Ostavinska rasprava - Kako do nasledstva posle smrti roditelja ili supružnika?

Autor: Advokat Stefan DačevićOsnivač advokatske kancelarije Dačević, Novi SadPoslednje ažurirano: 8. oktobar 2026.

Kada neko lice (ostavilac) premine, posle njegove smrti nastupaju određene imovinsko-pravne posledice - nasleđivanje imovine.

Ostavinska rasprava je postupak u kojem se raspravlja o zaostavštini i sprovodi se sa ciljem utvrđivanja ko su naslednici preminulog, koja imovina se nasleđuje i koja prava i obaveze im pripadaju iz zaostavštine.

Sadržaj:

• Pokretanje ostavinske rasprave i ko je pokreće
• Ostavinska rasprava - potrebni dokumenti
• Ostavinska rasprava - faze postupka i naslednička izjava
• Naslednici i deoba imovine
• Nasledstvo posle smrti muža ili žene - prava bračnog druga
• Koliko traje ostavinska rasprava i privremene mere
• Testament i ostavinska rasprava
• Ko su nužni naslednici i koliki je nužni deo?
• Kako ostvariti pravo na nužni deo?
• Rokovi u nasleđivanju - šta zastareva, a šta ne?
• Troškovi ostavinske rasprave i porez na nasleđe
• Česta pitanja
• Advokat za nasledno pravo

Pokretanje ostavinske rasprave i ko je pokreće

U Srbiji se ostavinski postupak pokreće po službenoj dužnosti kada sud sazna za smrt neke osobe. Matičar koji je upisao smrt dužan je da u roku od 30 dana od upisa dostavi ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih.

Kada primi izvod, sud rešenjem poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu. Javni beležnik prikuplja podatke o preminulom, njegovim naslednicima, imovini, eventualnom testamentu ili ugovoru o doživotnom izdržavanju i dugovima, i potpunu smrtovnicu dostavlja sudu u roku od 30 dana.

Po prijemu smrtovnice, ako se na nasleđivanje primenjuje pravo Srbije, sud po pravilu poverava vođenje ostavinske rasprave javnom beležniku koji je sastavio smrtovnicu. Ako se primenjuje strano pravo, postupak uvek vodi sud - više o tome u tekstu nasleđivanje imovine u Srbiji iz inostranstva.

Međutim, pokretanje ostavinskog postupka može predložiti i zainteresovano lice, poput potencijalnog naslednika. To je preporučljivo naročito kada je od smrti prošlo duže vreme, a postupak nije pokrenut, kada nije jasno ko su svi naslednici, ili kada postoji testament - svako kod koga se testament nalazi dužan je da ga preda sudu ili javnom beležniku čim sazna za smrt ostavioca.

Ukoliko ste sprečeni da podnesete predlog za pokretanje ostavinske rasprave jer ne živite u mestu u kom je živeo ostavilac ili ne znate kako se podnosi predlog, advokat za ostavinsku raspravu će to učiniti umesto vas.

Mesno nadležan sud određuje se prema mestu poslednjeg prebivališta ili boravišta ostavioca. Ukoliko ostavilac nema ni prebivalište ni boravište u Srbiji, nadležnost suda zasniva se na području gde se nalazi pretežni (veći) deo zaostavštine.

Da li zastareva ostavinska rasprava?

Ne. Zakon ne propisuje rok za pokretanje ostavinske rasprave, pa pravo na pokretanje ostavinskog postupka ne zastareva. Ne zastareva ni pravo naslednika da zahteva zaostavštinu. Međutim, pojedini zahtevi u nasleđivanju (nužni deo, poništaj testamenta, zahtevi u vezi sa naslednim delom bračnog druga) vezani su za kratke rokove - pregled je u sekciji Rokovi u nasleđivanju.

Kako proveriti da li je pokrenuta ostavinska rasprava?

Informacija o tome da li je ostavinski postupak pokrenut iza nekog lica može se dobiti u mesno i stvarno nadležnom sudu prema mestu poslednjeg prebivališta ostavioca.

