Kako izgleda nasleđivanje imovine u Srbiji iz inostranstva?

Nasleđivanje u Srbiji u praksi retko izgleda kao jednostavan administrativni postupak.

U velikom broju slučajeva, naslednici se suočavaju sa imovinom koja nije u potpunosti uknjižena, stanovima ili zemljištem koji su generacijama `"na papiru`" vođeni na nekoga drugog, neformalnim dogovorima koji nikada nisu pravno regulisani, kao i međusobnim neslaganjima oko toga ko na šta ima pravo.

Upravo tu nastaju najčešći problemi vezani za nasleđivanje imovine i upravo zbog toga ostavinski postupak u Srbiji često nije samo pravno pitanje, već i proces u kojem se razrešavaju dugogodišnji porodični odnosi i nesporazumi.

Ono što čini stvari dodatno komplikovanim jeste kada još povrh svega postoji i tzv. strani element - na primer, kada naslednici žive u inostranstvu, odnosno kada su naslednici stranci.

Zato ćemo se u nastavku ovog članka baviti pitanjima koja se tiču nasleđivanja imovine u Srbiji iz inostranstva, kao što su:

• da li stranac može da nasledi imovinu u Srbiji,
• da li naslednik koji živi u inostranstvu mora da dolazi u Srbiju zarad vođenja ostavinskog postupka,
• ko vodi ostavinski postupak sa inostranim elementom, kako isti izgleda, i koliko traje,
• šta se dešava kada postoji testament ili spor među naslednicima,
• kada je pomoć advokata zaista potrebna,

i nizom drugih pitanja koja se javljaju kada je u pitanju nasleđivanje imovine u Srbiji iz inostranstva.

Sadržaj:

Kako izgleda nasleđivanje imovine u Srbiji kada postoji inostrani element?

Kada postoji inostrani element, nasleđivanje imovine u Srbiji počinje na isti način kao i uvek: pokretanjem vanparničnog ostavinskog postupka, odmah nakon smrti ostavioca.

Naime, matičar je dužan da u roku od 30 dana po upisu smrti ostavioca dostavi izvod iz matične knjige umrlih ostavinskom sudu, nakon čega se postupak pokreće po službenoj dužnosti.

Podaci za sastavljanje smrtovnice obično se pribavljaju od članova porodice, lica iz domaćinstva ili drugih osoba koje imaju saznanja o ostaviočevoj imovini i naslednicima.

Međutim, u praksi se često dešava da taj mehanizam ne funkcioniše potpuno glatko, naročito kada je deo porodice u inostranstvu ili kada niko u Srbiji aktivno ne prati da li je postupak zaista pokrenut. Zbog toga ostavinski postupak može biti pokrenut i na predlog zainteresovanog lica.

To mogu biti naslednici, poverioci ostavioca, izvršilac testamenta, pa i neka druga lica koja imaju pravni interes za to.

Koje pravo se primenjuje kada nasleđivanje imovine u Srbiji ima međunarodni element?

Kada nasleđivanje imovine uključuje međunarodni element, ne polazi se automatski od toga da se primenjuje srpsko pravo, već se primenjuje pravo države čiji je državljanin bio ostavilac u trenutku smrti.

Drugim rečima, ako je ostavilac bio državljanin Srbije u trenutku smrti, po pravilu se primenjuje srpsko pravo. Ako je bio strani državljanin, može se primenjivati pravo te strane države. A ako je imao više državljanstava, među kojima i srpsko, po pravilu će se smatrati da je merodavno srpsko pravo.

Da li ostavinski postupak za nasleđivanje imovine vodi sud ili javni beležnik?

Naslednici često polaze od pogrešne pretpostavke da ostavinski postupak uvek vodi javni beležnik, zato što u velikom broju slučajeva sud zaista poverava vođenje ovog postupka javnim beležnicima kao svojim poverenicima.

Međutim, postupak za nasleđivanje imovine formalno pripada nadležnosti suda, i sud će ga uvek voditi ako se na nasleđivanje primenjuje strano pravo. Osnovno pravilo je, dakle, da je za vođenje ostavinskog postupka nadležan sud na čijem području je ostavilac imao poslednje prebivalište.

Naravno, ako ostavilac nije imao prebivalište u Srbiji, nadležnost se određuje prema mestu gde se nalazi njegova imovina ili njen pretežni deo. Ovo je naročito važno u situacijama kada ostavilac živi u inostranstvu, ali poseduje nekretninu u Srbiji, naslednici svi žive van Srbije, postoji imovina u više država, ili ostavilac nije imao aktivno prebivalište u Srbiji, ali je iza sebe ostavio stan, kuću, zemljište, račun ili drugu imovinu u Srbiji.

U drugim slučajevima, postupak može da vodi javni beležnik, u kojem slučaju on zakazuje i vodi ročišta, prikuplja dokaze, utvrđuje krug naslednika i sastav zaostavštine, i priprema odluku u ime suda.

Kome je sve omogućeno nasleđivanje imovine u Srbiji?

