Otvaranje firme - Objašnjenje procesa korak po korak

Otvaranje firme je proces registracije pravnog entiteta kod nadležnih državnih organa kako bi se obavljala legalna poslovna aktivnost.

Ovaj proces uključuje odabir pravne forme firme, pripremu neophodne dokumentacije, registraciju kod Agencije za privredne registre, kao i prijavu firme kod poreske uprave i drugih relevantnih institucija.

U ovom članku detaljno ćemo objasniti sve korake potrebne za uspešno osnivanje firme, sa posebnim osvrtom na potrebne uslove za dve najčešće forme privrednih društava - društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) i preduzetničku radnju.

Takođe ćemo pokriti ključne razlike između ovih formi, prednosti i mane svake od njih, kao i specifične zahteve koje je potrebno ispuniti za njihovo osnivanje.

Sadržaj:

Kako otvoriti firmu?

Ako se pitate kako otvoriti firmu u Srbiji, onda treba da znate da otvaranje firme započinje registracijom vaše firme u Srbiji.

Proces registracije obavljate u Agenciji za privredne registre, poznatoj kao APR, podnošenjem zahteva i relevantne dokumentacije. Takođe, neophodno je da otvorite poslovni bankovni račun, o čemu ćemo pisati nešto kasnije u ovom tekstu.

Nakon toga, kroz samo nekoliko radnih dana, APR će odobriti vaš zahtev za registraciju, i vaša kompanija postaje pravno lice.

Svakako, pre nego što započnete registraciju, preporučujemo da razmislite o sledećim važnim pitanjima:

• Nazivu firme.
• Pretežnoj delatnosti vaše firme.
• Sedištu kancelarije.
• Broju zaposlenih koje planirate imati.

Poslovno ime

Otvaranje firme sa sobom nosi zakonsku obavezu da za svoju firmu odaberete poslovno ime koje se razlikuje od imena drugih firmi upisanih u APR-u, a koje obavljaju istu ili sličnu delatnost.

Poslovno ime firme mora da sadrži tri osnovne informacije:

1. Naziv firme
2. Označenje pravne forme društva (da li je to društvo sa ograničenom odgovornošću, ortačko, akcionarsko društvo, itd)
3. Mesto sedišta firme

Primer: PETAR TRADE DOO BOLJEVAC

Osim ovih obaveznih, možete dodati i druge elemente u poslovno ime, pod uslovom da su u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Pre nego što podnesete registracionu prijavu osnivanja firme, proverite da li je željeno ime za vašu kompaniju već zauzeto.

To možete uraditi na veb stranici Agencije za privredne registre (APR). Ako je ime slobodno, možete ga rezervisati unapred plaćanjem odgovarajuće takse.

Kršenje zakonskih odredbi koje se odnose na poslovno ime sa sobom povlači i određene posledice, kao što su naknada štete, promena poslovnog imena i drugo.

Šifra delatnosti

Izbor odgovarajuće aktivnosti, odnosno šifre delatnosti kojom će se vaša firma baviti od velikog je značaja za otvaranje firme.

Pretežna delatnost je delatnost koja najviše doprinosi dobiti firmi, odnosno delatnost kojom će se pretežno vaša kompanija baviti.

Osim ove, registrovane delatnosti, možete se baviti i drugim delatnostima. Na primer, ako ste restoran, možda biste želeli i da prodajete suvenire.

Zbog čega je izbor prave šifre delatnosti toliko značajan?

Osim onih očiglednih razloga, koje smo pobrojali, tu su i oni ostali, kao što su poreske obaveze ili obaveza izdavanja računa preko fiskalnih kasa ili e-fakture.

Ukoliko primetite da vam sporedna delatnost postaje glavni izvor prihoda, tada morate izvršiti promenu delatnosti u APR-u, ali i izvršiti promenu osnivačkog akta.

Imajte u vidu da izbor prave šifre delatnosti nije samo administrativni korak, već i zakonom propisan element.

Osnivački akt

Osnivački akt je osnovni i najvažniji pravni dokument svakog privrednog društva u Srbiji.

U zavisnosti da li se radi o jednočlanom ili društvu sa više članova, osnivački akt može biti u formi Odluke o osnivanju (ako je samo jedno lice osnivač) ili Ugovora o osnivanju (ako je više njih).

