Otvaranje firme, korak po korak

Želite da pokrenete sopstveni biznis, ali niste sigurni kako da to uradite? Bilo da planirate samostalno da krenete ili sa poslovnim partnerom, postoji niz pitanja na koje treba odgovoriti pre nego što postavite temelje svoje firme. Kakav je proces otvaranja preduzeća, da li je moguće osnovati firmu online, i koja je tačno potrebna dokumentacija? Ovaj blog koji je sastavio stručnjak za privredno pravo, poslužiće vam kao detaljan vodič kroz sve etape osnivanja firme, uključujući i troškove koji su povezani sa tim procesom.

Sadržaj:

• Kako otvoriti firmu
• Izbor poslovnog imena
• Izbor šifre delatnosti
• Osnivački akt
• Pravna forma preduzeća
• Preduzetnik ili DOO
• Preduzetnik
• D.O.O.
• Razlika između preduzetnika i DOO-a
• Koliko košta otvaranje firme u Srbiji?
• Otvaranje računa u banci
• Virtuelna kancelarija

Kako otvoriti firmu?

Da biste započeli sopstveni posao u Srbiji, prvi korak je registracija firme. To se obavlja u Agenciji za privredne registre, poznatoj kao APR, i takođe je potrebno otvoriti bankovni račun. Čim APR odobri vaš zahtev za registraciju, vaša kompanija postaje pravno lice.

Pre nego što započnete sa registracijom, važno je imati na umu nekoliko ključnih informacija. Razmislite o:

• Imenu firme
• Delatnosti vaše firme
• Lokaciji glavne kancelarije
• Broju zaposlenih koje planirate imati
• Veličini tima

Izbor poslovnog imena

Izbor pravog poslovnog imena za vašu firmu nije samo stvar kreativnosti, već i zakonska obaveza. Da biste se uskladili sa zakonima u Srbiji, poslovno ime mora da sadrži tri osnovne informacije:

1. Naziv firme
2. Pravna forma društva (da li je to ortačko, akcionarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću itd.)
3. Mesto gde je sedište firme registrovano

Pored toga, možete dodati i druge elemente u poslovno ime, pod uslovom da su u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Da biste izbegli komplikacije, pre nego što zvanično podnesete zahtev za registraciju, proverite da li je željeno ime već zauzeto. To možete uraditi na veb stranici Agencije za privredne registre (APR). Ako je ime slobodno, razmislite o njegovoj rezervaciji unapred.

Poštovanjem ovih smernica, osiguravate da će vaše poslovno ime biti ne samo jedinstveno, već i u skladu sa zakonom, što će vam pomoći da izbegnete eventualne pravne nesporazume u budućnosti.

Izbor šifre delatnosti

Kada otvarate svoju firmu, jedna od prvih i najvažnijih stvari koje treba da uradite je da odredite pretežnu delatnost firme. Drugim rečima, morate odabrati šifru delatnosti, koja je u suštini oznaka za vrstu posla kojim će se vaša firma pretežno baviti s ciljem da zaradi novac.

Osim toga, možete se baviti i dodatnim, ili sporednim, poslovima, pod uslovom da ne postoje zakonske prepreke. Na primer, ako ste restoran, možda biste želeli i da prodajete suvenire.

Zašto je odabir prave šifre delatnosti tako bitan? Pa, to ima veze i sa porezima i sa obavezama poput izdavanja računa preko fiskalnih kasa. U nekim slučajevima, određene vrste poslova mogu čak biti oslobođene obaveze korišćenja fiskalnih kasa.

Šta ako se stvari promene? Ako primetite da vaša sporedna delatnost postaje glavni izvor prihoda, morate ažurirati šifru delatnosti kako biste odražavali tu promenu. Ako imate firmu tipa društvo s ograničenom odgovornošću, ovo će verovatno zahtevati i formalnu izmenu u osnivačkim dokumentima.

