Otvaranje firme - Objašnjenje procesa korak po korak

Autor: Advokat Stefan DačevićOsnivač advokatske kancelarije Dačević, Novi SadPoslednje ažurirano: 12. oktobar 2026.

Otvaranje firme je registracija privrednog subjekta u Agenciji za privredne registre (APR) radi zakonitog obavljanja delatnosti. Privredni subjekt može biti privredno društvo - na primer društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), koje je pravno lice - ili preduzetnik, fizičko lice registrovano za obavljanje delatnosti.

Postupak obuhvata izbor pravne forme, pripremu dokumentacije, registraciju u APR-u (kojom se firma istovremeno upisuje i u registar poreskih obveznika), a zatim otvaranje računa, uređenje knjigovodstva i ispunjavanje poreskih obaveza.

U ovom tekstu objašnjavamo korake za dva najčešća oblika poslovanja - DOO i preduzetnika, razlike između njih (uključujući poreze i doprinose), troškove, kao i obaveze koje počinju posle registracije.

Sadržaj:

Kako otvoriti firmu - koraci

Otvaranje firme u Srbiji po pravilu teče ovim redom:

1. Izbor pravne forme - preduzetnik ili privredno društvo (najčešće DOO).
2. Provera i, po želji, rezervacija poslovnog imena u APR-u.
3. Izbor pretežne delatnosti i sedišta.
4. Priprema osnivačkog akta (kod DOO) i potpisivanje - kvalifikovanim elektronskim potpisom ili uz overu potpisa kod javnog beležnika.
5. Podnošenje registracione prijave APR-u i plaćanje naknade. Za DOO i druga privredna društva prijava se podnosi isključivo elektronski, a preduzetnik može da bira elektronsku ili papirnu prijavu. Kod DOO se u istoj elektronskoj prijavi evidentira i stvarni vlasnik društva.
6. Rešenje APR-a - prema Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, registrator odlučuje o prijavi u roku od pet radnih dana od prijema. Jedinstvenom prijavom firma dobija matični broj i PIB.
7. Posle registracije - otvaranje poslovnog računa, uplata novčanog uloga (kod DOO), angažovanje knjigovođe i ostale obaveze koje opisujemo u delu obaveze posle registracije.

Pre nego što započnete registraciju, razmislite o nazivu firme, pretežnoj delatnosti, adresi sedišta i o tome da li planirate da zapošljavate - od toga zavise i porezi, doprinosi i troškovi vođenja firme.

Poslovno ime

Firma posluje pod poslovnim imenom koje je upisano u APR-u. Prema Zakonu o privrednim društvima, naziv mora da se razlikuje od naziva drugih društava tako da ne izaziva zabludu.

Poslovno ime privrednog društva obavezno sadrži:

1. naziv (karakteristični deo imena),
2. oznaku pravne forme (na primer "društvo s ograničenom odgovornošću", "d.o.o." ili "doo"),
3. mesto u kome je sedište društva.

Primer: PETAR TRADE DOO BOLJEVAC

Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži ime i prezime preduzetnika, oznaku "preduzetnik" ili "pr" i mesto sedišta. Može da sadrži i naziv, ali tada mora da sadrži i predmet poslovanja.

Primer: PETAR PETROVIĆ PR NOVI SAD

Da li je željeno ime slobodno, proverite u pretrazi APR-a. Slobodan naziv možete i rezervisati: rezervacija važi 60 dana i može se obnoviti. Naknada za rezervaciju iznosi 2.000 dinara za privredno društvo i 1.400 dinara za preduzetnika (cenovnik APR-a, proveren 12. oktobra 2026).

Ako poslovno ime povređuje tuđe pravo (na primer liči na ime drugog društva ili na tuđi žig), oštećeni može tražiti zabranu korišćenja, promenu imena i naknadu štete.

Šifra delatnosti

Prilikom registracije upisuje se pretežna delatnost - delatnost koja preovlađuje u vašem poslovanju (ne ona koja donosi najviše dobiti). Pored nje, firma po pravilu može da obavlja i sve druge delatnosti koje zakon ne zabranjuje, bez posebnog upisa, osim onih za koje je potrebna dozvola nadležnog organa.

Šifra delatnosti je važna jer od nje zavisi da li preduzetnik može biti paušalac (trgovina, ugostiteljstvo i promet nekretnina su po pravilu isključeni) i kolika je paušalna osnovica, da li su potrebne posebne dozvole i da li se izdaje fiskalni račun. Ako sporedna delatnost postane glavna, promenu treba registrovati u APR-u.