Kada se ostavinski postupak ne održava?

Ostavinski postupak se obustavlja kada preminuli nije ostavio imovinu. Zaostavština se ne raspravlja ni kada je ostavilac ostavio samo pokretnu imovinu, a niko od lica pozvanih na nasleđe ne traži da se zaostavština raspravi - ta lica i kasnije mogu da zahtevaju raspravljanje.

Imovina koju je ostavilac preneo ugovorom o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu - posle njegove smrti prelazi na davaoca izdržavanja. Zato se, ako je ugovorom obuhvaćena sva imovina, ostavinski postupak obustavlja jer nema šta da se raspravi. Ako postoji i druga imovina, postupak se vodi za nju. To je i razlog zašto je dobro da zainteresovana lica sama prijave postojanje ugovora: tako se odmah utvrđuje šta jeste, a šta nije zaostavština.

Ostavinska rasprava - potrebni dokumenti

Izvod iz matične knjige umrlih sudu dostavlja matičar po službenoj dužnosti. Za ostale isprave javni beležnik ili sud će vam u pozivu naznačiti šta treba doneti, a najčešće se traže:

1. izvod iz matične knjige umrlih za ostavioca (korisno je imati primerak),
2. izvodi iz matične knjige rođenih za naslednike, a za bračnog druga izvod iz matične knjige venčanih,
3. fotokopije ličnih karata naslednika,
4. testament ili ugovor o doživotnom izdržavanju, ako postoje,
5. dokazi o vlasništvu nad nepokretnostima - list nepokretnosti iz katastra, a za imovinu koja nije upisana ugovori i druge isprave o sticanju,
6. saobraćajna dozvola, ukoliko je ostavilac imao vozilo registrovano na svoje ime,
7. dozvola za držanje oružja, ako je ostavilac imao oružje,
8. potvrda banke o računima i štednji ostavioca,
9. druga dokumentacija o imovini i dugovima ostavioca.

Ostavinska rasprava - faze postupka i naslednička izjava

Ostavinski postupak je predviđen da bude brz i efikasan i da naslednicima u najkraćem roku bude omogućeno raspolaganje nasledstvom.

Ostavinska rasprava podrazumeva nekoliko faza:

1. Pripremanje raspravljanja zaostavštine.
2. Popis i procena imovine.
3. Postupak po prijemu smrtovnice.
4. Raspravljanje zaostavštine.
5. Donošenje rešenja o nasleđivanju.

Pripremanje raspravljanja zaostavštine

Neophodno je da sud pre svega utvrdi sve preduslove za otvaranje rasprave: da li je ostavilac preminuo, da li je iza sebe ostavio imovinu i kolika je njena vrednost, da li postoji testament, da li postoje naslednici.

Kako rok za pokretanje ostavinske rasprave nije zakonom određen, u praksi se često dešava da ni nekoliko godina posle smrti ostavioca imovina nije raspravljena.

Sud, odnosno javni beležnik kome je povereno sprovođenje postupka, određuje ročište na koje poziva sva zainteresovana lica.

Naslednici, i zakonski i testamentarni, mogu do okončanja prvostepenog postupka da izjave da li se primaju nasleđa ili ga se odriču.

Popis i procena imovine

Informacije o imovini preminule osobe beleže se u smrtovnicu. Međutim, pošto javni beležnik smrtovnicu sastavlja na osnovu podataka koje daju članovi porodice i lica koja su živela sa ostaviocem, podaci o imovini često nisu potpuno precizni.

Iz tog razloga, postoji mogućnost popisa i procene imovine tokom postupka nasleđivanja. Ova pravila su regulisana Zakonom o vanparničnom postupku. Sud nije obavezan da uvek sprovodi popis, ali ga određuje:

• kada to zahtevaju naslednici, legatari ili poverioci ostavioca,
• kada se ne zna ko su naslednici ili gde se oni nalaze,
• kada su naslednici lica koja zbog maloletstva, duševne bolesti ili drugih okolnosti nisu sposobna da se sama staraju o svojim poslovima,
• kada zaostavštinu treba da nasledi Republika Srbija,
• u drugim opravdanim slučajevima.