Dakle, biranje prave šifre delatnosti nije samo administrativni korak. To je ključ za sigurno i zakonito poslovanje vaše firme. Ovaj izbor će vam pomoći da ispunite sve zakonske obaveze i pravilno vodite svoje poslovanje.

Osnivački akt

U Srbiji, započinjanje poslovanja sa kompanijom koja ima ograničenu odgovornost kreće od kreiranja ključnog dokumenta, nazvanog Osnivački akt. Ovaj dokument je temelj na kojem se gradi vaša firma i opisuje najvažnije detalje o tome kako će kompanija poslovati. Da bi bio pravno važeći, Osnivački akt mora biti zvanično overen od strane notara.

Ako postoji samo jedan osnivač kompanije, Osnivački akt se formira kao Odluka o osnivanju. Ako ima više osnivača, onda se pravi Ugovor o osnivanju. Oba oblika su pravno obavezujući i podležu notarskoj overi.

Sadržaj Osnivačkog akta obuhvata sledeće:

• Podaci o članovima privrednog društva.
• Poslovno ime i adresa sedišta društva.
• Šifra delatnosti.
• Ukupan iznos osnovnog kapitala društva.
• Iznos novčanog uloga i opis nenovčanog uloga svakog člana.
• Datum uplate novčanog uloga ili unošenje nenovčanog uloga.
• Pojedinačni udeo svakog člana društva u ukupnom osnovnom kapitalu.
• Organi upravljanja i njihove nadležnosti.
• Ovlašćenja osoba za zastupanje društva.
• Trajanje i uslovi prestanka poslovanja.

Proces pokretanja preduzeća potpuno je digitalizovan. Drugim rečima, sve što vam je potrebno za započinjanje poslovanja, od Osnivačkog akta do dodatnih dokumenata, mora biti u digitalnom obliku. Na ovom putu, advokati specijalizovani za korporativno pravo su vaši najbolji saveznici. Oni ne samo da vam pomažu da pravilno sastavite sve papire, već mogu i elektronski da ih overe i podnesu relevantnim institucijama.

Zato je mudro imati advokata u svom timu ako planirate da otvorite firmu. Oni će osigurati da sve teče glatko i u skladu sa zakonom, što vam omogućava da se fokusirate na druge aspekte svog budućeg poslovanja. Sa pravom stručnom podrškom, pokretanje firme može biti brže i efikasnije nego što ste možda mislili.

Pravna forma preduzeća

Zakon o privrednim društvima razlikuje sledeće pravne forme privrednih društava:

• Ortačko društvo,
• Komanditno društvo,
• Društvo sa ograničenom odgovornošću,
• Akcionarsko društvo.
• I preduzetnik kao poseban oblik privrednog društva.

Svaka od navedenih formi društva ima svojih prednosti, i odabir odgovarajuće pravne forme zavisiće od Vaših poslovnih potreba. U nastavku teksta ćemo se detaljno baviti sa dva najčešća oblika privrednih društava, osvrnuti se na prednosti jednog i drugog oblika, kao i međusobne razlike.

Preduzetnik ili DOO

Izbor pravne forme preduzeća nije samo administrativna formalnost, već strateška odluka koja može definisati vašu poslovnu sudbinu. U narednim redovima razmotrićemo suštinske razlike, prednosti i mane, kao i odgovornosti koje svaka od ovih pravnih formi nosi sa sobom. Pažljivo birajte: vaša odluka će oblikovati kako vi, tako i vaš biznis, interagujete sa zakonom, poreskim sistemom, i najvažnije, sa tržištem.

Preduzetnik

Šta je preduzetnik?

Preduzetnička radnja je poseban oblik preduzeća u Srbiji koje otvara jedno fizičko lice i koje se registruje u Agenciji za privredne registre (APR) s ciljem obavljanja poslovne delatnosti radi sticanja dobiti. Ovo je jednostavan oblik privrednog društva koji osniva jedno fizičko lice.

Ko može biti?