Napomena: Vlada je donela novu Uredbu o klasifikaciji delatnosti (KD 2025), koja se primenjuje od 1. januara 2027. godine. APR će postojeće šifre uskladiti po službenoj dužnosti i bez naknade (više o tome).

Osnivački akt

Osnivački akt je osnovni akt privrednog društva. Ako društvo osniva jedno lice, ima formu odluke o osnivanju, a ako ga osniva više lica - ugovora o osnivanju. Preduzetnik nema osnivački akt.

Osnivački akt DOO sadrži naročito:

• podatke o članovima društva,
• poslovno ime i sedište društva,
• pretežnu delatnost,
• ukupan iznos osnovnog kapitala,
• iznos novčanog, odnosno vrednost i opis nenovčanog uloga svakog člana,
• rok za uplatu, odnosno unos uloga,
• udeo svakog člana u osnovnom kapitalu,
• organe društva i njihova ovlašćenja.

Forma: potpisi osnivača na osnivačkom aktu overavaju se kod javnog beležnika, a ako je akt elektronski dokument, overu zamenjuje kvalifikovani elektronski potpis osnivača. Akt potpisan na papiru javni beležnik ili advokat koji je punomoćnik digitalizuje kako bi se priložio uz elektronsku prijavu - advokat ne overava potpise, ali može da pripremi akt i prijavu i podnese je APR-u. Šta još osnivački akt treba da uredi (pravo preče kupovine udela, odlučivanje) objasnili smo u tekstu o ugovoru o prenosu udela.

Pravne forme poslovanja u Srbiji

Zakon o privrednim društvima razlikuje četiri pravne forme privrednih društava:

• ortačko društvo,
• komanditno društvo,
• društvo s ograničenom odgovornošću (DOO),
• akcionarsko društvo.

Isti zakon posebno uređuje preduzetnika, koji nije privredno društvo, već fizičko lice registrovano za obavljanje delatnosti. U nastavku se bavimo dvema najčešćim formama - preduzetnikom i DOO.

Preduzetnik

Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost radi ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u APR-u. Preduzetnik nije posebno pravno lice - pravno je to isto fizičko lice, koje posluje pod svojim poslovnim imenom.

Preduzetnik može biti i nezaposleno i zaposleno lice. Ako ste već u radnom odnosu, postaćete preduzetnik iz radnog odnosa (o obavezama u tom slučaju više u delu otvaranje firme iz radnog odnosa).

Preduzetnik za obaveze iz poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom, a ta odgovornost ne prestaje ni brisanjem iz registra. Ako poslovanje ne ide kako je planirano, poverioci mogu da se naplate i iz vaše lične imovine, na primer stana ili automobila.

Zakon ne propisuje minimalni početni kapital za preduzetnika.

Registracija preduzetnika u APR-u - šta je potrebno?

Za osnivanje preduzetnika APR-u se po pravilu dostavlja:

• jedinstvena registraciona prijava, koju podnosi budući preduzetnik ili njegov punomoćnik,
• dokaz o identitetu - za domaće državljane fotokopija ili očitana lična karta, a za strance fotokopija pasoša,
• dokaz o uplati naknade za registraciju,
• dozvola ili saglasnost nadležnog organa, samo ako je posebnim propisom predviđena za tu delatnost,
• potvrda o rezervaciji naziva, ako je naziv rezervisan.

Prijava se može podneti elektronski, preko e-registracije preduzetnika, ili u papirnoj formi.

Društvo sa ograničenom odgovornošću

DOO je, uz preduzetnika, najčešći oblik poslovanja u Srbiji. Može ga osnovati jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, domaćih ili stranih.

Osnivači unose u društvo uloge - novac ili stvari i prava, kao što su nepokretnosti, oprema ili intelektualna svojina - i za uzvrat stiču udele u društvu. Minimalni osnovni kapital DOO je 100 dinara, osim ako posebnim zakonom nije propisan veći iznos za određenu delatnost.