Nasleđivanje imovine u Srbiji je moguće, pre svega, naslednicima – bilo po zakonu ili testamentu, ali u samom ostavinskom postupku mogu učestvovati i legatari, interesni poverioci ostavioca, izvršioci testamenta, kao i lica koja tvrde da određena stvar ne pripada zaostavštini.

Kada su u pitanju strani državljani, i oni mogu učestvovati u postupku u Srbiji, lično ili preko punomoćnika, pod uslovom da je ispunjen princip reciprociteta.

Da li naslednik koji živi u inostranstvu mora da dolazi u Srbiju radi nasleđivanja imovine?

Ne nužno.

Naslednik, naravno, može da učestvuje lično u ostavinskom postupku, ako želi i može da dođe u Srbiju, ali može i da angažuje advokata na osnovu punomoćja da ga zastupa u postupku.

Upravo je druga opcija vrlo česta kada su naslednici u inostranstvu, jer fizički dolazak u Srbiju zbog svakog procesnog koraka često nije ni praktičan ni ekonomičan.

Međutim, i kada naslednik ne dolazi lično, treba računati na određene dodatne formalnosti, kao što su:

• overa punomoćja u inostranstvu,
• apostil, kada je potreban,
• prevod stranih isprava od strane ovlašćenog sudskog tumača,
• međunarodna dostava poziva i drugih akata,
• pribavljanje izvoda, potvrda i drugih dokumenata iz strane države.

Upravo ti koraci najčešće usporavaju postupak, ukoliko naslednik iz inostranstva ne angažuje advokata za nasledno pravo iz Srbije.

Kako izgleda ostavinski postupak sa inostranim elementom?

U ostavinskom postupku, bilo sa inostranim elementom ili bez njega, se tipično utvrđuje:

• koja imovina postoji,
• da li ta imovina zaista pripada ostaviocu,
• da li postoje dugovi,
• da li postoji testament,
• da li neko prihvata ili se odriče nasledstva,
• i da li postoje posebna prava pojedinih lica.

U međunarodnim slučajevima, ovo često podrazumeva i neke dodatne provere, naročito kada postoji dokumentacija iz inostranstva ili kada deo naslednika nije dostupan na teritoriji Srbije.

Neretko kada je u pitanju nasleđivanje imovine u Srbiji iz inostranstva, pre nego što se održi glavno ostavinsko ročište, sud ili javni beležnik preduzima određene mere radi utvrđivanja i zaštite zaostavštine.

To može uključivati, na primer:

• popis imovine,
• procenu vrednosti imovine,
• utvrđivanje dugova ostavioca,
• proveru vlasništva nad pojedinim stvarima,
• pribavljanje podataka o računima, hartijama od vrednosti i drugim pravima,
• angažovanje veštaka kada je to potrebno.

A u određenim situacijama mogu se preduzeti i posebne mere zaštite zaostavštine, naročito ako naslednici nisu poznati, nisu dostupni, žive u inostranstvu i nema kontakta s njima, ili postoji rizik da će imovina biti otuđena, sakrivena ili oštećena.

Takve mere mogu biti, na primer, pečaćenje stana ili drugih prostorija, predaja vrednih stvari, novca, isprava ili hartija od vrednosti na čuvanje sudu, kao i imenovanje privremenog staratelja zaostavštine.

U praksi, upravo prisustvo stranog elementa često povećava verovatnoću da će sud preduzeti neku od ovih mera, jer je kontrola nad imovinom otežana.

Nakon što se prikupe osnovni podaci i po potrebi preduzmu zaštitne mere, zakazuje se glavno ostavinsko ročište.

Ako neki naslednik uredno pozvan ne dođe na ročište, postupak se ne mora zbog toga obavezno zaustaviti. Sud ili javni beležnik mogu doneti odluku i na osnovu raspoloživih podataka, ako su za to ispunjeni uslovi.

Postupak se završava donošenjem rešenja o nasleđivanju, koje predstavlja osnov za upis prava svojine na nepokretnostima, prenos prava u javnim registrima, raspolaganje pokretnim stvarima i prenos novčanih sredstava i drugih prava.

Šta ako su naslednici iz inostranstva nepoznati ili im se ne zna prebivalište?

Kada naslednici nisu poznati ili njihovo prebivalište nije moguće utvrditi, sud može objaviti oglas kojim poziva moguće naslednike da se jave u određenom roku.

Ovo je posebno važno kada je u pitanju nasleđivanje imovine u Srbiji iz inostranstva, kada nisu poznate adrese naslednika koji žive van Srbije ili ih porodica više nema u evidenciji.

Kako izgleda nasleđivanje imovine u Srbiji iz inostranstva ako postoji testament?

Ako je ostavilac ostavio testament - bilo pisani, bilo usmeni koji je valjano sačinjen prema zakonu - organ koji sastavlja smrtovnicu dostavlja ga sudu.

Sud zatim pristupa proglašenju testamenta. To znači da se testament otvara, čita, unosi u zapisnik, i sa njegovim sadržajem upoznaju zainteresovana lica.