Bitno je napomenuti da svako fizičko lice može otvoriti preduzetničku radnju, kako nezaposleno tako i zaposleno. Dakle, ne morate biti nezaposleni da biste otvorili preduzetničku radnju. Čak i ako već imate posao, možete pokrenuti sopstvenu firmu.

Rizici i odgovornosti

Budite oprezni, jer ovom formom preduzeća odgovarate ličnom imovinom za sve obaveze i štete koje vaša firma može izazvati. Drugim rečima, ako se stvari ne odvijaju kako ste planirali, mogli biste izgubiti ličnu imovinu, kao što su stan i garaža, na primer, da biste pokrili dugove.

Primer:

Odlučili ste se za preduzetništvo. Imate stan i garažu na svom imenu. Otvorili ste preduzetničku radnju koja se bavi transportom. Razvoj poslovanja, nažalost, ne ide onako kako ste planirali, dugovi su se nagomilali, vi nemate odakle da namirite poverioce iz poslovanja, tako da se oni mogu namiriti iz vaše lične imovine. Odgovarate za obaveze radnje celokupnom svojom imovinom.

Početni troškovi

Dobra vest je da nije potrebno investirati određeni iznos novca kao početni kapital kada otvarate preduzetničku radnju.

Registracija preduzetnika

Za osnivanje preduzetničke radnje u Agenciji za privredne registre potrebno je da se priloži sledeća dokumentacija:

• popunjena registraciona prijava koju podnosi fizičko lice ili ovlašćeni punomoćnik,
• overena fotokopija lične karte fizičkog lica osnivača,
• dokaz o plaćenoj taksi odnosno naknadi za osnivanje,
• saglasnost organa o obavljanju delatnosti (saglasnost se prilaže samo ukoliko je neophodna).

Alternativni oblici poslovanja

Ako vam je neprijatna ideja o ličnoj odgovornosti, možda ćete razmisliti o drugim oblicima firmi, kao što su društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionarska društva, koji nude veću zaštitu lične imovine.

Društvo sa ograničenom odgovornošću

Ako razmišljate o pokretanju firme u Srbiji, velika je verovatnoća da ste naišli na termin DOO, što je skraćenica za Društvo sa ograničenom odgovornošću. Ovaj tip firme je omiljen izbor mnogih aktivnih ili budućih privrednika, i to sa dobrim razlogom.

U ovom obliku organizovanja privrednog društva vi kao vlasnik (ili više vas ako ima više vlasnika) ulažete određenu sumu novca ili neke druge vrednosti, kao što su nekretnine,oprema ili intelektualna svojina, u firmu. Zauzvrat, dobijate udeo u toj firmi. Najbolji deo? Ne morate se brinuti da će vas dugovi firme koštati više od onoga što ste uložili. Drugim rečima, vaša lična imovina je zaštićena.

Ukoliko se firma nađe u problemima, vaša obaveza je ograničena samo na ono što ste uložili. Tako ste zaštićeni od mogućih gubitaka i vaša lična imovina ostaje sigurna.

Još jedna pogodnost je što možete birati koliko ćete novca uložiti. U Srbiji, minimalni ulog za osnivanje je simboličnih 100 dinara, što ga čini vrlo pristupačnim.

Upravljanje firmom je još jednostavnije. Veći udeo u firmi znači veći uticaj na donošenje odluka. Ako imate više od 50% udela, možete čak i samostalno donositi većinu odluka, čime imate visok nivo kontrole.

Registracija društva sa ograničenom odgovornošću

Potrebna dokumentacija za registraciju je sledeća:

• jedinstvena registraciona prijava osnivanja i upisa u registar poreskih obveznika potpisana od strane zakonskog zastupnika pravnog lica (ovlašćenog lica za zastupanje) ili lica koje ima punomoćje ovlašćeno od strane zastupnika društva,
• dokaz o identitetu članova društva - fotokopija lične karte za domaće državljane (fotokopija pasoša ukoliko je strani državljanin; ukoliko je osnivač pravno lice prilaže se izvod iz Registra, u kome je to pravno lice prethodno registrovano),
• osnivački akt (Odluka o osnivanju za jednočlano društvo ili Ugovor o osnivanju), sa overenim potpisima svih osnivača, odnonso članova društva kod javnog beležnika,
• odluka o imenovanju zastupnika, ako on nije određen osnivačkim aktom,
• overen potpis zastupnika kod javnog beležnika,
• potvrda iz banke o uplati novčanog uloga kao dokaz o uplati naknade za osnivanje (ukoliko se uplaćuje novčani ulog u društvo),
• sporazum članova o proceni vrednosti nenovčanog uloga (samo ukoliko se unosi nenovčani ulog u društvo),
• dokaz o plaćenoj naknadi za registraciju osnivanja i dokaz o plaćenoj naknadi za registraciju i objavljivanje osnivačkog akta.

Registracionu prijavu osnivanja firme može podneti lično osnivač, ovlašćeno lice ili punomoćnik.

Ako vam je potrebna pravna pomoć u osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću, naša advokatska kancelarija je tu da vam pruži stručne savete i vodi vas kroz ceo proces, od osnivanja pa sve do svakodnevnog upravljanja vašom firmom.

Razlika između preduzetnika i DOO-a

Postoje značajne razlike između preduzetničke radnje i društva s ograničenom odgovornošću u Srbiji, slede najznačajnije:

Izbor između jednog od ovih oblika privrednih subjekata zavisi od specifičnih potreba i ciljeva osnivača, kao i od poreskih, pravnih i finansijskih aspekata. Pre nego što se odlučite za jednu od ovih opcija, preporučljivo je konsultovati se s profesionalcima i dobiti poslovni savet kako biste doneli najbolju odluku za vašu firmu.

Koliko košta otvaranje firme u Srbiji?

Troškovi koji prate postupak otvaranja preduzeća zavise od oblika privrednog društva koji se otvara i određenih dodatnih usluga. Evo nekoliko primera administrativnih troškova osnivanja firme u Srbiji:

Društvo sa ograničenom odgovornošću

• Administrativni troškovi: 6.500 RSD (približno 55 EUR)
• Troškovi overe osnivačkog akta: Približno od 30 do 50 EUR
• Troškovi ovlašćenog prevodioca za dokumenta strane kompanije: Variraju u zavisnosti od usluga i agencije.

Preduzetnik

• Administrativni troškovi: 1.600 RSD (približno 14 EUR)

Online registracija D.O.O.

• Administrativni troškovi: 5.900 RSD (približno 50 EUR)
• Registracija i objavljivanje Osnivačkog akta:Administrativni troškovi: 3.100 RSD (približno 27 EUR)

Osim navedenih administrativnih troškova prilikom registracije kod Agencije za privredne registre (APR), mogu se pojaviti dodatni troškovi, kao što su troškovi overe osnivačkog akta, troškovi ovlašćenog prevodioca za dokumenta strane kompanije koja želi da postane član srpskog privrednog društva, i drugi.

Troškovi se takođe mogu razlikovati u zavisnosti od agencije ili pravne službe koja vam pruža usluge osnivanja firme. Važno je napomenuti da se cene mogu promeniti tokom vremena, pa je preporučljivo da proverite aktuelne informacije na veb sajtu APR-a ili kod pružalaca usluga.

Otvaranje firme online

Otvaranje firme u Srbiji sada je lakše zahvaljujući online registraciji. Sve se može obaviti iz udobnosti doma koristeći kvalifikovani elektronski potpis. Potrebno je imati elektronski sertifikat, čitač lične karte i aplikaciju za digitalno potpisivanje. Plaćanje taksi vrši se Visa, MasterCard ili Dina karticom.

Dokumentacija je uglavnom standardna, ali osnivački akt mora biti u elektronskom formatu i potpisan elektronski. Online registracija trenutno omogućava samo osnivanje jednočlanih DOO firmi. Osnivač može biti domaće ili strano lice.

Za elektronski potpis, podnesite zahtev za sertifikat na čipovanoj ličnoj karti u MUP-u, gde je za građane Srbije izdavanje besplatno.

