Lišenje roditeljskog prava - Postupak i sudska praksa
Lišenje roditeljskog prava ozbiljno zadire u život jedne porodice te kao takvo predstavlja drastičnu meru koja se ne izriče olako.
Zapravo, sud do lišenja roditeljskog prava po pravilu dolazi tek kada proceni da blaže mere ne bi bile dovoljne da se dete zaštiti.
Ukoliko se suočite sa izazovima u odnosima sa drugim roditeljem koji negativno utiču na vaše dete, a nijedna manje drastična mera nije dala rezultate, ovaj članak će vas upoznati sa konceptom lišenja roditeljskog prava – bilo u potpunosti ili delimično.
Kroz njega, imaćete priliku da razumete kada i zašto ova mera može biti primenjena, te koja su njena pravna, ali i ljudska, ograničenja. Na taj način, cilj je da vam pružimo jasnu sliku ovog pravnog instituta, kao i alternativnih rešenja koja prethode ovoj drastičnoj meri.
Sadržaj:
- Šta znači lišenje roditeljskog prava?
- U kojim slučajevima je primenljivo delimično lišenje roditeljskog prava?
- Lišenje roditeljskog prava postupak
- Da li sud mora slediti mišljenje centra za socijalni rad kod lišenja roditeljskog prava?
- Lišenje roditeljskog prava - sudska praksa
- Da li mogu oba roditelja biti lišena roditeljskog prava?
- Vraćanje roditeljskog prava
- Samostalno vršenje roditeljskog prava kao alternativa lišenju roditeljskog prava
- Najčešća pitanja
Šta znači lišenje roditeljskog prava?
Lišenje roditeljskog prava može biti potpuno ili delimično. Roditelj koji je potpuno lišen roditeljskog prava gubi sva prava i dužnosti prema detetu, osim dužnosti da ga izdržava, a delimičnim lišenjem gubi samo pojedina prava i dužnosti.
Kada dolazi do potpunog lišenja roditeljskog prava?
Dolazi u situacijama kada sud proceni da roditelj zloupotrebljava svoje roditeljsko pravo ili ozbiljno zanemaruje svoje roditeljske obaveze, čime ugrožava zdravlje, sigurnost, pa čak i moralni razvoj deteta.
Porodični zakon navodi šta se smatra zloupotrebom prava. Roditelj zloupotrebljava roditeljsko pravo ako:
- fizički, seksualno ili emocionalno zlostavlja dete;
- izrabljuje dete sileći ga na preterani rad, na rad koji ugrožava moral, zdravlje ili obrazovanje deteta, ili na rad koji je zabranjen zakonom;
- podstiče dete na vršenje krivičnih dela;
- navikava dete na odavanje rđavim sklonostima.
Roditelj grubo zanemaruje roditeljske dužnosti ako:
- je napustio dete;
- se uopšte ne stara o detetu sa kojim živi;
- izbegava da izdržava dete, na primer ne plaća alimentaciju, ili izbegava da održava lične odnose sa detetom sa kojim ne živi;
- sprečava održavanje ličnih odnosa deteta sa roditeljem sa kojim dete ne živi;
- namerno i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajednički život sa detetom koje je smešteno u ustanovu socijalne zaštite.
Ove liste nisu zatvorene - zakon kao razlog priznaje i svaku drugu zloupotrebu prava ili drugi oblik grubog zanemarivanja dužnosti. Ovo su razlozi za potpuno lišenje roditeljskog prava.
U kojim slučajevima je primenljivo delimično lišenje roditeljskog prava?
Gore smo spomenuli potpuno lišenje roditeljskog prava, kada roditelj uopšte više ne može da odlučuje o detetovom obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, ni drugim važnim pitanjima, i gubi svaki oblik zakonske odgovornosti za dete osim obaveze izdržavanja.
U slučajevima delimičnog lišenja roditeljskog prava, koji se često javljaju nakon razvoda braka kada jedan roditelj nesavesno obavlja određene roditeljske obaveze, sud može lišiti samo određena prava i obaveze, a ne sva, kao u prethodnom primeru.
E sada, šta delimično lišenje roditeljskog prava praktično znači za roditelja?
Na prvom mestu, roditelj koji vrši roditeljsko pravo može biti lišen prava i dužnosti na čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje i zastupanje deteta, kao i na upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Sud bira samo ona prava koja su neophodna za zaštitu deteta, a ostala roditelj zadržava.