DOO je pravno lice i samo odgovara za svoje obaveze svom svojom imovinom. Članovi društva po pravilu ne odgovaraju za dugove društva ličnom imovinom - rizikuju samo ono što su uložili u društvo. Ta zaštita ipak nije apsolutna:

• probijanje pravne ličnosti - član koji zloupotrebi ograničenu odgovornost (na primer koristi imovinu društva kao svoju ili izvlači imovinu iako zna da društvo neće moći da plati dugove) odgovara za obaveze društva i ličnom imovinom,
• lična jemstva - banke i zakupodavci često traže da osnivač lično jemči ili potpiše menicu za kredit ili zakup društva, i tada za taj dug odgovara ličnom imovinom,
• odgovornost direktora - direktor može odgovarati za štetu prouzrokovanu povredom svojih dužnosti, kao i prekršajno i krivično (na primer za neplaćene poreze),
• neuplaćen ulog - član odgovara društvu za ulog koji je preuzeo obavezu da uplati, a nije ga uplatio.

Registracija DOO u APR-u - šta je potrebno?

Prijava za osnivanje DOO podnosi se isključivo elektronski. Uz prijavu se po pravilu prilaže:

• jedinstvena registraciona prijava osnivanja i upisa u registar poreskih obveznika, koju potpisuje osnivač ili punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom,
• dokaz o identitetu članova - za domaće državljane podaci iz lične karte, za strance kopija pasoša, a za osnivača pravno lice izvod iz registra u kome je registrovano,
• osnivački akt (odluka ili ugovor o osnivanju), potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom ili digitalizovan posle overe potpisa kod javnog beležnika,
• odluka o imenovanju direktora, ako direktor nije imenovan osnivačkim aktom,
• punomoćje, ako prijavu podnosi punomoćnik,
• sporazum članova o vrednosti nenovčanog uloga ili procena vrednosti, samo ako se unosi nenovčani ulog,
• podaci o stvarnom vlasniku, koji se unose u istoj elektronskoj prijavi.

Naknada se plaća platnom karticom u samoj aplikaciji. Potvrda banke o uplati novčanog uloga nije uslov za registraciju - društvo pre registracije nema poslovni račun. Novčani ulog se uplaćuje na račun društva posle registracije, u roku određenom osnivačkim aktom, koji ne može biti duži od pet godina od registracije.

Organi upravljanja DOO

DOO po pravilu ima skupštinu, koju čine svi članovi (u jednočlanom društvu to je jedini član), i jednog ili više direktora kao zakonskih zastupnika. Članovi glasaju srazmerno udelima, ako osnivački akt ne određuje drugačije. U dvodomnom upravljanju postoji i nadzorni odbor.

Razlika između preduzetnika i DOO-a

Najvažnije razlike između preduzetnika i društva s ograničenom odgovornošću prikazane su u tabeli. Poreski deo je pojednostavljen - konačan izbor treba doneti uz knjigovođu, na osnovu očekivanih prihoda i troškova.

Za obe forme važi isti prag za PDV: obaveza evidentiranja nastaje kada promet u prethodnih 12 meseci pređe 8.000.000 dinara (prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost), a u sistem PDV-a može se ući i dobrovoljno.

Ukratko: preduzetnik je po pravilu povoljniji za jednog vlasnika sa manjim i predvidivim prihodima i malim rizikom (posebno ako može biti paušalac - planirani promet ne sme preći 6.000.000 dinara godišnje, uz druge uslove iz Zakona o porezu na dohodak građana). DOO je bolji izbor kada ima više osnivača, kada delatnost nosi veći rizik, kada se planiraju investitori ili veći prihodi, ili kada se dobit zadržava i ulaže u firmu. Više o porezu na prihode od samostalne delatnosti pročitajte u tekstu o porezu na dohodak građana.

Preduzetnik kasnije može da pređe u DOO promenom pravne forme, a DOO koji prestaje sa radom gasi se likvidacijom ili, ako ne može da plati dugove, stečajem.

Otvaranje firme za strance

Strani državljanin može biti osnivač DOO ili preduzetnik pod istim uslovima kao domaći. Sama registracija firme, međutim, ne daje pravo na boravak i rad u Srbiji - stranac koji ovde radi u svojoj firmi po pravilu mora da pribavi jedinstvenu dozvolu za boravak i rad, dok osnivač koji je samo vlasnik udela dozvolu ne mora da ima. Strane isprave se po pravilu prilažu sa apostilom i prevodom sudskog prevodioca, a prijavu najčešće podnosi advokat kao punomoćnik.

Firma osnovana u Srbiji može da stiče nepokretnosti kao domaće pravno lice, ali to nosi stalne troškove i obaveze - više u tekstu kupovina nekretnine u Srbiji za strance.