Otvaranje računa u banci

Za otvaranje poslovnog računa u Srbiji, potrebno je priložiti sledeću osnovnu dokumentaciju:

1. Zahtev za otvaranje poslovnog računa: Formular koji sadrži osnovne informacije o firmi i vlasnicima.
2. Obrazac overenih potpisa lica ovlašćenih za zastupanje (OP obrazac overen kod javnog beležnika): Ovaj obrazac sadrži overene potpise osoba koje su ovlašćene za zastupanje firme.
3. Odluka ili rešenje o usvajanju registracione prijave osnivanja iz APR-a: Dokaz da je firma registrovana i da su ispunjeni svi uslovi za otvaranje poslovnog računa.
4. Karton deponovanih potpisa banke: Dokumentacija koja sadrži potpise osoba ovlašćenih za transakcije s bankom.
5. Dokaz o identitetu: Obično se zahteva fotokopija lične karte za domaće državljane ili fotokopija pasoša za strane državljane.

Takođe, treba imati na umu da različite banke mogu zahtevati dodatnu dokumentaciju ili obrascima koje specificiraju. Preporučuje se da se unapred konsultujete sa bankom kako biste dobili tačne informacije o njihovim zahtevima za otvaranje poslovnog računa.

Otvaranje nerezidentnog računa

Nerezident u Srbiji predstavlja osobu ili preduzeće čije su primarne aktivnosti locirane izvan teritorije Srbije. Otvoriti nerezidentski račun u Srbiji je lako i korisno. Račun omogućava standardne bankarske transakcije i globalnu upotrebu Visa ili Master kartice. Ovo je posebno praktično za poslovanje sa srpskim partnerima, smanjujući troškove i komplikacije međunarodnih transfera. U nekim slučajevima, ovaj račun je i obavezan.

Virtuelna kancelarija u Srbiji

Virtuelna kancelarija je moderni i visoko efikasan koncept poslovanja koji donosi značajne ekonomske prednosti u smislu smanjenja troškova zakupa i pratećih rashoda za poslovni prostor.

Umesto klasičnog zakupa poslovnog prostora, kompanije sada imaju mogućnost da iznajme virtuelnu kancelariju i registruju svoje sedište na toj adresi, bez obzira na mesto na kojem obavljaju svoje poslovne aktivnosti. Ovaj model je posebno koristan za manje kompanije i startap koji pružaju usluge. Za njih je ekonomičnije iznajmiti virtuelnu kancelariju nego zakupiti fizički poslovni prostor na prestižnoj i skupoj lokaciji.

Ovaj pristup omogućava kompanijama da ostvare značajne uštede, istovremeno održavajući profesionalnu prisutnost i ugled, jer imaju pristup poslovnoj adresi i pratećim uslugama kao što su primanje pošte, sekretarske usluge i druge administrativne funkcije. Virtuelna kancelarija je odgovor na promenljive potrebe modernog poslovanja i pruža mogućnost prilagodbe i efikasnog upravljanja troškovima.

Ovo je čest scenario, posebno među pružaocima intelektualnih usluga, gde rad zaposlenih od kuće postaje standardna praksa.

Otvoriti virtuelnu kancelariju sa sedištem u Srbiji je jednostavno. Samo trebate odlučiti gde želite da bude lokacija vaše virtuelne kancelarije i izabrati pružatelja usluga za tu svrhu.

Takođe, važno je napomenuti da otvaranje virtuelne kancelarije u Srbiji može biti izuzetno povoljno za startap, i kompanije koje pružaju usluge online.

Međutim, čak i ako ne spadate u nijednu od ovih kategorija, to ne znači da ne možete iskoristiti prednosti adrese koju pruža virtuelna kancelarija. Takođe, nije bitno da li ste domaći ili strani subjekt. Ova fleksibilna opcija omogućava raznim organizacijama da prilagode svoje poslovanje savremenim zahtevima bez potrebe za fizičkim prisustvom na određenoj lokaciji.