Ostavinska rasprava, kompletan vodič, kako do nasledstva?

Kada neko lice (ostavilac) premine, posle njegovi smrti nastupaju određene imovinsko pravne posledice. Ostavinska rasprava, odnosno postupak u kojem se raspravlja zaostavština sprovodi se sa ciljem utvrđivanja ko su naslednici preminulog, koju imovinu nasleđuju i koja prava i obaveze im pripadaju iz zaostavštine.

Sadržaj:

• Ostavinski postupak - pokretanje
• Trajanje ostavinske rasprave i privremene mere
• Ostavinska rasprava - faze postupka i izjave naslednika
• Ko su naslednici i veličina naslednog dela
• Postupak kada postoji testament
• Ko su nužni naslenici i koliki je nužni deo
• Kako ostvariti pravo na nužni deo
• Troškovi ostavinskog postupka
• Advokat za nasledno pravo

Ostavinski postupak - pokretanje

Ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglašeno za umrlo, a na osnovu izvoda koji matičarska služba dostavlja sudu. Moguće je da se ostavinski postupak pokrene i na osnovu predloga naslednika odnosno zainteresovanog lica.

Mesno nadležan je sud prema mestu poslednjeg prebivališta ili boravišta ostavioca. Ukoliko ostavilac nema ni prebivalište, ni boravište na teritoriji Srbije, mesna nadležnost suda zasniva se na onom području gde se nalazi pretežni deo zaostavštine.

Odmah nakon što primi izvod od matične službe, sud poverava javnom beležniku sastavljanje smrtovnice. Pravila na osnovu kojih se zasniva sudska nadležnost primenjuju se i slučaju nadležnosti javnog beležnika. U smrtnovnicu se unose podaci o osatviocu, imovini, naslednicima, postojanju ili nepostojanju testamenta, poveriocima, dugovima ostavioca ili njegovim potraživanjima i drugo. Ove podatke Javni beležnik pribavlja po službenoj dužnosti , a na osnovu informacija koja dobije od lica pozvanih na sastavljanje smrtovnice. Javni beležnik će u roku od 30 dana sačinjenu smrtovnicu dostaviti sudu nadležnom za vođenje ostavinskog postupka.

Trajanje ostavinske rasprave i privremene mere

Ostavinski postupak i njegovo trajanje je nepredvidivo i neizvesno, te do njegovog okončanja može proći značajno vreme, u nekim slučajevima i godine, što može dovesti u opasnost imovinu, ukoliko se radi o kvarljivoj robi ili se u posedu zaostavštine nalazi lice koje bi moglno rasprave je neizvesno. Do okončanja ostavinskog postupka ponekad mogu proći meseci ili čak godine, što može ugroziti zaostavštinu, ukoliko je u pitanju roba koja može izgubiti na kvalitetu ili je zaostavština u posedstvu osobe koja je svojim ponašanjem može ugroziti. Zakon o vanparničnom postupku predviđa određene privremen mere kojima se zaostavština može obezbediti i kojima se mogu ostvariti prava naslednika.

Privremene mere sastoje u predaji na čuvanje pouzdanom licu, donošenjem rešenja da se gotov novac, dragocenosti, hartije od vrednosti, štedne knjižice i druge važne isprave predaju na čuvanje sudu ili javnom beležniku na čijem području se nalaze, kao i rešenje o pečaćenju ostaviočevog stana, pojedinih prostorija u stanu ili drugih prostorija koje pripadaju ostaviocu, odvajanje zaostavštine od imovine naslednika i slično.

Recimo, ukoliko preminulo lice, ostavilac, ostavi u zaostavštinu maloletnom licu nekretninu, koju maloletno lice može dobiti u posed punoletstvom ili kad završi fakultet ili ispuni neki drugi uslov, tada se određuju privremene mere kojima se štiti zaostavština dok naslednik ili legatar ne dođe u posed iste.

Ostavinska rasprava - faze postupka i izjave naslednika

Ostavinski postupak je predviđen da bude brz i efikasan i da naslednicima u najkraćem roku bude omogućeno raspolaganje nasledstvom.

Sud odnosno javni beležnik kome je povereno sprovođenje postupka će odrediti ročište, te pozvati sve učesnike da donesu testament ukoliko postoji.

Lica koja su pozvana kao zakonski naslednici mogu se do kraja rasprave izjasniti da li će se prihvatiti nasledstva ili neće. Ako ste sprečeni da lično prisustvujete na ročištu ostavinske rasprave, umesto vas na ročište mogu po osnovu punomoćja pristuptiti advokati naše advokatske kancelarije i u Vaše ime dati nasledničku izjavu, ili se o prihvatanju ili odbijanju nasleđa možete izjasniti pre ročišta pismenim putem. U slučaju da ne pristupite na ročište odnosno ne izjasnite se, smatra se da ste se prihvatili nasleđa. Zakonska posledica prihvatanja nasleđa jeste I prihvatanje dugova koje je ostavilac imao, ali samo do visine vašeg dela nasleđene imovine.