Ova faza se sprovodi bez obzira na to da li će testament na kraju biti priznat kao punovažan i bez obzira na to da li postoji više testamenata. Zainteresovana lica, naravno, imaju pravo da prisustvuju proglašenju testamenta i da traže prepis.

U praksi, postojanje testamenta ne znači automatski i da je stvar jednostavnija. Naprotiv, upravo su pitanja njegove valjanosti, tumačenja ili odnosa prema zakonskim naslednicima čest uzrok sporova.

Šta ako nasleđivanje imovine dovede do spora između naslednika?

Ostavinski postupak je u suštini zamišljen kao nesporni postupak, te kada se među učesnicima pojavi spor o činjenicama koje su bitne za odlučivanje, sud ili javni beležnik ne rešavaju taj spor u okviru ostavinskog postupka.

Umesto toga, stranke se upućuju na parnicu.

To se najčešće dešava kada postoji spor oko:

• valjanosti ili tumačenja testamenta,
• toga da li određena imovina ulazi u zaostavštinu,
• veličine naslednog dela,
• pitanja da li se neko valjano odrekao nasleđa,
• prava određenog lica da uopšte bude naslednik.

U tom slučaju, ostavinski postupak se prekida ili zastaje u delu koji zavisi od spornog pitanja, a stranke se upućuju da to pitanje reše u parničnom postupku. Kada se parnica pravnosnažno okonča, ostavinski postupak se nastavlja.

Šta ako se nakon rešenja o nasleđivanju imovine pojavi nova imovina ili novi testament?

Ako se nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe nova imovina koja je pripadala ostaviocu, sud po pravilu neće ponovo otvarati ceo ostavinski postupak. Umesto toga, donosi se dopunsko rešenje o nasleđivanju, na osnovu već donetog rešenja.

Slično tome, ako se naknadno pronađe testament koji ranije nije bio poznat, sud će ga proglasiti, ali se ostavinski postupak po pravilu ne otvara ponovo u celini. Zainteresovana lica tada svoja prava ostvaruju u posebnoj parnici.

Isto važi i kada se naknadno pojavi lice koje tvrdi da ima nasledno pravo, a nije učestvovalo u prvobitnom postupku.

Koliko traje ostavinski postupak kada postoji inostrani element?

U jednostavnijim predmetima, ostavinski postupak u Srbiji može trajati okvirno od 3 do 6 meseci od zakazivanja ročišta do donošenja rešenja o nasleđivanju. Međutim, kada postoji strani element, trajanje postupka u praksi često bude duže.

Razlozi su brojni, a glavni među njima su to što međunarodna dostava akata traje duže od domaće, nekada je potrebno utvrđivati sadržinu stranog prava, naslednici nisu lako dostupni, a nije retkost ni da se pojavi spor oko testamenta, imovine ili naslednih prava.

Najveća kašnjenja nastaju upravo kada dođe do spora koji mora da se rešava u parnici. Tada ostavinski postupak može trajati i više godina, zavisno od složenosti spora.

Da li se plaća porez na nasleđivanje imovine u Srbiji kada postoji međunarodni element?

Na nasleđivanje imovine naslednici prvog naslednog reda, kao što su supružnik i deca, ne plaćaju porez, čak i kada postoji međunarodni element.

Sa druge strane, naslednici drugog naslednog reda po pravilu plaćaju porez od 1,5% na tržišnu vrednost nasleđene imovine, dok udaljeniji srodnici i lica koja nisu u srodstvu plaćaju porez od 2,5%.

Poreska osnovica je, po pravilu, tržišna vrednost imovine u momentu prenosa, kako je utvrde nadležni organi.

Dakle, kod međunarodnih slučajeva važno je imati u vidu sledeće:

• Srbija oporezuje nasleđivanje imovine koja se nalazi na njenoj teritoriji,
• nije presudno da li naslednik živi u Srbiji ili u inostranstvu,
• i nije presudno da li je naslednik domaći ili strani državljanin.

Drugim rečima, ako se nasleđuje nepokretnost ili druga imovina u Srbiji, mogu nastati poreske posledice u Srbiji čak i kada naslednik živi u drugoj državi.

Da li je potreban advokat za nasleđivanje imovine u Srbiji iz inostranstva?

Kada postoji strani element, angažovanje advokata je vrlo često praktično i korisno, a nekada i gotovo neophodno.

To naročito važi kada:

• naslednik živi u inostranstvu i ne može lako da dolazi u Srbiju,
• postoji više vrsta imovine, kao što su nepokretnosti, računi, udeli ili druga prava,
• dokumenta moraju da se pribavljaju iz inostranstva,
• postoji pitanje primene stranog prava,
• među naslednicima postoji spor,
• ili je potrebno koordinisati više institucija, prevodioce, beležnika, sud i poreske organe.

U takvim situacijama, advokat za nasledno pravo može pomoći oko zastupanja u ostavinskom postupku na osnovu punomoćja, komunikacije sa sudom ili javnim beležnikom, pribavljanja i provere dokumentacije, provere statusa imovine, procene poreskih posledica, i zaštite prava naslednika ako dođe do spora.