Popisuje se ona imovina koja se nalazila u posedu ostavioca u momentu njegove smrti. U posedu su i one stvari za koje se tvrdi da nisu u imovini ostavioca (dakle i tuđe stvari u njegovoj državini). Takođe se popisuju i stvari koje su u vlasništvu ostavioca ali se nalaze u posedu drugog lica (na primer ostavilac je pozajmio ili iznajmio neku svoju stvar).

Raspravljanje zaostavštine

Na ročištu za raspravljanje zaostavštine zakonski i testamentarni naslednici daju nasledničke izjave. Naslednička izjava može biti pozitivna (naslednik se prima nasleđa) ili negativna (naslednik se odriče nasleđa).

Odricanje ne može biti delimično ni pod uslovom i ne može se opozvati - poništaj je moguć samo ako je izjava data pod prinudom, pretnjom, zbog prevare ili zablude. Naslednik se može odreći samo u svoje ime. Ako izjavi da se "odriče u korist" određenog naslednika, to se smatra prijemom nasleđa i ustupanjem svog dela tom nasledniku.

Izostanak sa ostavinske rasprave iz opravdanih razloga je svakako moguć. Ako ste sprečeni da lično prisustvujete ročištu, umesto vas može po osnovu overenog punomoćja pristupiti advokat za nasledno pravo i u vaše ime dati nasledničku izjavu, ili se o prihvatanju ili odricanju od nasleđa možete izjasniti pre ročišta pismenim putem, uz overen potpis.

Ako uredno pozvani naslednik ne dođe na ročište i ne da pismenu izjavu, pretpostavlja se da se prihvata nasleđa, a o njegovim pravima se odlučuje prema podacima kojima sud, odnosno javni beležnik raspolaže. Posledica prihvatanja nasleđa jeste i odgovornost za dugove ostavioca, ali samo do visine vrednosti nasleđene imovine.

Ostavinski sud odlučuje samo o činjenicama koje nisu sporne. Ako se u toku ostavinske rasprave pojave sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe - na primer, neko od naslednika osporava punovažnost testamenta ili tvrdi da neka imovina nije obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju (najčešći slučajevi u praksi) - nadležni organ će prekinuti raspravu rešenjem i uputiti stranke da spor reše u parničnom postupku.

Rešenje o nasleđivanju

Nakon ročišta za raspravljanje zaostavštine i nakon što su utvrđene sve činjenice koje su od značaja za raspravljanje zaostavštine, sud odnosno javni beležnik donosi rešenje o nasleđivanju kojim utvrđuje ko su naslednici umrlog, koliki su njihovi nasledni delovi, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima a koja legatarima kao i drugim licima.

Svoja prava u parničnom postupku ostvaruju lica koja su upućena na parnicu, kao i lice koje polaže pravo na nasleđe, a nije učestvovalo u ostavinskom postupku. Naslednik koji se odrekao nasleđa smatra se kao da nikada nije ni bio naslednik, pa naknadno ne može da traži nasledni deo - osim ako u parnici dokaže da je izjava o odricanju data pod prinudom, pretnjom, zbog prevare ili zablude.

Šta ako se posle rešenja pronađe nova imovina?

Ukoliko se posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju naknadno pronađe imovina koja je pripadala ostaviocu - najčešće nepokretnost za koju naslednici nisu znali jer nije bila upisana na ostavioca - zaostavština se ne raspravlja ponovo. Na predlog naslednika (koji možete podneti sami ili preko advokata), nova imovina se raspoređuje dopunskim rešenjem o nasleđivanju, prema ranije utvrđenim naslednim delovima. Naslednik koji se ranije odrekao nasleđa biće pozvan da se izjasni da li se prima nasleđa na novoj imovini.

