Testament

Nakon smrti ostavioca, njegovi naslednici nasleđuju zaostavštinu na osnovu zakona ili testamenta u postupku koji se naziva ostavinska rasprava.

Do nasleđivanja na osnovu zakona dolazi samo ukoliko ostavilac nije za života sačinio smrtno zaveštanje, odnosno testament, kojim odlučuje o raspodeli imovine nakon smrti.

Nasleđivanje na osnovu testamenta se zasniva na odredbama naslednog prava koje ostaviočevoj volji, izraženoj u obliku testamenta (zaveštanja), daju snagu da proizvede pravna dejstva. U tom smislu, pojedinac svojom poslednjom izjavom volje može slobodno odrediti ko će ga naslediti.

Zakon o nasleđivanju reguliše vrste zaveštanja, način sastavljanja, pravna dejstva, poništaj, pobijanje i prava nužnih naslednika.

Sadržaj:

• Šta je testament?
• Sadržina testamenta
• Vrste testamenta
• Svedoci testamenta
• Opozivanje testamenta
• Poništaj testamenta
• Nužni deo
• Uništen ili izgubljen testament

Šta je testament?

Testament je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.

Testament može sačiniti samo lice koje je navršilo petnaest godina života, sposobno je za rasuđivanje, koje ima volju i nameru da sačini testament.

Testament, oporuka ili zaveštanje su sinonimi.

Volja ostavioca mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna, a namera bezuslovna i određena.

Da bi testament proizvodio pravno dejstvo mora biti sačinjen u zakonom određenoj formi i mora postojati u vreme ostaviočeve smrti, ali mora biti i otvoren, odnosno proglašen. Neće proizvoditi dejstvo ukoliko testamentarni naslednik ne postoji u vreme ostaviočeve smrti, ako je nesposoban za rasuđivanje ili nedostojan, ili ukoliko se odrekao nasleđa.

Sadržina testamenta

Sadržinu testamenta čini namera i volja zaveštaoca da svoju imovinu raspodeli naslednicima. Testamentom se može postaviti jedan ili više naslednika, koji ne moraju biti u krvnom srodstvu sa ostaviocem, pa tako on može deo ili celokupnu svoju imovinu testamentom da ostavi komšiji.

Ostavilac može testamentom ostaviti jednu ili više isporuka, na primer da naloži jednom od svojih naslednika da iz zaostavštine isplati određeni novčani iznos nekom trećem licu koje mu je za života pomagalo.

Takođe, u zaveštanju se može raspodeliti samo jednim delom imovine, ili celokupnom imovinom, pa tako, ostavilac može testamentarnom nasledniku ostaviti jednu nepokretnost, dok se preostale pokretne I nepokretne stvari nasleđuju po osnovu zakona.

Vrste testamenta

Zakon o nasleđivanju propisuje različite vrste testamenta, odnosno oblika u kojoj poslednja volja ostavioca može biti izražena, pa tako postoje:

1. svojeručno zaveštanje,
2. pismeno zaveštanje,
3. sudski testament,
4. javnobeležnički testament,
5. konzularni testament,
6. vojni testament,
7. brodski testament,
8. usmeni testament i
9. međunarodni testament.

1. Svojeručno zaveštanje

Svojeručno zaveštanje predstavlja zaveštanje koje ostavilac može sačiniti ukoliko zna da čita i piše, budući da je neophodno da isto bude svojeručno napisano i potpisano. Poželjno je, ali nije obavezno da bude naveden datum sačinjavanja testamenta.

Uobičajeno je da zaveštalac svojeručni testament piše na hartiji mastilom koje je otporno i trajno, svojim maternjim jezikom i standardnim pismom, ali je za njegovu formalnu punovažnost nevažno da li je napisan na kartonu, papiru, kutiji cigareta, salveti ili nekim od sredstava kao što su hemijska olovka, karmin, kreda...

Na kraju teksta testamenta zaveštalac mora da se svojeručno potpiše. Uobičajeno je da se potpis sastoji od imena i prezimena zaveštaoca, ali se na takvom načinu potpisivanja ne insistira. Zaveštalac može da se potpiše samo prezimenom, imenom, nadimkom, pseudonimom.

2. Testament pred svedocima

Za punovažnost ovog zaveštanja potrebno je da zaveštalac pred dva svedoka izjavi da je već sačinjen testament pročitao, da je to njegova poslednja volja i da se potom svojeručno potpiše. Neophodan uslov punovažnosti je da je zaveštalac pismen, odnosno da zna da čita i piše, ali ovo zaveštanje, za razliku od svojeručnog, može sastaviti na bilo koji način ili može prepustiti i nekom drugom licu da to uradi umesto njega, najčešće advokatu.