Takođe, ako roditelj ne živi s detetom i ne vrši roditeljsko pravo, sud može odlučiti da mu uskrati pravo da održava lične odnose s detetom ili da utiče na odluke koje značajno oblikuju detetov život.
U svakom slučaju, delimično lišenje je primenljivo u slučajevima kada roditelj nesavesno obavlja određene aspekte roditeljstva, ali sud procenjuje da nije potrebno potpuno ga lišiti roditeljskog prava, već je dovoljno da mu se ograniče određena prava radi zaštite deteta.
Lišenje roditeljskog prava postupak
Postupak lišenja roditeljskog prava je vrlo temeljan i rigorozan, prevashodno zato što za cilj ima preduzimanje svih potrebnih mera za zaštitu deteta.
Ovaj postupak se pokreće tužbom kod nadležnog suda, najčešće od strane drugog roditelja, ali ga može pokrenuti i samo dete, centar za socijalni rad, pa čak i javni tužilac.
U samoj tužbi tražićete da sud donese odluku o lišenju roditeljskog prava, bilo delimično ili potpuno, u skladu sa najboljim interesom deteta. Tužbu podnosite osnovnom sudu na čijem području tuženi roditelj ima prebivalište (a ako ga nema, boravište). Izuzetak postoji kada tužbu podnosi dete - ono može da je podnese i sudu na čijem području samo ima prebivalište, odnosno boravište.
Zbog važnosti za zaštitu deteta, zakon postupak za lišenje roditeljskog prava označava kao naročito hitan.
Šta to znači?
To znači da je sud u obavezi da prvo ročište zakaže u roku od osam dana od prijema tužbe, a drugostepeni sud mora odlučiti po žalbi u roku od 15 dana, što su zaista kratki rokovi. Osim toga, u ovom postupku tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor, a sud postupak po pravilu sprovodi na najviše dva ročišta.
Još jedna dobra stvar kod ovih postupaka jeste što je u njima javnost isključena, odnosno vaša privatnost je zagarantovana. Isto tako, zakonodavac se pobrinuo da dodatno zaštiti pravno neuke strane, tako što je predvideo pravilo da sud istražuje sve važne činjenice i dokaze u slučaju lišenja roditeljskog prava, čak iako ih strane u postupku nisu predložile – bilo slučajno ili iz neznanja.
Dodatak: Pored zahteva za delimično ili potpuno lišenje roditeljskog prava, od suda možete tražiti i dodatne mere zaštite, kao što su zaštita deteta od nasilja ili ograničavanje kontakta sa drugim roditeljem. Naravno, sud neće po automatizmu usvojiti ove zahteve, već samo ukoliko proceni da je to u najboljem interesu deteta.
Pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji u postupku lišenja roditeljskog prava, kontaktirajte advokata za porodično pravo.
Da li sud mora slediti mišljenje centra za socijalni rad kod lišenja roditeljskog prava?
Uprkos popularnom uverenju, sudovi nisu obavezni da slede mišljenje centra za socijalni rad u postupcima lišenja roditeljskog prava.
Međutim, istina je da ga često uzimaju kao značajan faktor pri donošenju odluke, ako ne i najznačajniji.
Zašto je to tako?
Verovatno najviše iz razloga tradicije, ali i zbog nedovoljno razvijenih alternativnih usluga.
Ovde primarno mislimo na porodična savetovališta ili specijalizovane ustanove za posredovanje, a koje su često skuplje alternative angažmanu centra za socijalni rad.
U svakom slučaju, vi možete predložiti da se mišljenje traži od drugog organa, ali računajte na to da će sud radije pokloniti poverenje CSR-u.
Lišenje roditeljskog prava - sudska praksa
Postoji dosta dostupne sudske prakse u vezi lišenja roditeljskog prava u Srbiji, ali mi smo izabrali par najinteresantnijih slučajeva za vas.
Npr. u praksi su se dešavali slučajevi gde roditelj, koji nije primarni staratelj deteta, ne želi dati saglasnost za preseljenje deteta u drugi grad ili u inostranstvo.
Tu se postavilo pitanje: Da li se roditelj, samo zato što se protivi preseljenju deteta, automatski kvalifikuje za delimično lišenje roditeljskog prava?
U jednom slučaju je odgovor bio da, što može biti naročito problematično, jer roditeljska zabrinutost za dobrobit deteta prilikom selidbe u potpuno novo okruženje može biti sasvim legitimna i utemeljena u pravima roditelja da imaju ulogu u životnim odlukama deteta.