Nasledničke izjave su neopozive. Ukoliko između vas i ostalih lica koja su pozvana na ročište postoje određene sporne činjenice, na primer postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju ili testamenta ( najčešći slučaj u praksi) kojim ste isključeni iz nasleđa ili postoji zajednička imovina koja nije ušla u ostavinsku masu, prekinuće se raspravljanje zaostavštine i stranke će u tom slučaju biti upućene da u određenom roku pokrenu parnični postupak pred sudom.

Najčešće supružnik traži da se izdvoji imovina koja mu pripada kao bračna tekovina ili lica koja su dala doprinos uvećanju imovine ostavioca traže da se u parničnom postupku utvrdi taj doprinos i izdvoji iz zaostavštine ili je došlo do povrede nužnog dela, o čemu će biti više reči u nastavku testa.

Ostavinski sud određuje rok u kojem učesnici moraju da pokrenu parnični postupak i ako on uzalud protekne, prekinuti ostavinski postupak se nastavlja. Protek tog roka bez podnošenja tužbe ne znači da parnica ne može i kasnije da se pokrene, već samo da se nastavlja ponovo ostavinski postupak. Ako se parnica započne, ostavinski postupak se nastavlja tek nakon pravnosnažnosti presude parničnog suda sa kojom se ostavinski sud vezan.

Naposletku, kada se utvrdi zaostavština i naslednici, ta lica će se Rešenjem o nasleđivanju proglasiti za naslednike . Naslednici koji su se iz bilo kog razloga odrekli zaostavštine mogu pokrenuti parnični postupak kojim će ostvariti prava koja im pripadaju.

Ukoliko se naknadno pronađe imovina koja je bila vlasništvo ostavioca, najčešće je to nepokretna imovina za koju naslednici nisu znali jer je bila vanknjižno vlasništvo ostavioca, možete podneti predlog za donošenje dopunskog ostavinskog rešenja.

Ko su naslednici i veličina naslednog dela

Naslednici su lica koja se po samom zakonu ili na osnovu volje ostavioca pojavljuju u ostavinskom postupku i koja imaju određena imovinska prava. Ostavioca po osnovu zakona mogu nasleđivati: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.

Nasleđuje se po naslednim redovima. Odnos naslednih redova zakonom je određen tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.

Prvi nasledni red

Prvi nasledni red čine ostaviočeva deca i njegov bračni drug. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.

Takođe uvek treba imati u vidu pravo predstavljanja koje omogućava da u slučaju da neko ostaviočevo dete ne nasledi (nije u životu, nedostojan je nasleđivanja, isključen je iz nasledstva i dr.) ostavioca nasleđuju potomci deteta dobijajući onaj deo nasledstva koji bi ostaočevo dete dobilo da je nasledilo. Potomci bližeg stepena srodstva isključuju potomke daljeg stepena srodstva (npr. unuci isključuju praunuke).

Drugi nasledni red

Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo.

Kada je ostavilac imao bračnog druga, a nije imao potomstvo, bračni drug nasleđuje u drugom naslednom redu i njemu pripada polovina zaostavštine (½), dok drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji (po ¼).

Ukoliko ostavilac nije imao bračnog druga, ili ukoliko bračni drug ne može ili neće da nasledi, celu zaostavštinu nasleđju ostaviočevi roditelji na jednake delove.

Treći nasledni red

Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo. Dakle treći nasledni red ima četiri rodonačelnika te se zaostavština deli na četiri dela.

Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza).

Četvrti nasledni red

Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe.

Ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane.

Ostali nasledni redovi

Posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe.

Šta se dešava ukoliko nema naslednika?

Zaostavština bez naslednika dodeljuje se Republici Srbiji. 🇷🇸

Kada se ostavinski postupak ne održava?

Ostavinski postupak se obustavlja kada preminuli nema imovinu ili je ima, ali je njome raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. Zaostavština se neće raspravljati ni kada je ostavilac imao samo pokretnu imovinu, a niko od lica pozvanih na nasleđe ne traži da se zaostavština raspravi.

Postupak kada postoji testament

Testament (zaveštanje) je zakonom uređeni oblik jednostrane, strogo lične i opozive izjave volje za to sposobnog lica, kojom ono određuje raspodelu svoje imovine posle svoje smrti.

Sud odnosno Javni beležnik u toku ostavinskog postupka saznaje da li je ostavilac sastavio testament ili ne. Zakonom je propisana dužnost svakog lica kod koga se testament nalazi da ga bez odlaganja preda sudu ili ovlašćenom licu za sastavljanje smrtovnice, čim sazna za smrt ostavioca.

Ukoliko je ostavilac sačinio za života testament, javni beležnik u ostavinskom postupku proglašava testament o čemu obavezno sastavlja Zapisnik o proglašenju testamenta. Kao testamentarni naslednik može se pojaviti bilo koje lice, pa tako to mogu biti i lica koja nisu zakonski naslednici, već prijatelji ostavioca, fondacije, privredna društva i drugo.

