Radna dozvola za strance

Šta je radna dozvola?

Ako ste strani državljanin koji želi da pronađe posao u Srbiji, neophodna vam je radna dozvola ili ono što se obično naziva radna viza. Šta je u stvari radna dozvola? U suštini to je dokument Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: NSZ) , na osnovu kojeg se može naći posao u Srbiji.

Zapošljavanje stranaca je regulisano Zakonom o zapošljavanju stranaca. Radna dozvola se u praksi često meša sa dozvolom za privremeni boravak. Međutim, ovo su dva potpuno različita akta! Odobrenje privremenog/stalnog boravka za strance je preduslov da bi se uopšte dobila radna dozvola. Zahtevi za izdavanje dozvole za privremeni boravak i radne dozvole za strance utvrđuju se po jedinstvenoj proceduri, što olakšava i ubrzava ceo postupak.

Radna dozvola se izdaje na period koji ne može biti duži od perioda na koji je strancu odobren privremeni boravak.

Vrste radne dozvole:

• Lična radna dozvola,
• Radna dozvola.

U istom vremenskom periodu možete dobiti samo jednu vrstu radne dozvole.

Lična radna dozvola

Na zahtev stranca kome je odobren stalni boravak, koji ima status izbeglice ili koji pripada posebnoj kategoriji stranca izdaje se lična radna dozvola za zapošljavanje ili samozapošljavanje. Kao što vidite, ova vrsta radne dozvole je usko povezana sa ličnim statusom stranog državljanina i samim tim vezana za taj status. Ova dozvola se može koristiti i za spajanje porodice.

Stranac sa radnom dozvolom može obavljati samo one poslove za koje mu je radna dozvola i izdata.

Radna dozvola

Radna dozvola nije vezana za lični status stranca po čemu se razlikuje od lične radne dozvole, izdaje za:

• Samozapošljavanje,
• Zapošljavanje,
• Posebne slučajeve zapošljavanja.

Odnos između dozvole za privremeni boravak i radne dozvole

U objedinjenoj proceduri, uz međusobnu razmenu informacija i kooperativnost, dva državna organa, MUP I NZS donose odluku o privremenom boravku i radnoj dozvoli.

Da bi poslodavac uopšte mogao da zaposli stranog državljanina neophodno je da je ispunjen uslov da za poziciju koju poslodavac traži ne postoji lice koje je odgovarajući kandidat za zaposlenje među domaćim državljanima koji se nalazi na evidenciji nezaposlenih lica, a koji imaju prednost u tom slučaju. Ovaj postupak predstavlja tzv. testiranje tržišta rada.

Svakako, da poslodavac nije dužan da zaposli lice koje mu je NZS pronašla u postupku testiranja tržišta rada, već poslodavac u tom slučaju treba u pismenom obliku da obrazloži razloge zbog kojih smatra da stranac ispunajva uslove za zaposlenje u firmi. Ono što je neophodno jeste činjenica da je poslodavac uzeo u opticaj i biografije lica koja je NZS pronašla kao kandidata za posao.

Test tržišta rada mora biti započet pre podnošenja zahteva za odobrenje privremenog boravka i izdavanje dozvole za rad čim poslodavac shvati da će mu je neophodno angažovanje stranca. Istovremeno vođenje ovih postupaka je izuzetno koristi zbog uštede vremena.

Kome se podnosi zahtev za izdavanje radne dozvole?

Zahtev za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje podnosi se objedinjeno sa zahtevom za odobrenje privremenog boravka, nadležnoj policijskoj upravi u mestu u kojem se nalazi sedište poslodavca. Ukoliko se radi o ličnoj radnoj dozvoli, stranac podnosi zahtev filijali NSZ-a prema mestu svog privremenog boravka ili stalnog nastanjenja. U zavisnosti od vrste radne dozvole, zavisi i postupak njenog izdavanja, stoga je najvažnije prethodno pitanje u stvari ono koje se odnosi na vrstu radne dozvole koja vam je potrebna.

Ko podnosi zahtev za izdavanje radne dozvole?

Poslodavac je taj koji podnosi zahtev za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje, a ne zaposleni, te on i snosi troškove njenog izdavanja nalogom za prenos.

Obaveze poslodavca

• Poslodavac je obavezan da prijavi stranca na obavezno socijalno osiguranje,
• Od poslodavca se traži da pre podnošenja zahteva za radnu dozvolu za zapošljavanje nije otpuštao zaposlene zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena na radnim mestima za koje se traži radna dozvola za zapošljavanje,
• Da nije pronašao na srpskom tržištu rada (među srpskim državljanima ili strancima koji poseduju ličnu radnu dozvolu) odgovarajućeg kandidata za radno mesto za koje se traži radna dozvola (naravno, ta lica bi morala da imaju slobodan pristup tržištu rada i tražene kvalifikacije),
• Poslodavac mora da priloži predlog ugovora o radu ili drugog ugovora kojim se ostvaruju prava po osnovu rada,
• Poslodavac ne sme slati stranog državljanina kojem je izdata radna dozvola da radi za drugog poslodavca,
• Poslodavac je dužan da snosi troškove izdavanja radne dozvole.