Da bi bio punovažan, osnivački akt mora biti overen od strane notara.

Sadržaj Osnivačkog akta obuhvata sledeće:

• Podaci o članovima privrednog društva.
• Poslovno ime i adresa sedišta društva.
• Šifra delatnosti.
• Ukupan iznos osnovnog kapitala društva.
• Iznos novčanog uloga i opis nenovčanog uloga svakog člana.
• Datum uplate novčanog uloga ili unošenje nenovčanog uloga.
• Pojedinačni udeo svakog člana društva u ukupnom osnovnom kapitalu.
• Organi upravljanja i njihove nadležnosti.
• Ovlašćenja osoba za zastupanje društva.
• Trajanje i uslovi prestanka poslovanja.

Postupak osnivanja privrednog društva je potpuno digitalizovan, tako da se sva dokumentacija podnosi elektronski.

Advokat specijalizovan za privredno pravo može imati značajnu ulogu u ovom procesu, budući da advokati mogu osim da pregledaju i sastave sve papire i registracionu prijavu, da ih elektronski overe i podnesu nadležnim institucijama i na taj način vam uštede vreme i liše vas neizbežnog stresa.

Zato je mudro imati advokata u svom timu, koji će se postarati da otvaranje firme teče brzo, glatko i u skladu sa zakonom.

Pravna forma privrednih društava u Srbiji

Kada je u pitanju otvaranje firme, Zakon o privrednim društvima razlikuje sledeće pravne forme privrednih društava:

• Ortačko društvo,
• Komanditno društvo,
• Društvo sa ograničenom odgovornošću,
• Akcionarsko društvo.
• Preduzetnik kao poseban oblik privrednog društva.

Odabir odgovarajuće pravne forme najviše će zavisiti od vaših poslovnih potreba.

Svaka od napred navedenih formi ima svoje prednosti. U nastavku teksta ćemo se detaljno baviti sa dva najčešća oblika privrednih društava, osvrnuti se na prednosti jednog i drugog oblika, kao i međusobne razlike.

Preduzetnik

Preduzetnik odnosno preduzetnička radnja je poseban privredni subjekat koji otvara jedno fizičko lice radi obavljanja delatnosti sa ciljem sticanja dobiti.

Preduzetnik može biti svako fizičko lice, kako nezaposleno tako i zaposleno.

Drugim rečima, otvaranje firme u formi preduzetničke radnje moguće je čak i ukoliko ste već zaposleni ukoliko ispunjavate zakonom propisane uslove. Tada ćete biti preduzetnik iz radnog odnosa.

Za obaveze preduzeća u ovoj formi obavljanja delatnosti odgovarate ličnom imovinom. Drugim rečima, ako se stvari ne odvijaju onako kako ste planirali, mogli biste izgubiti ličnu imovinu, kao što su stan i garaža, da biste pokrili eventualne dugove.

Primer:

Odlučili ste se za preduzetništvo. Imate stan i garažu na svom imenu. Otvorili ste preduzetničku radnju koja se bavi transportom. Razvoj poslovanja, nažalost, ne ide onako kako ste planirali, dugovi su se nagomilali, vi nemate odakle da namirite poverioce iz poslovanja, tako da se oni mogu namiriti iz vaše lične imovine. Odgovarate za obaveze radnje celokupnom svojom imovinom.

Što se tiče troškova otvaranja preduzetnika, Zakon o privrednim društvima ne propisuje obavezu investiranja određenog novčanog iznosa kao početnog kapitala kada otvarate preduzetničku radnju.

APR Registracija preduzetnika - šta je potrebno za otvaranje firme?

Za osnivanje preduzetnika u Agenciji za privredne registre (APR) potrebno je da se priloži sledeća dokumentacija:

• Popunjena registraciona prijava koju podnosi fizičko lice ili ovlašćeni punomoćnik.
• Overena fotokopija lične karte fizičkog lica osnivača.
• Dokaz o plaćenoj taksi odnosno naknadi za osnivanje.
• Saglasnost organa o obavljanju delatnosti (saglasnost se prilaže samo ukoliko je neophodna).

Društvo sa ograničenom odgovornošću

Velika je šansa da ste guglajući otvaranje firme našli na termin DOO, što je skraćenica za Društvo sa ograničenom odgovornošću.