Međutim, kako odluke naših sudova nisu usklađene i nisu izvor prava, ne treba da vas plaši ova jedna odluka koja je svakako izuzetak od pravila.
Sudska praksa takođe beleži niz ozbiljnih slučajeva gde su roditelji lišeni roditeljskog prava zbog grubog zanemarivanja svojih dužnosti prema detetu.
Jedan od primera u praksi obuhvata slučaj gde je dete bilo primorano da se samo stara o domaćinstvu jer je otac, koji je jedini vršio roditeljsko pravo, bio u čestom alkoholisanom stanju, agresivan i nepredvidiv, bez ikakve brige za dete s kojim živi.
Ovakve okolnosti sud po pravilu ocenjuje kao grubo zanemarivanje roditeljskih dužnosti. Slično može biti i kada dete živi u zapuštenom okruženju, bez zdravstvene zaštite i sa lošom ishranom - ali konačna ocena uvek zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja.
Treći primer dolazi iz presude Apelacionog suda u Beogradu (GŽ2 413/13) u kojoj je majka potpuno lišena roditeljskog prava.
Tokom šest godina nije pokušala da kontaktira dete niti da sa njim uspostavi bilo kakvu emocionalnu vezu, a jedino što je uradila bilo je jedno telefonsko interesovanje nakon pokretanja sudskog postupka. Sud je zaključio da njeno ponašanje ukazuje na potpuni nedostatak želje da učestvuje u detetovom odrastanju, zbog čega je smatrao da je grubo zanemarila sve roditeljske dužnosti.
Za kraj, spomenućemo i problematiku vezanu za to kako sudska praksa tretira pravo deteta da učestvuje u postupku lišenja roditeljskog prava kao umešač.
Ovde govorimo o slučajevima gde je detetu dozvoljeno, u skladu sa Porodičnim zakonom, da slobodno izrazi svoje mišljenje u postupcima koji se tiču njegovih prava, čak i kada nije stranka.
Problem je u tome što ovde dete ima ulogu pomoćnika jednoj od strana – bio to roditelj koji tuži ili je tužen - čime se može postaviti pitanje čije interese dete zapravo štiti u tom postupku.
Iako mu je omogućeno da izrazi svoje mišljenje, nije uvek jasno ko je odgovoran za informisanje deteta o njegovom pravu da bude umešač u postupku. Pitanje je i koji roditelj ima pravo da donese odluku o tome da li će dete učestvovati u postupku kao umešač, naročito u slučajevima kada su roditelji suprotstavljeni i oboje vrše roditeljsko pravo.
Kada je dete stranka u postupku, zakon je jasniji: sud je dužan da se stara da dete blagovremeno dobije sva potrebna obaveštenja, da mu dozvoli da neposredno izrazi mišljenje i da mu postavi privremenog zastupnika ako dete nije zastupano na odgovarajući način. Za ulogu deteta kao umešača, međutim, ni propisi ni domaća sudska praksa ne daju jasan odgovor na ova pitanja.
Da li mogu oba roditelja biti lišena roditeljskog prava?
Da, oba roditelja mogu biti lišena roditeljskog prava ako su zakonski razlozi za lišenje ispunjeni kod svakog od njih.
Kada su oba roditelja potpuno lišena roditeljskog prava, dete se smatra detetom bez roditeljskog staranja, što znači da ga organ starateljstva stavlja pod starateljstvo i postavlja mu staratelja. Takvo dete može biti i usvojeno, a za usvojenje tada nije potrebna saglasnost roditelja.
Ovde je važno napomenuti da lišenje roditeljskog prava ne mora biti trajna odluka - ali ako dete u međuvremenu bude usvojeno, roditeljsko pravo bioloških roditelja prestaje i vraćanje više nije moguće.
Ako se tokom vremena pokaže da su roditelji otklonili razloge zbog kojih su lišeni prava, oni mogu pokrenuti poseban (parnični) postupak pred sudom da im se roditeljsko pravo vrati.
Vraćanje roditeljskog prava
Kao što smo već rekli, kada prestanu razlozi zbog kojih vam je roditeljsko pravo oduzeto, imate pravo da podnesete tužbu za vraćanje roditeljskog prava.
Tužbu za vraćanje roditeljskog prava najčešće podnosi sam roditelj koji je bio delimično ili potpuno lišen roditeljskog prava, ali je mogu podneti i dete, drugi roditelj, javni tužilac i organ starateljstva. Zadatak tužioca je da dokaže da su prestali razlozi koji su ranije doveli do lišenja prava.