Ostavilac svojom imovinom može slobodno raspolagati punovažnim testamentom ili ugovorom o doživotnom izdržavanju, kao i ugovorom o poklonu i istu u celosti ili delimično preneti u svojinu drugih lica, koja ne moraju biti naslednici, na taj način povređujući određena imovinska prava na koja zakonom predviđena lica imaju pravo. Ova lica nazivaju se nužni naslednici. Nužni naslednici pravo na nužni deo, mogu potrađivati u parničnom postupku.

Ko su nužni naslednici i koliki je nužni deo

Nužni deo se definiše kao deo zaostavštine kojim zaveštalac nije mogao da raspolaže. Krug nužnih naslednika uži je od kruga zakonskih naslednika.

Prema Zakonu o nasleđivanju, nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci.

Dok usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život.

Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe.

Organ koji sprovodi postupak za raspravljanje zaostavštine o tome ne vodi računa po službenoj dužnosti, već je neophodno da nužni naslednik istakne zahtev za zaštitu prava na nužni deo.

Nužni deo naslednika zavisi od toga u kom naslednom redu se nalaze. Nužni deo se izračunava na osnovu dela zaostavštine koji bi nasledniku po zakonu pripao.

Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.

Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima, dakle ovde važi pravo predstavljanja.

Primer:

Ostavilac celokupnu svoju imovinu testamentom ostavi jednoj kćerki, dok drugoj kćerki I supruzi ne osatvi ništa. Ostavilac je ovim povredio nužni deo na koji druga kćerka i supruga imaju pravo po samo zakonu budući da bi se celokupna imovina delila na tri dela da nije učinjeno testamentarno raspolaganje. Druga kćerka i supruga ostavioca su ovim činim oštećena, te svoje pravo na nužni deo mogu ostvariti pred sudom podnošenjem tužbe za povredu nužnog dela, na osnovu čega će im pripasti jedna polovina dela imovine koji bi im pripao po samom zakonu odnosno u ovom slučaju 1/2 od 1/3, odnosno 1/6 celokupne imovine.

Kako ostvariti pravo na nužni deo

Nužni deo može biti povređen kako smo ranije u tekstu naveli ugovorom o poklonu ili testamentom.

Ako je nužni deo povređen poklonom, oni se vraćaju obrnutim redosledom od onog kojim su poklanjani - prvo se vraća poklon koji je najkasnije dat, pa ako to i dalje nije dovoljno da se namire nužni naslednici onaj koji je dat pre toga i tako redom. Ukoliko je više poklona učinjeno istovremeno oni se vraćaju srazmerno.

Ukoliko je nužni deo pak povređen testamentom, nužnim naslednicima se isplaćuje novčana protivvrednost nužnog dela, dok na na zahtev nužnog naslednika sud može odrediti da mu pripadne određeni deo stvari i prava iz zaostavštine.

Ova razlika je od značaja i kada se nužni deo traži putem posebne tužbe, jer se tužbe razlikuju u odnosu na prirodu nužnog dela.

Nužni deo može imati obligacioni karakter(isplata u novcu) ili (stvarnopravni karakter - ceo ili deo nepokretnosti itd.).

Rok za ostvarivanje prava

Rok za podnošenje tužbe je 3 godine od proglašenja zaveštanja, ukoliko je nužni deo povređen zaveštanjem i 3 godine od ostaviočeve smrti ukoliko je povređen poklonom.

Ograničenje prava na nužni deo

Zakon o nasleđivanju Republike Srbije prepoznaje dva ograničenja prava na nužni deo, a to su:

Isključenje nužnih naslednika

Ostavilac može putem testamenta isključiti jednog ili više nužnih naslednika, ako su se nužni naslednici ogrešili o njega povredom neke zakonske ili moralne obaveze.

Lišenje nužnih naslednika

Lišenje se odnosi isključivo na ostaviočeve potomke (kćerke i sinove) koji se pojavljuju kao nužni naslednici. Ukoliko je neki od ostaviočevih potomaka rasipnik, ili je prezadužen ostavilac ga može lišiti prava na nužni deo, ali samo u korist potomaka potomka (ostaviočevih unuka).

Troškovi ostavinskog postupka

Glavna mana su, naravno, troškovi. Troškove ostavinskog postupka plaćaju naslednici ostavioca. Takse koje naplaćuju javni beležnici su mnogo veće od onih koje koji naplaćuju sudovi.

Takse koje javni beležnik naplaćuje su fiksne. javni beležnik naplaćuje naknadu troškova postupka i nagradu za rad.

Advokat za nasledno pravo

Kada dođe do smrti voljenih osoba, poslednje o čemu član porodice misli jeste ostavinski postupak i angažovanje advokata, ali pravovremeno angažovanje stručnjaka može da bude ključno u ostvarivanju i zaštiti vaših naslednih prava.

Pronalazak pravog advokata ne bi trebalo da bude komplikovan, ali zahteva pažljiv pristup jer često, najveći imovinski sporovi proistuču upravo kada se radi o nasleđivanju. Naša kancelarija posvećena je tome da svaki klijent dobije nasledstvo koje mu pripada, vodeći računa o tome da vas u potpunosti rastereti stresa i brojnih nejasnih pitanja koja svakako postoje u ostavinskom postupku.