Otvaranje firme iz radnog odnosa

Zaposleni može da otvori preduzetničku radnju ili da osnuje DOO. Pre toga proverite dve stvari iz Zakona o radu:

• zabranu konkurencije - ako je ugovorom o radu ugovorena, bez saglasnosti poslodavca ne smete obavljati poslove iz delatnosti poslodavca ni u svoje ime ni preko svoje firme; kršenje može biti razlog za otkaz i naknadu štete,
• posebna pravila za državne službenike - prema Zakonu o državnim službenicima, državni službenik ne sme da osnuje privredno društvo, niti da se bavi preduzetništvom, i ne sme biti direktor pravnog lica. Za dodatni rad kod drugog poslodavca potrebna mu je pisana saglasnost rukovodioca. I za druge zaposlene u javnom sektoru mogu važiti posebna ograničenja, pa ih proverite pre registracije.

Doprinosi zavise od toga u kojoj ste formi i da li radite u svojoj firmi. Prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje:

• preduzetnik iz radnog odnosa plaća porez i doprinos za PIO i po osnovu preduzetništva, dok se zdravstveno osiguranje i doprinos za nezaposlenost po pravilu plaćaju samo po osnovu zaposlenja, jer zaposlenje ima prednost (Zakon o zdravstvenom osiguranju),
• osnivač DOO koji radi u svom društvu - u šta spada i to da je upisan kao direktor - plaća doprinose najmanje na najnižu mesečnu osnovicu, i kada nema ugovor o radu. Ako je zaposlen kod drugog poslodavca, po pravilu plaća samo doprinos za PIO,
• osnivač koji samo ima udeo, a ne radi u društvu, po tom osnovu ne plaća doprinose,
• direktor koji nije osnivač radi po ugovoru o radu ili po ugovoru o pravima i obavezama direktora - porezi i doprinosi tada zavise od vrste ugovora i toga da li je već osiguran po drugom osnovu.

Obračun proverite sa knjigovođom ili sa advokatom za radno pravo pre registracije. Ako ste zaposleni u inostranstvu, obaveze zavise i od sporazuma o socijalnom osiguranju sa tom državom.

Koliko košta otvaranje firme u Srbiji?

Troškovi zavise od pravne forme, broja osnivača i toga da li imaju kvalifikovani elektronski potpis. Iznosi su provereni 12. oktobra 2026. godine.

Društvo sa ograničenom odgovornošću

• naknada APR-a za registraciju osnivanja, uključujući registraciju osnivačkog akta: 8.000 dinara (cenovnik APR-a za privredna društva),
• rezervacija poslovnog imena, ako je želite: 2.000 dinara,
• overa potpisa na osnivačkom aktu kod javnog beležnika - samo ako osnivači potpisuju na papiru: 1 bod po potpisu i 2 boda materijalnih troškova, pri čemu bod iznosi 180 dinara bez PDV-a. Za jednog osnivača to je 540 dinara bez PDV-a, a za svaki sledeći potpis još 180 dinara bez PDV-a (Javnobeležnička tarifa, Tarifni broj 8),
• prevod stranih isprava, ako je osnivač stranac - prema broju strana i cenovniku sudskog prevodioca.

Preduzetnik

• naknada APR-a za registraciju osnivanja: 2.500 dinara (cenovnik APR-a za preduzetnike),
• rezervacija naziva, ako je želite: 1.400 dinara.

Napomena: Od 1. januara 2026. godine naknada za registraciju je ista bez obzira na to da li se prijava podnosi elektronski ili u papirnoj formi - ranija niža cena za elektronsku registraciju više ne postoji. APR iznose naknada povremeno usklađuje, pa pre uplate proverite važeći cenovnik.

Ovim troškovima treba dodati i overu potpisa zastupnika za banku (videti otvaranje računa), kao i nagradu advokata ili agencije, ako ih angažujete. Posle registracije počinju stalni troškovi: knjigovođa, vođenje računa u banci, a kod preduzetnika i porez i doprinosi koji se plaćaju i kada nema prihoda.

Elektronska registracija firme

Od 17. maja 2023. godine prijava za osnivanje DOO i drugih privrednih društava podnosi se APR-u isključivo elektronski - i za jednočlana i za višečlana društva. Preduzetnik može da bira između elektronske i papirne prijave.