Dakle, morate pokazati sudu da ste sada u stanju da odgovorno i savesno vršite roditeljsko pravo.
Sud će potom, u saradnji sa stručnim licima (psiholog, socijalni radnik), proceniti sve relevantne okolnosti u vezi slučaja, kao npr. ponašanje roditelja, njegovo učešće u životu deteta, kao i promene koje su nastale od trenutka kada je pravo oduzeto – i tek onda doneti konačnu odluku.
Takođe, ako je dete bilo smešteno u hraniteljsku porodicu ili ustanovu socijalne zaštite, ocenjivaće se i kako se dete prilagodilo novim okolnostima.
I ovaj postupak je hitan, jer se odnosi na dete, ali u praksi može trajati duže od postupka za lišenje, jer sud nastoji da u potpunosti sagleda sve aspekte, posebno u vezi s pitanjima kao što su školovanje, prebivalište i, naravno, dobrobit deteta.
Advokat za porodično pravo Novi Sad može biti od velike pomoći u ovakvim slučajevima, jer je dobro upoznat sa specifičnostima postupka i može vam pružiti podršku u što boljem predstavljanju vaših sposobnosti i spremnosti za vršenje roditeljskog prava.
Samostalno vršenje roditeljskog prava kao alternativa lišenju roditeljskog prava
Samostalno vršenje roditeljskog prava nije sankcija niti blaži oblik lišenja. Određuje se kada roditelji ne žive zajedno, a nisu se sporazumeli o zajedničkom vršenju roditeljskog prava - bez obzira na to da li je drugi roditelj sposoban i savestan. Roditelj kome dete nije povereno i dalje ima roditeljsko pravo: dužan je da izdržava dete, ima pravo da sa njim održava lične odnose i sa drugim roditeljem zajednički odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta.
U praksi, međutim, poveravanje deteta drugom roditelju često je dovoljno da se dete zaštiti. Kada ponašanje roditelja ugrožava dete, ali nije toliko ozbiljno da opravdava lišenje, prvi korak je da dete bude povereno drugom roditelju, odnosno da se izmeni ranija odluka o vršenju roditeljskog prava.
Ako ni to nije dovoljno, sledeći korak je delimično lišenje - na primer, roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo može biti lišen prava na lične odnose sa detetom ili prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta. Potpuno lišenje ostaje krajnja mera, za slučajeve zloupotrebe prava ili grubog zanemarivanja dužnosti.
Najčešća pitanja
1. Šta znači lišenje roditeljskog prava?
Lišenje roditeljskog prava je najteža mera zaštite deteta. Potpunim lišenjem roditelj gubi sva prava i dužnosti prema detetu osim dužnosti da ga izdržava, a delimičnim samo pojedina prava i dužnosti.
2. Koji su razlozi za potpuno lišenje roditeljskog prava?
Zloupotreba prava (zlostavljanje deteta, izrabljivanje radom, podsticanje na krivična dela, navikavanje na rđave sklonosti) ili grubo zanemarivanje dužnosti (napuštanje deteta, potpuno odsustvo brige, izbegavanje izdržavanja ili ličnih odnosa, sprečavanje kontakta sa drugim roditeljem).
3. Šta je delimično lišenje roditeljskog prava?
Roditelj koji nesavesno vrši roditeljsko pravo gubi samo pojedina prava i dužnosti - na primer, pravo na lične odnose sa detetom ili pravo da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta. Dužnosti izdržavanja se ni tada ne oslobađa.
4. Da li je moguće vratiti roditeljsko pravo?
Da, kada prestanu razlozi zbog kojih je roditelj lišen prava. Tužbu za vraćanje može podneti sam roditelj, ali i dete, drugi roditelj, javni tužilac i organ starateljstva.
5. Ko može pokrenuti postupak za lišenje roditeljskog prava?
Dete, drugi roditelj, javni tužilac i organ starateljstva (centar za socijalni rad). Tužba se podnosi osnovnom sudu.
6. Koliko traje postupak lišenja roditeljskog prava?
Postupak je naročito hitan: prvo ročište održava se u roku od osam dana od prijema tužbe, a drugostepeni sud o žalbi odlučuje u roku od 15 dana.
7. Da li oba roditelja mogu biti lišena roditeljskog prava?
Da, ako su razlozi za lišenje ispunjeni kod oba roditelja. Kada su oba potpuno lišena roditeljskog prava, dete se stavlja pod starateljstvo i može biti usvojeno bez njihove saglasnosti.