Nakon izjave zaveštaoca i njegovog svojeručnog potpisa, neophodno je da zaveštanje istovremeno svojeručno potpišu i oba svedoka, pri čemu je poželjno navesti njihovo svojstvo. Navedene radnje moraju da se sprovedu u isto vreme na istom mestu dok su oba svedoka prisutna kako bi zaveštanje bilo punovažno.

3. Sudski testament

Može da se sačini u bilo kom Osnovnom sudu u Republici Srbiji i sačinjava ga sudija pojedinac na osnovu kazivanja zaveštaoca nakon što utvrdi njegov identitet.

Nakon što sudija takvu formu testamenta sačini, daje ga zaveštaocu da ga pročita i da potpiše, a sudija na samom zaveštanju potvrdjuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao.

4. Javnobeležničko zaveštanje

Sačinjava bilo koji notar u Republici Srbiji u obliku javnobeležničkog zapisa.

Primenjuju se ista pravila o zaveštajnim svedocima, kao i kod sudskog testamenta, tj. ona pravila koja regulišu ko može biti svedok, a ko ne.

Ukoliko niste sigurni koju formu testamenta da sačinite i da li bi takav testament bio punovažan, kontaktirajte advokata koji je stručnjak za naslednopravne odnose.

5. Usmeni testament

Ovaj tip testamenta može biti izražen pred troje svedoka samo u posebnim situacijama kada pismeno zaveštanje nije moguće sastaviti. Takve situacije obuhvataju bolesti ili događaje koji mogu dovesti do smrti zaveštaoca, kao što su požar, poplave ili zemljotresi, i takva opasnost mora iznenada da se pojavi.

Verbalno zaveštanje gubi važnost 30 dana nakon što prestanu okolnosti pod kojima je napravljeno. Tri navedena svedoka moraju odmah zabeležiti zaveštaočeve reči i predati ih sudu ili ih verbalno preneti, navodeći detalje o izjavi. Međutim, čak i ako svedoci ne postupe ovako, testament je i dalje važeći.

6. Konzularno zaveštanje

Lice sa srpskim državljanstvom u inostranstvu može sačiniti testament konzularni ili diplomatski predstavnik Republike Srbije po pravilima koji važe za sudski testament.

7. Brodski testament

Testament na brodu sastavlja zapovednik broda prema sudskim pravilima, upućen zaveštaocu koji se nalazi na srpskom brodu. Njegova pravna snaga nije uslovljena time da li brod trenutno plovi srpskim teritorijalnim vodama, ali prestaje da bude pravno obavezujući 30 dana nakon što zaveštaoc stupi na tlo Srbije. U tom slučaju, smatra se da testament nikada nije ni bio sastavljen.

8. Vojno zaveštanje

Za vreme mobilizacije ili rata, komandir čete ili drugi starešina njegovog ili višeg ranga ili neko drugi u prisustvu ovih starešina može sačiniti ovaku vrstu testamenta po pravilima koja važe ta sastavljanje sudskog testamenta.

Ovako sačinjen testament prestaje da važi po isteku 60 dana od dana prestanka rata, a ako je zaveštalac ranije ili kasnije demobilisan, po isteku 30 dana od dana demobilisanja i protekom ovih rokova smatra se da nikada nije bio ni sačinjen odnosno sastavljen.

Svedoci testamenta

Kod pismenih oblika zaveštanja postoji određen krug lica koji ne mogu biti zaveštajni svedoci u predmetnom zaveštanju. Tako se u toj ulozi ne mogu javiti zaveštaočevi krvni srodnici u pravoj liniji, pobočni srodnici do četvrtog stepena srodstva, tazbinski srodnici do drugog stepena srodstva, srodnici po usvojenju, supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner ili bivši vanbračni partner, staralac i bivši staralac, štićenik ili bivši štićenik.

Dakle svedoci, mogu biti lica koja su poslovno sposobna, razumeju jezik na kom je zaveštanje sačinjeno, i da nisu sami naslednici.

Opozivanje testamenta

Ostavilac koji sačini zaveštanje može ga opozvati u potpunosti ili samo delimično, koristeći bilo koji način na koji je testament prvobitno napisan. Moguće je opozvati testament i njegovim fizičkim uništenjem.

Ako napravite novi testament bez jasne namere da opozovete prethodni, odredbe starog testamenta i dalje važe ukoliko nisu u suprotnosti s novim. Kada zaveštalac putem testamenta raspodeli svu svoju imovinu, oni koji nasleđuju na osnovu testamenta postaju dužnici onima koji imaju zakonsko pravo na nasleđe, u skladu s veličinom njihovog naslednog dela.