Za elektronsku registraciju potrebni su:

• kvalifikovani elektronski sertifikat izdat u Republici Srbiji - podnosioca prijave i, ako potpisuju elektronski, svih osnivača (građani Srbije ga na ličnoj karti dobijaju besplatno u MUP-u),
• čitač kartice, aplikacija za elektronsko potpisivanje i nalog na portalu eID.gov.rs,
• svi prilozi u PDF formatu, potpisani elektronski ili digitalizovani od strane javnog beležnika ili advokata,
• platna kartica (Visa, Mastercard ili DinaCard) za plaćanje naknade u aplikaciji.

Ako osnivač nema elektronski potpis, osnivački akt potpisuje na papiru uz overu kod javnog beležnika, a prijavu podnosi punomoćnik. Uputstva i aplikacija nalaze se na stranici e-registracija DOO.

Otvaranje računa u banci

Poslovni račun se otvara posle registracije u APR-u. Banke po pravilu traže:

1. zahtev za otvaranje računa i rešenje APR-a o registraciji,
2. OP obrazac - overen potpis zastupnika (prema Javnobeležničkoj tarifi 1.800 dinara bez PDV-a za jedan potpis na jednom primerku) i karton deponovanih potpisa,
3. ličnu kartu, odnosno pasoš zastupnika i vlasnika i podatke o stvarnom vlasniku, radi sprečavanja pranja novca.

Banke mogu tražiti i dodatnu dokumentaciju, pa se unapred raspitajte o njihovim uslovima.

Firma osnovana u Srbiji je rezident i kada je osnivač stranac, pa otvara običan poslovni račun - nerezidentni račun eventualno otvara sam strani osnivač kao fizičko lice, prema Zakonu o deviznom poslovanju.

Obaveze posle registracije

Registracijom firma tek počinje da posluje. U prvim danima i nedeljama po pravilu treba:

• otvoriti poslovni račun i, kod DOO, uplatiti novčani ulog u roku iz osnivačkog akta,
• angažovati knjigovođu - DOO uvek vodi poslovne knjige, a preduzetnik paušalac knjigu prometa,
• kod DOO, proveriti da li je stvarni vlasnik ispravno evidentiran u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Kod elektronskog osnivanja podaci se unose u samoj prijavi, a svaka kasnija promena evidentira se u roku od 30 dana. Za neevidentiranje je propisana kazna za društvo od 500.000 do 2.000.000 dinara,
• zaključiti ugovor o radu ili ugovor o pravima i obavezama direktora i prijaviti zaposlene na obavezno socijalno osiguranje pre početka rada (o tome u tekstu o ugovoru o radu),
• ako prodajete robu ili usluge fizičkim licima (promet na malo), po pravilu uvesti fiskalni uređaj, u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji,
• registrovati se na Sistem elektronskih faktura (SEF) - prema Zakonu o elektronskom fakturisanju, obveznici PDV-a su dužni da izdaju i primaju e-fakture. Firma koja nije u sistemu PDV-a može se na SEF prijaviti dobrovoljno, što je u praksi neophodno ako prodaje javnom sektoru,
• pratiti promet zbog praga za PDV (8.000.000 dinara u prethodnih 12 meseci) i, kod paušalaca, praga od 6.000.000 dinara,
• obezbediti dozvole za rad, ako ih delatnost zahteva.

Pečat nije obavezan. Zakon o privrednim društvima predviđa da se posebnim propisom ne može uvesti obaveza korišćenja pečata, a niko ne može osporiti pravni posao zato što na njemu nema pečata.

Virtuelna kancelarija u Srbiji

Virtuelna kancelarija je usluga u kojoj pružalac daje adresu za registraciju sedišta i prijem pošte, dok firma posluje sa druge lokacije. Može značajno smanjiti troškove zakupa, ali Zakon o privrednim društvima sedište određuje kao adresu iz koje se upravlja poslovanjem. Zato tražite pisani ugovor iz kog se vidi da vlasnik prostora dozvoljava registraciju sedišta - ako to nije slučaj, vlasnik može sudom tražiti brisanje sedišta, a društvo koje ne registruje novo sedište izlaže se prinudnoj likvidaciji. Proverite i da pružalac pouzdano prosleđuje poštu suda i Poreske uprave.

Za delatnosti sa posebnim uslovima u pogledu prostora (na primer agencija za zapošljavanje) virtuelna kancelarija po pravilu nije dovoljna. Alternativa je sedište na adresi stana čiji vlasnik to dozvoljava.