Naslednici i deoba imovine

Naslednici su lica koja se po samom zakonu ili na osnovu volje ostavioca pojavljuju u ostavinskom postupku i koja imaju određena imovinska prava. Ostavioca po osnovu zakona mogu nasleđivati: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.

Kako se deli nasledstvo?

Nasledstvo se deli po naslednim redovima. Odnos naslednih redova zakonom je određen tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.

Prvi nasledni red

Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i bračni drug. Nasledstvo se deli na jednake delove između ostaviočeve dece i bračnog druga. Na primer, ako su iza ostavioca ostali supružnik i dvoje dece, svakom od njih pripašće po 1/3 nasledstva.

Takođe uvek treba imati u vidu pravo predstavljanja koje omogućava da u slučaju da neko ostaviočevo dete ne nasledi (nije u životu, nedostojno je nasleđivanja, odreklo se nasleđa i dr.) ostavioca nasleđuju potomci tog deteta, dobijajući onaj deo nasledstva koji bi ostaviočevo dete dobilo da je nasledilo. Potomci bližeg stepena srodstva isključuju potomke daljeg stepena srodstva (na primer unuci isključuju praunuke).

Drugi nasledni red

Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. U ovaj red se prelazi samo ako ostavilac nema potomaka (ili nijedan od njih ne može ili neće da nasledi).

Kako se deli nasledstvo u braku bez dece? Bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine (1/2), dok drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji (po 1/4).

Ukoliko ostavilac nije imao bračnog druga, ili ukoliko bračni drug ne može ili neće da nasledi, celu zaostavštinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji. Deo roditelja koji ne može ili neće da nasledi pripada njegovoj deci, na primer bratu i sestri ostavioca.

Treći nasledni red

Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo. Dakle treći nasledni red ima četiri rodonačelnika, te se zaostavština deli na četiri dela.

Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza).

Četvrti nasledni red

Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe.

Ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane.

Ostali nasledni redovi

Posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe.

Šta se dešava ukoliko nema naslednika?

Ako ostavilac nema zakonskih naslednika, a nije testamentom odredio naslednike, zaostavštinu nasleđuje Republika Srbija, koja se nasleđa ne može odreći.

Nasledstvo posle smrti muža ili žene - prava bračnog druga

Bračni drug nasleđuje u prvom ili u drugom naslednom redu, u zavisnosti od toga da li je ostavilac imao potomke. Pri tome nije važno da li su to zajednička deca ili deca ostavioca iz ranije veze: dovoljno je da ostavilac ima bilo kog potomka pa da bračni drug nasleđuje u prvom naslednom redu.

Bračni drug gubi pravo da nasleđuje po zakonu ako je ostavilac podneo tužbu za razvod koja se posle njegove smrti pokaže osnovanom, ako je brak poništen posle smrti ostavioca iz razloga koji su bračnom drugu bili poznati pri zaključenju braka, ili ako je zajednica života trajno prestala krivicom bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem.

Bračni drug u prvom naslednom redu

U prvom naslednom redu bračni drug deli zaostavštinu na jednake delove sa decom ostavioca.

Izuzetak postoji kada ostavilac ima dete kome bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od dela koji bi mu pripao pri podeli zaostavštine na jednake delove. Tada svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug, ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.

Primer: ostavilac je iza sebe ostavio drugu suprugu, koja ima značajnu sopstvenu imovinu, i dvoje dece iz prvog braka. Po osnovnom pravilu svako bi dobio po 1/3. Ako sud prihvati zahtev dece, svako dete može dobiti po 2/5, a supruga 1/5 zaostavštine.

Bračni drug u drugom naslednom redu

Ako ostavilac nema potomaka, bračni drug nasleđuje u drugom naslednom redu zajedno sa roditeljima ostavioca i njihovim potomcima. Bračnom drugu tada pripada polovina zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju roditelji ostavioca ili, ukoliko oni ne mogu ili ne žele da naslede, njihovo potomstvo. Zato se može desiti da bračni drug deli zaostavštinu sa bratom, sestrom, sestričinom ili sinovcem ostavioca.

Bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu samo ako roditelji ostavioca i njihovo potomstvo ne mogu ili neće da naslede.

Povećanje naslednog dela bračnog druga

Kada nasleđuje u drugom naslednom redu, a nema nužnih sredstava za život, bračni drug može u roku od godinu dana od smrti ostavioca zahtevati doživotno uživanje (plodouživanje) na celom ili na delu onoga što su nasledili ostali naslednici.

Ako je zaostavština toliko mala da bi bračni drug njenom podelom zapao u oskudicu, može zahtevati celu zaostavštinu u svojinu. Sud pri odlučivanju naročito ceni koliko je trajala zajednica života, imovno stanje i sposobnost za rad bračnog druga i ostalih naslednika, kao i vrednost zaostavštine.

Smanjenje naslednog dela bračnog druga

Zakon predviđa i suprotnu mogućnost - smanjenje naslednog dela bračnog druga koji nasleđuje u drugom naslednom redu. Za to moraju biti ispunjena dva uslova:

• dobra koja je ostavilac sam nasledio (na primer stan nasleđen od roditelja) čine više od polovine njegove posebne imovine, i
• zajednica života ostavioca i bračnog druga nije trajala duže vreme.

Tada ostali naslednici mogu u roku od godinu dana od smrti ostavioca zahtevati da se nasledni deo bračnog druga smanji, najviše do četvrtine zaostavštine. Deo za koji je nasledni deo bračnog druga smanjen pripada samo nasledniku koji je zahtev postavio.

Koliko traje ostavinska rasprava i privremene mere

Cilj ostavinskog postupka je da se naslednicima što brže i efikasnije omogući upravljanje nasleđenom imovinom.

U praksi, trajanje ostavinskog postupka može biti nepredvidivo. Može proći značajno vreme, čak i godine, do okončanja postupka, što može predstavljati opasnost za imovinu, posebno ako je reč o kvarljivim stvarima ili ako se u posedu zaostavštine nalazi osoba koja bi mogla da je ugrozi.

Zakon o vanparničnom postupku predviđa određene privremene mere koje se mogu preduzeti radi obezbeđenja zaostavštine i ostvarivanja prava naslednika.

Privremene mere podrazumevaju predaju imovine na čuvanje pouzdanom licu, predaju gotovog novca, dragocenosti, hartija od vrednosti, štednih knjižica i drugih važnih isprava na čuvanje sudu ili javnom beležniku, kao i pečaćenje stana ostavioca ili pojedinih prostorija. Određuju se naročito kada su naslednici nepoznati ili odsutni.

Na primer, ostavilac je živeo sam, u stanu su ostali gotov novac i nakit, a ključeve ima samo jedan od naslednika, dok ostali žive u inostranstvu. Sud ili javni beležnik tada može naložiti da se stan zapečati, a novac i nakit predaju na čuvanje dok se ne utvrdi kome pripadaju.

Testament i ostavinska rasprava

Testament (zaveštanje) je zakonom uređeni oblik jednostrane, strogo lične i opozive izjave volje za to sposobnog lica, kojom ono određuje raspodelu svoje imovine posle svoje smrti.

Sud odnosno javni beležnik u toku ostavinskog postupka saznaje da li je ostavilac sastavio testament ili ne. Zakonom je propisana dužnost svakog lica kod koga se testament nalazi da ga bez odlaganja preda sudu ili ovlašćenom licu za sastavljanje smrtovnice, čim sazna za smrt ostavioca.

Ukoliko je ostavilac za života sačinio testament, on se proglašava u ostavinskom postupku, o čemu se obavezno sastavlja zapisnik o proglašenju testamenta. Od dana proglašenja teku rokovi za zahtev za nužni deo i za poništaj testamenta. Kao testamentarni naslednik može se pojaviti bilo koje lice, pa tako to mogu biti i lica koja nisu zakonski naslednici, već prijatelji ostavioca, fondacije, privredna društva i drugo.