Poništaj testamenta

Rušljivost

Testament se može poništiti ukoliko su zato ispunjeni uslovi, u posebnom sudskom postupku. To poništaja testamenta može doći iz razloga rušljivosti, odnosno ništavosti.

Rušljivost zaveštanja je moguća ako zaveštalac nema zaveštajnu sposobnost, što znači da u momentu davanja zaveštanja nije imao poslovnu sposobnost, ili da nije imao navršenih 15 godina života ili ukoliko je sastavio zaveštanje pod nečijom pretnjom, prinudom, prevarom ili je bio u zabludi o određenim činjenicama bitnim za formiranje njegove zaveštajne volje.

Rušljivost zaveštanja postoji i onda kada je došlo do povrede zakonske forme propisane za zaveštanje.

Rokovi

Kada je zaveštanje rušljivo zbog nesposobnosti zaveštaoca ili mane volje, moguće je podneti tužbu za njegovo poništenje. Tužba mora biti podneta najkasnije godinu dana od dana kada se sazna za razlog rušljivosti. Međutim, ovaj rok ne može početi pre nego što je testament proglašen u ostavinskom postupku. Maksimalni rok za podnošenje ovakve tužbe je deset godina od dana kada je testament proglašen u tom postupku.

Ako je zaveštanje rušljivo zbog narušavanja zakonske forme ili neispunjavanja zakonskih uslova, tužba za poništenje mora biti podneta u roku od godinu dana od saznanja o zaveštanju. I ovde važi pravilo da rok ne može početi pre proglašenja testamenta u ostavinskom postupku. Krajnji rok za podnošenje tužbe je deset godina od dana proglašenja testamenta.

Ništavost

Testament je ništav ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Pored ove opšte odredbe, zakonom su predviđeni i posebni slučajevi ništavosti testamenta, pa je ništav testament lica koje nije navršilo 15 godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti (u posebnom sudskom postupku mu je oduzeta sposobnost samostalnog preduzimanja pravnih poslova), kao i falsifikovani testament.

Ništavim testamentom vređaju se opšti interesi, pa na ništavost testamenta sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Samo pravo na isticanje ništavosti se ne gasi, što znači da nije ograničeno, već se uvek može koristiti. Takođe, za razliku od rušljivosti, ništavost testamenta nastupa po samom zakonu, što znači da momentom nastupanja nekog od predviđenih razloga nastupa i ništavost testamenta.

Da li se zakonski naslednici mogu isključiti iz testamenta?

Testamentom se mogu isključiti iz nasleđivanja zakonski naslednici, međutim, oni u tom slučaju imaju pravo da zahtevaju nužni nasledni deo.

Nužni deo

Pravila nužnog dela i nužnog naslednika se aktiviraju tek ukoliko su ova prava povređena, dakle u svim situacijama u kojima je ostavilac prekomerno raspolagao svojom imovinom za života poklonom ili za slučaj smrti (testamentom, isporukom) tako da povredi imovinsko pravo zakonskog naslednika.

Nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela.

Ostvarivanje prava na nužni deo

Tužbom kojom se pokreće parnični postupak pred sudom. Sadržina tužbe zavisi od toga da li je nužni deo koji se traži po svojoj prirodiobligaciono-pravne ili stvarnopravne prirode.

Koliki je nužni deo nužnih naslednika?

Nužni deo naslednika zavisi od toga u kojem naslednom redu se nalaze. Nužni deo se izračunava na osnovu dela zaostavštine koji bi nasledniku po zakonu pripao, pa tako je nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.

Važno je navesti da nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove.

Uništen ili izgubljen testament

Testament koji više ne postoji, bilo da je izgubljen ili skriven, može proizvoditi pravne posledice ukoliko stranka koja ima interes uspešno dokaže da je testament prethodno postojao. U sudskom postupku čiji je cilj dokazivanje postojanja takvog testamenta, tužilac mora dokazati ne samo njegovo postojanje i to da je sastavljen u zakonom predviđenom obliku, već i njegov sadržaj.

Advokat za testament

Prisustvo advokata nije nužno prilikom sastavljanja testamenta ali je svakako korisno i preporučljivo za ostavioca s obzirom da na taj način eliminiše mogućnost da njegovo zaveštanje ostane bez pravnog dejstva i to samo iz razloga neke omaške koju je prevideo.

Budući da zakonodavac propisuje strogu formu zaveštanja prisustvo advokata omogućava da zaveštalac bude siguran da je ispoštovao datu formu i da će njegova volja egzistirati nakon njegove smrti. Neretko se zaveštalac odlučuje da advokatskoj kancelariji poveri čuvanje svog testamenta i na taj način obezbedi sigurno mesto za svoje zaveštanje.