Olakšice i subvencije za novu firmu

• paušalci - Vlada je do kraja 2027. godine produžila pravilo da paušalna osnovica ne može da raste više od 10% godišnje ("Sl. glasnik RS", br. 115/2025, izvor),
• zapošljavanje - poslodavac koji zaposli lice koje je najmanje šest meseci bilo na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) može da dobije povraćaj 65% do 75% poreza i doprinosa na zaradu, najduže 12 meseci, za zarade isplaćene do kraja 2028. godine (Zakon o doprinosima),
• inovaciona društva - oslobođenje od poreza i doprinosa na zarade zaposlenih osnivača, 36 meseci od osnivanja i do 150.000 dinara mesečno po osnivaču,
• subvencija NSZ za samozapošljavanje - bespovratna sredstva za nezaposlene koji otvaraju firmu; prema javnom pozivu za 2026. godinu iznos je bio 380.000 dinara (420.000 za osobe sa invaliditetom). Firmu ne registrujte pre podnošenja zahteva, jer podnosilac mora biti na evidenciji nezaposlenih. Nove pozive pratite na stranici konkursa NSZ.

Uslovi za svaku olakšicu su detaljni i jedna često isključuje drugu, pa ih proverite sa knjigovođom pre zapošljavanja ili registracije.

Česta pitanja

Kako otvoriti firmu u Srbiji?

Prvo se bira pravna forma (najčešće preduzetnik ili DOO), proverava poslovno ime i priprema osnivački akt. Prijava se podnosi Agenciji za privredne registre (APR) - za DOO isključivo elektronski, a za preduzetnika elektronski ili u papirnoj formi. Jedinstvenom registracionom prijavom firma dobija matični broj i PIB. Posle registracije otvara se poslovni račun, uplaćuje novčani ulog (kod DOO) i uređuju knjigovodstvo i poreske obaveze.

Koliko traje registracija firme u APR-u?

Prema Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, registrator odlučuje o urednoj prijavi u roku od pet radnih dana od njenog prijema. Ako prijava nije uredna, odbacuje se, a nova prijava podneta u roku od 30 dana plaća se pola naknade.

Koliko košta otvaranje firme u Srbiji?

Prema cenovniku APR-a (provereno 12. oktobra 2026), naknada za registraciju osnivanja privrednog društva, uključujući registraciju osnivačkog akta, iznosi 8.000 dinara, a za osnivanje preduzetnika 2.500 dinara. Ako osnivači nemaju kvalifikovani elektronski potpis, dodaje se trošak overe potpisa kod javnog beležnika. Nagrada advokata ili agencije zavisi od obima posla.

Šta je bolje: preduzetnik ili DOO?

Zavisi od slučaja. Preduzetnik je jednostavniji i jeftiniji za vođenje, a može biti i paušalno oporezovan, ali odgovara za obaveze celokupnom imovinom. DOO je pravno lice: članovi po pravilu ne odgovaraju ličnom imovinom za dugove društva, ali DOO uvek vodi poslovne knjige, plaća porez na dobit, a isplata dobiti vlasniku oporezuje se još jednom kao dividenda.

Da li mogu da otvorim firmu dok sam u radnom odnosu?

Po pravilu da - zaposleni može biti preduzetnik ili osnivač DOO. Izuzetak su državni službenici, koji ne smeju da osnuju privredno društvo niti da se bave preduzetništvom. Treba proveriti i da li ugovor o radu sadrži zabranu konkurencije, a preduzetnik iz radnog odnosa po pravilu plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i po osnovu preduzetništva. Tačne obaveze zavise od načina oporezivanja i toga da li osnivač radi u svom društvu.

Da li stranac može da otvori firmu u Srbiji?

Da. Strani državljanin može biti osnivač DOO ili preduzetnik pod istim uslovima kao domaći. Sama registracija u APR-u ne daje pravo na boravak i rad u Srbiji - stranac koji ovde radi u svojoj firmi po pravilu mora da pribavi jedinstvenu dozvolu za boravak i rad, osim u zakonom propisanim izuzecima.

Ako planirate da otvorite firmu, kontaktirajte advokata za privredno pravo. Pomoći ćemo vam da izaberete pravnu formu, pripremićemo osnivački akt i registracionu prijavu i podneti je APR-u. Više o našim uslugama pročitajte na stranici privredno pravo.