DOO je omiljeni izbor mnogih sadašnjih i budućih privrednika, pa je tako pored preduzetnika i najčešći oblik privrednog društva u Srbiji.

U ovom obliku organizovanja privrednog društva vi kao vlasnik ili više vas ako imate poslovnog partnera, unosite u firmu određeni novčani iznos ili neke druge vrednosti u firmu, kao što su stan, mašine, intelektualna svojina, a za uzvrat stičete udeo u firmi.

Kod društva sa ograničenom odgovornošću, kao što sam naziv i kaže, odgovornost osnivača ograničena je na veličinu njegovog udela u osnovnom kapitalu, što znači da ukoliko firma padne u stečaj ili dug, vaša lična imovina ostaje sigurna.

Zakon o privrednim društvima predviđa minimalni iznos novčanog kapitala od 100 dinara, što čini DOO vrlo privlačnim i pristupačnim za osnivanje.

APR Registracija društva sa ograničenom odgovornošću - šta je potrebno za otvaranje firme?

Za otvaranje DOO potrebna je sledeća dokumentacija:

• Jedinstvena registraciona prijava osnivanja i upisa u registar poreskih obveznika potpisana od strane zakonskog zastupnika pravnog lica (ovlašćenog lica za zastupanje) ili lica koje ima punomoćje ovlašćeno od strane zastupnika društva.
• Dokaz o identitetu članova društva - fotokopija lične karte za domaće državljane (fotokopija pasoša ukoliko je strani državljanin; ukoliko je osnivač pravno lice prilaže se izvod iz Registra, u kome je to pravno lice prethodno registrovano).
• Osnivački akt (Odluka o osnivanju za jednočlano društvo ili Ugovor o osnivanju), sa overenim potpisima svih osnivača, odnosno članova društva kod javnog beležnika.
• Odluka o imenovanju zastupnika, ako on nije određen osnivačkim aktom.
• Overen potpis zastupnika kod javnog beležnika.
• Potvrda iz banke o uplati novčanog uloga kao dokaz o uplati naknade za osnivanje (ukoliko se uplaćuje novčani ulog u društvo).
• Sporazum članova o proceni vrednosti nenovčanog uloga (samo ukoliko se unosi nenovčani ulog u društvo).
• Dokaz o plaćenoj naknadi za registraciju osnivanja i dokaz o plaćenoj naknadi za registraciju i objavljivanje osnivačkog akta.

Registracionu prijavu osnivanja podnosi lično osnivač, ovlašćeno lice ili punomoćnik.

Organi upravljanja DOO

Organi upravljanja DOO su još jedna stavka koja prati otvaranje firme u Srbiji i o kojoj biste morali da se informišete.

Upravljanje društvom sa ograničenom odgovornošću, u zavisnosti od potreba osnivača, može biti jednodomno ili dvodomno.

U jednodomnom sistemu, društvo ima jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici društva, i skupštinu. Skupštinu društva čine svi vlasnici udela u društvu, a kada se radi o jednočlanom društvu, funkciju skupštine vrši jedini vlasnik udela. Što član ima veći udeo, ima veća prava.

Direktor, kao zakonski zastupnik sprovodi odluke skupštine, koja odlučuje o svim najvažnijim pitanjima u društvu.

U dvodomnom sistemu upravljanja, osim direktora i skupštine, organizuje se i nadzorni odbor.

Razlika između preduzetnika i DOO-a

Postoje značajne razlike između preduzetničke radnje i društva s ograničenom odgovornošću u Srbiji, slede najznačajnije:

Kao što vidite, izbor između jednog od ovih oblika privrednih subjekata zavisi od specifičnih potreba i ciljeva osnivača, kao i od poreskih, pravnih i finansijskih aspekata.

Pre nego što se odlučite za jednu od ovih opcija, preporučljivo je konsultovati se s profesionalcima i dobiti poslovni savet kako biste doneli najbolju odluku za vašu firmu.

Napomena: Ukoliko kao strani državljanin započinjete otvaranje firme ili se registrujete kao individualni preduzetnik da biste obavljali poslovnu delatnost u Srbiji morate imati odgovarajuću radnu dozvolu. Ovo se odnosi na situaciju kada ste kao osnivač ujedno i zaposleni u firmi koju ste otvorili.