Kada postoji testament, na ročište se pozivaju i sva lica koja bi nasleđivala po zakonu, da se izjasne da li priznaju testament. Pravilo da se izostanak smatra prihvatanjem nasleđa odnosi se na prijem nasleđa, a ne na saglasnost sa testamentom. Zato se, ako zakonski naslednik izostane, ročište u praksi najčešće odlaže i on se ponovo poziva, kako se o testamentu ne bi odlučilo bez njegove izjave.

Testament je jedan od najvažnijih pravnih dokumenata koje možete napraviti tokom svog života. On vam omogućava da jasno izrazite vaše želje o raspodeli imovine, ostavljanju legata pojedinim licima, doniranju sredstava ili bilo kojoj drugoj stvari koja vam je važna.

Ostavilac je za života mogao slobodno da raspolaže svojom imovinom i da je u celosti ili delimično prenese drugim licima, koja ne moraju biti naslednici. Ako to učini testamentom ili ugovorom o poklonu, može povrediti pravo na nužni deo lica koja se nazivaju nužni naslednici. Ugovor o doživotnom izdržavanju je teretni ugovor, a ne poklon, pa se imovina preneta tim ugovorom ne uzima u obzir pri obračunu nužnog dela - nužni naslednik ga može napasti samo u parnici, na primer tužbom za poništaj.

Ko su nužni naslednici i koliki je nužni deo?

Prema Zakonu o nasleđivanju, nužni naslednici su:

uvek, bez dodatnih uslova:

• potomci ostavioca,
• usvojenici i njihovi potomci,
• bračni drug,
• roditelji,
• usvojilac (iz potpunog usvojenja);

samo ako su trajno nesposobni za privređivanje i nemaju nužnih sredstava za život:

• usvojilac iz nepotpunog usvojenja,
• braća i sestre,
• dedovi i babe i ostali preci.

Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe. Na primer, ako ostavilac ima decu, njegovi roditelji nisu pozvani na nasleđe (drugi nasledni red), pa u tom slučaju nemaju ni pravo na nužni deo.

Koliki je nužni deo?

Nužni deo se izračunava kao razlomak zakonskog naslednog dela - dela zaostavštine koji bi nasledniku pripao da nema testamenta i poklona:

Organ koji sprovodi postupak za raspravljanje zaostavštine o nužnom delu ne vodi računa po službenoj dužnosti - nužni naslednik mora sam da istakne zahtev.

Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima - njihov nužni deo se ne povećava. To ne isključuje pravo predstavljanja: ako je, na primer, dete ostavioca umrlo pre njega, unuci ostavioca dolaze na njegovo mesto kao zakonski naslednici i sami su nužni naslednici, sa sopstvenim pravom na nužni deo.

Primer:

Ostavilac celokupnu svoju imovinu testamentom ostavi jednoj ćerki, dok drugoj ćerki i supruzi ne ostavi ništa. Da nije bilo testamenta, imovina bi se podelila na tri jednaka dela, pa je zakonski nasledni deo svake od njih 1/3. Druga ćerka i supruga imaju pravo na nužni deo od po 1/2 tog dela: svakoj pojedinačno pripada 1/2 od 1/3, odnosno 1/6 celokupne imovine (zajedno 1/3), a ćerki iz testamenta ostaje 2/3.

Drugi primer: ostavilac nema potomke ni bračnog druga, a celu imovinu testamentom ostavi prijatelju. Njegovi roditelji bi po zakonu nasledili po 1/2, pa nužni deo svakog roditelja iznosi 1/3 od 1/2, odnosno 1/6 imovine.

Kako ostvariti pravo na nužni deo?

Nužni deo može biti povređen testamentom ili ugovorom o poklonu.

Nužnom nasledniku po pravilu pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo) - bez obzira na to da li je nužni deo povređen testamentom ili poklonom. Na zahtev nužnog naslednika sud može odlučiti da mu umesto novca pripadne određeni deo stvari i prava iz zaostavštine (stvarno pravo). Ostavilac može i sam testamentom da odredi kakvu prirodu ima nužni deo.

