nepokretnosti potrebno je proveriti da li se poklonom povređuje nužni deo ostalih zakonskih naslednika, te je preporuka naše kancelarije da to prepustite stručnjaku.

Potencijalne mane ugovora - pravni problemi u praksi

Kao nešto što se često dešava u našoj državi i sudskoj praski, tokom višegodišnjeg iskustva, nedostaci ugovora o poklonu su prilično brojni, budući da mogu biti kompromitovani porodični odnosi, na primer lica koja će u ostavinskom postupku biti naslednici, nisu obuhvaćena ugovorom o poklonu i time su nezadovoljni, pogoršavaju svoje odnose sa poklonodavcem ili drugim srodnicima. Prilično lako se obara na sudu ukoliko je njime povređen nužni deo, ili ukoliko je došlo do grube nezahvalnosti poklonoprimca.

Poklon za strane državljane

Kada se radi o transferu pokretnih stvari, strani pojedinci i pravna lica imaju pravo na isti tretman kao i domaći državljani. Međutim, kada je u pitanju prenos nepokretnosti, postoje određena ograničenja koja su strogo regulisana Zakonom o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, uzimajući u obzir važnost zaštite autorskih prava.

Strani državljani, pod uslovima uzajamnosti, imaju mogućnost da dobiju na poklon puno vlasništvo nad stambenim objektima ili stanovima, upravo kao i državljani Republike Srbije. U slučaju da strano fizičko ili pravno lice obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije, takođe može, pod uslovima uzajamnosti, sticati nekretnine koje su mu neophodne za obavljanje te delatnosti. Za utvrđivanje postojanja uzajamnosti, postoji mogućnost zatražiti odgovor od ministarstva nadležnog za pravosudne poslove.

Takođe je važno napomenuti da se na određenim područjima primenjuju posebna pravila koja izuzimaju nekretnine od gore pomenutih propisa, čime se dodatno štite autorska prava i pravna regulativa.

Poklon poljoprivrednog zemljišta za strane državljane

Kada se radi o poljoprivrednom zemljištu, Zakon o poljoprivrednom zemljištu propisuje da državljani zemalja članica Evropske unije imaju mogućnost da steknu poljoprivredno zemljište, pod uslovom ispunjavanja određenih kriterijuma. Da bi ostvarili to pravo, potrebno je da su najmanje deset godina stalno nastanjeni na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde se zemljište nalazi, da aktivno obrađuju to zemljište najmanje tri godine, da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo najmanje deset godina i da poseduju odgovarajuću mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivrednih aktivnosti. Maksimalna površina zemljišta koje mogu steći iznosi 2 hektara. Ipak, nije moguće sticati zemljište koje se nalazi u zoni do 10 kilometara od granice, zemljište koje pripada ili se graniči sa vojnim postrojenjima i kompleksima, kao ni zemljište koje se nalazi u zaštitnim zonama oko takvih objekata, ili druga zemljišta koja su izuzeta zakonskim propisima u cilju zaštite autorskih prava.

Porez na poklon

Zakonom o porezima na imovinu regulisan je poreski tretman poklona.

Porez na poklon se plaća ako je predmet poklona prenos prava svojine na nepokretnosti, motorno vozilo, gotov novac, pravo intelektualne svojine...

Oslobođenje od poreza na poklon

Od obaveze plaćanja poreza na poklon oslobođeni su poklonoprimac koji se nalazi u prvom naslednom redu i supružnik poklonodavca.

Pod određenim uslovima, i druga lica mogu biti oslobođena obaveze plaćanja poreza, pa tako poklonoprimac drugog naslednog reda je oslobođen u slučaju da je sa poklonodavcem živeo u domaćinstvu neprekidno najmanje godinu dana pre prijema poklona, a na poklon prima jedan stan, ili na poklon prima imovinu koja mu služi za obavanje svoje poljoprivredne delatnosti.

Porez se ne plaća ni ukoliko je predmet poklona pravo svojine na zemljištu površine do 10 ari, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Odricanje u korist naslednika

U postupku za raspravljanje zaostavštine, često se dešava da jedan naslednik ustupi svoj nasledni deo drugom. Ovakav postupak se tretira kao poklon.

Pa tako, dešava se da u ostavinskom postupku iza smrti roditelja ili u ostavinskom postupku iza smrti supruga ( veza sa ostavinskom raspravom) Možemo imati situaciju gde se sestra primi nasleđa i ustupi ga bratu, ili se deca prime nasleđa i ustupe ga suprugu ostavioca. Porez na poklon od brata ili deteta iznos 1.5% od vrednosti imovine.