Otvaranje firme iz radnog odnosa

Otvaranje firme iz radnog odnosa moguće je bilo da otvarate DOO ili preduzetničku radnju.

Ako ste osnivač i direktor DOO-a, dok ste zaposleni u drugoj firmi vaša obaveza je plaćanje doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje (PIO). Ne plaćate doprinose za zdravstveno osiguranje ili nezaposlenost, jer to pokriva vaša trenutna firma.

Ukoliko direktor nije ujedno i osnivač, nemate obavezu plaćanja doprinosa za osnivača, ali je potrebno ugovoriti platu za direktora i odgovarajuće poreze.

Ako otvarate preduzetničku radnju kao dopunsku delatnost, isto plaćate samo porez i doprinose za PIO, nezavisno od toga da li vodite knjige ili ne.

Konačno, ako ste zaposleni u inostranstvu, situacija zavisi od međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju između Srbije i zemlje vašeg zaposlenja, pa je preporučljivo da se dodatno konsultujete u vezi ovoga sa advokatom za radno pravo.

Koliko košta otvaranje firme u Srbiji?

Troškovi koji prate postupak otvaranja kompanije u Srbiji zavise od oblika privrednog društva koji se otvara, ali generalno su u proseku do 60-70% niži u odnosu na troškove osnivanja firmi u zemljama EU.

Evo jednog detaljnog pregleda koliko košta otvaranje firme u Srbiji:

Društvo sa ograničenom odgovornošću

• Taksa za registracionu prijavu osnivanja: 6.500 RSD (približno 55 EUR)
• Troškovi overe osnivačkog akta kod notara: oko 700 RSD (oko 6 EUR) ( overavaju se potpisi)
• Troškovi ovlašćenog prevodioca za dokumenta ukoliko je osnivač strano lice: U zavisnosti od usluga i agencije, oko 6.000,00 RSD (oko 50 EUR)

Preduzetnik

• Taksa za registracionu prijavu osnivanja: 1.600 RSD (približno 14 EUR)

Online registracija DOO

• Troškovi taksi: 5.900 RSD (približno 50 EUR)
• Registracija i objavljivanje Osnivačkog akta: 3.100 RSD (približno 27 EUR)

Iznos troškova koje ćete imati, zavisi i od toga da li samostalni prikupljate dokumentaciju ili ste angažovali agenciju ili advokatsku kancelariju.

Otvaranje firme online

Otvaranje firme u Srbiji u mnogome je olakšano zahvaljujući online registraciji.

Ceo proces sprovodi se online uz elektronski kvalifikovani sertifikat i da imate elektronski sertifikat, čitač lične karte i aplikaciju za digitalno potpisivanje, odnosno otvoren nalog na sistemu APR-a.

Plaćanje taksi vrši se Visa, MasterCard ili Dina karticom.

Dokumentacija je uglavnom standardna, ali sva dokumenta moraju biti u elektronskoj formi.

Tako na primer, osnivački akt elektronski potpisuju svi članovi društva, prevod nekog dokumenta, ovlašćeni prevodilac itd. Online registracija, inače, trenutno omogućava samo osnivanje jednočlanih DOO firmi.

Osnivač može biti kako domaće, tako i strano lice.

Za elektronski potpis, podnesite zahtev za sertifikat na čipovanoj ličnoj karti u MUP-u, gde je za građane Srbije izdavanje besplatno.

Prijava za registraciju se može podneti samo ukoliko su ispunjena napred navedeni uslovi i ako je:

• Plaćena taksa za e-registraciju
• Prijava potpisana kvalifikovanim e-potpisom izdatim na teritoriji RS
• Priloženi obavezni dokumenti u PDF formatu i elektronski potpisani validnim elektronskim sertifikatom)
• JMBG ili evidencijski broj za stranca iz e-potpisa podnosioca identičan sa JMBG ili evidencionim brojem koji je unet kao podatak u odeljku podnosilac zahteva

Otvaranje računa u banci

Za otvaranje poslovnog računa u Srbiji, potrebno je priložiti sledeću osnovnu dokumentaciju:

1. Zahtev za otvaranje poslovnog računa: Formular koji sadrži osnovne informacije o firmi i vlasnicima.
2. Obrazac overenih potpisa lica ovlašćenih za zastupanje (OP obrazac overen kod javnog beležnika): Ovaj obrazac sadrži overene potpise osoba koje su ovlašćene za zastupanje firme.
3. Odluka ili rešenje o usvajanju registracione prijave osnivanja iz APR-a: Dokaz da je firma registrovana i da su ispunjeni svi uslovi za otvaranje poslovnog računa.
4. Karton deponovanih potpisa banke: Dokumentacija koja sadrži potpise osoba ovlašćenih za transakcije s bankom.
5. Dokaz o identitetu: Obično se zahteva fotokopija lične karte za domaće državljane ili fotokopija pasoša za strane državljane.

Takođe, treba imati na umu da različite banke mogu zahtevati dodatnu dokumentaciju ili obrascima koje specificiraju.

Preporučuje se da se unapred konsultujete sa bankom kako biste dobili tačne informacije o njihovim zahtevima za otvaranje poslovnog računa prilikom otvaranja firme.

Otvaranje nerezidentnog računa

Nerezident u Srbiji predstavlja osobu ili preduzeće čije su primarne aktivnosti locirane izvan teritorije Srbije.

Otvoriti nerezidentski račun u Srbiji je poprilično lako, a jako korisno.

Račun vam npr. omogućava standardne bankarske transakcije i globalnu upotrebu Visa ili Master kartice, što je posebno praktično za poslovanje sa srpskim partnerima jer smanjuje troškove i komplikacije međunarodnih transfera.

*U nekim slučajevima, ovaj račun je i obavezan.

Virtuelna kancelarija u Srbiji

Virtuelna kancelarija je moderni i visoko efikasan koncept poslovanja koji donosi značajne ekonomske prednosti u smislu smanjenja troškova zakupa i pratećih rashoda za poslovni prostor.

Umesto klasičnog zakupa poslovnog prostora, kompanije sada imaju mogućnost da iznajme virtuelnu kancelariju i registruju svoje sedište na toj adresi, bez obzira na mesto na kojem obavljaju svoje poslovne aktivnosti.

Ovaj model je posebno koristan za manje kompanije i startap koji pružaju usluge. Za njih je ekonomičnije iznajmiti virtuelnu kancelariju nego zakupiti fizički poslovni prostor na prestižnoj i skupoj lokaciji.

Ovaj pristup inače omogućava kompanijama da ostvare značajne uštede, istovremeno održavajući profesionalnu prisutnost i ugled, jer imaju pristup poslovnoj adresi i pratećim uslugama kao što su primanje pošte, sekretarske usluge i druge administrativne funkcije.

Reč je o danas čestom scenariju, posebno među pružaocima intelektualnih usluga, gde rad zaposlenih od kuće postaje standardna praksa.

Otvaranje virtuelne kancelarije sa sedištem u Srbiji je prilično jednostavno. Neophodno je da odlučite gde želite da bude sedište vaše virtuelne kancelarije i odaberete pružaoca usluge za tu svrhu.

Subvencije za otvaranje firme u Srbiji (2025)

U 2025. godini, kao preduzetnik u Srbiji imate pristup različitim subvencijama i olakšicama koje vam mogu značajno smanjiti troškove pokretanja i vođenja firme.

Pa tako, preduzetnici koji se odluče za paušalno oporezivanje uživaju u produženju ograničenja rasta obaveza od 10% do 2025. godine.

Takođe, angažovanjem lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), kao poslodavac možete ostvariti povraćaj od 65% do 75% na poreze i doprinose.

Osnivači inovacionih društava mogu npr. dobiti 100% oslobođenje od obaveza plaćanja poreza i doprinosa na zaradu za 36 meseci, a postoji još mnoštvo poreskih olakšica i oslobođenja za sve koji rade u R&D sektoru.

Nepovratni kredit za otvaranje firme (2025)

Skoro svake godine, NSZ objavljuje konkurse za dodelu nepovratnih kredita tj. sredstava za samozapošljavanje, uz prioritizaciju zapošljavanja žena i osoba sa invaliditetom kao (nažalost) teže zapošljivih kategorija u Srbiji.

Konkurse vezane za otvaranje firme možete da pratite ovde.