Kada je nužni deo povređen, najpre se srazmerno smanjuju raspolaganja iz testamenta, a tek ako to nije dovoljno, vraćaju se pokloni. Pokloni se vraćaju obrnutim redosledom od onog kojim su učinjeni - prvo poklon koji je najkasnije dat, pa ako to i dalje nije dovoljno, onaj koji je dat pre toga, i tako redom. Pokloni učinjeni istovremeno vraćaju se srazmerno.

Ova razlika je važna i kada se nužni deo traži tužbom: ako je nužni deo obligaciono pravo, traži se isplata (dopuna) novčane protivvrednosti, a ako je stvarno pravo - smanjenje testamentarnih raspolaganja i vraćanje poklona.

Rok za ostvarivanje prava na nužni deo

Isplata nužnog dela, odnosno smanjenje testamentarnih raspolaganja, može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja testamenta. Ako je nužni deo povređen poklonima, dopuna nužnog dela ili vraćanje poklona može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavioca. Ovi rokovi teku nezavisno od toga kada je nužni naslednik saznao za testament ili poklon.

Ako potomak ili usvojenik ostavioca umre pre isteka roka, a nije zahtevao nužni deo, to pravo prelazi na njegove naslednike, koji ga mogu ostvariti u roku od šest meseci od njegove smrti.

Ograničenje prava na nužni deo

Zakon o nasleđivanju Republike Srbije prepoznaje dva ograničenja prava na nužni deo, a to su:

Isključenje nužnih naslednika

Ostavilac može testamentom potpuno ili delimično isključiti nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega - na primer, ako se prema ostaviocu uvredljivo ili grubo odnosio, ako je umišljajno učinio krivično delo prema ostaviocu ili njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ili ako se odao neradu i nepoštenom životu.

Isključenje mora biti učinjeno u obliku testamenta i izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i razlog. Razlog mora postojati u vreme smrti ostavioca, a dokazuje ga onaj ko se na isključenje poziva.

Lišenje nužnih naslednika

Lišenje se odnosi isključivo na ostaviočeve potomke (kćerke i sinove) koji se pojavljuju kao nužni naslednici. Ukoliko je neki od ostaviočevih potomaka rasipnik ili je prezadužen, ostavilac ga može lišiti prava na nužni deo, ali samo u korist potomaka tog potomka (ostaviočevih unuka). Lišenje važi samo ako lišeni u trenutku smrti ostavioca ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta (ili punoletno dete, odnosno unuka, koji su nesposobni za privređivanje).

Rokovi u nasleđivanju - šta zastareva, a šta ne?

Za samo pokretanje ostavinske rasprave rok ne postoji, ali brojni zahtevi u vezi sa nasleđem moraju se postaviti u zakonskim rokovima. Ako rok propustite, pravo se gubi bez obzira na to koliko je zahtev bio osnovan.

Izvor: Zakon o nasleđivanju i Zakon o vanparničnom postupku.

Troškovi ostavinske rasprave i porez na nasleđe

Troškove ostavinskog postupka plaćaju naslednici ostavioca, a njihova visina zavisi od vrednosti zaostavštine i od toga ko vodi postupak.

Ako postupak vodi sud, plaća se paušalna sudska taksa od 2.000 do 75.000 dinara, koju sud odmerava prema vrednosti zaostavštine. Taksa se plaća samo ako je doneto rešenje o nasleđivanju, kada ono postane pravnosnažno, a naslednici je snose srazmerno naslednim delovima. Za predlog da se pokrene ostavinska rasprava taksa se ne plaća (Zakon o sudskim taksama).

Ako je postupak poveren javnom beležniku, on naplaćuje nagradu i troškove po posebnoj javnobeležničkoj tarifi za ostavinski postupak. Nagrada zavisi od vrednosti zaostavštine umanjene za dugove i iznosi od 20 bodova (zaostavština do 150.000 dinara) do 400 bodova (zaostavština preko 14.000.000 dinara). Za četvrtu i svaku sledeću stranku nagrada se povećava za 10 bodova. Vrednost boda je 180 dinara bez PDV-a. Troškovi postupka iznose 5 bodova po svakoj stranci, uz stvarne troškove dopisa bankama i drugim institucijama. Na primer, za zaostavštinu vrednu 4.000.000 dinara nagrada iznosi 120 bodova, odnosno 21.600 dinara bez PDV-a.

Pored troškova postupka, naslednici koji nisu u prvom naslednom redu mogu biti dužni da plate i porez na nasleđe. Naslednici prvog naslednog reda, bračni drug i roditelji ostavioca ne plaćaju porez, naslednici drugog naslednog reda plaćaju 1,5%, a naslednici trećeg i daljeg reda i lica koja nisu u srodstvu sa ostaviocem 2,5% (Zakon o porezima na imovinu). Više o oslobođenjima i oporezivanju kada naslednik živi u inostranstvu pročitajte u tekstu nasleđivanje imovine u Srbiji iz inostranstva.

Česta pitanja

Kako se pokreće ostavinska rasprava?

Po službenoj dužnosti. Matičar u roku od 30 dana od upisa smrti dostavlja ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih, a sud poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu. Ako postupak nije pokrenut, predlog može da podnese i svako zainteresovano lice, na primer naslednik.

Da li zastareva pravo na pokretanje ostavinske rasprave?

Ne. Zakon ne propisuje rok za pokretanje ostavinske rasprave, a pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva. Rokovi ipak postoje za pojedine zahteve: tri godine za nužni deo, godinu dana za zahteve u vezi sa naslednim delom bračnog druga, a odricanje od nasleđa moguće je samo do okončanja prvostepenog ostavinskog postupka.

Koliki je nužni deo?

Nužni deo potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i bračnog druga iznosi polovinu, a ostalih nužnih naslednika trećinu dela koji bi im pripao po zakonu. Isplata nužnog dela može se zahtevati u roku od tri godine od proglašenja testamenta, odnosno od smrti ostavioca kada je nužni deo povređen poklonom.

Do kada se mogu odreći nasleđa?

Do okončanja prvostepenog ostavinskog postupka. Odricanje ne može biti delimično ni pod uslovom i ne može se opozvati. Naslednik koji se odrekao nasleđa smatra se kao da nikada nije bio naslednik i ne odgovara za dugove ostavioca.

Kako se deli nasledstvo i koji su nasledni redovi?

Nasledstvo se deli po naslednim redovima. U prvom redu nasleđuju ostaviočevi potomci i bračni drug na jednake delove. U drugom redu nasleđuju bračni drug (polovinu) i roditelji ostavioca i njihovo potomstvo. U trećem redu su dedovi i babe i njihovo potomstvo. Naslednici bližeg reda isključuju naslednike daljeg reda.

Šta se dešava ako naslednik ne dođe na ostavinsku raspravu?

Ako uredno pozvani naslednik ne dođe i ne da pismenu izjavu, pretpostavlja se da se prihvata nasleđa, a o njegovim pravima odlučuje se prema podacima kojima sud ili javni beležnik raspolaže. Umesto naslednika na ročište može doći advokat sa overenim punomoćjem.

Advokat za nasledno pravo

Kada dođe do smrti voljenih osoba, poslednje o čemu član porodice misli jeste ostavinski postupak i angažovanje advokata, ali pravovremeno angažovanje stručnjaka može da bude ključno u ostvarivanju i zaštiti vaših naslednih prava.

Pronalazak pravog advokata ne bi trebalo da bude komplikovan, ali zahteva pažljiv pristup jer često, najveći imovinski sporovi proističu upravo kada se radi o nasleđivanju. Naša kancelarija posvećena je tome da svaki klijent dobije nasledstvo koje mu pripada, vodeći računa o tome da vas u potpunosti rastereti stresa i brojnih nejasnih pitanja koja svakako postoje u ostavinskom postupku. Ukoliko Vam je potreban advokat Novi Sad za nasledno pravo, slobodni ste da nas kontaktirate.