Radna dozvola za strance - postupak za dobijanje jedinstvene dozvole za boravak i rad

Autor: Advokat Stefan DačevićOsnivač advokatske kancelarije Dačević, Novi SadPoslednje ažurirano: 9. oktobar 2026.

This guide is also available in English.

Od 1. februara 2024. godine, radna dozvola za strance u Srbiji se dobija po znatno drugačijem sistemu u odnosu na ranije.

Naime, stranac koji želi da u Srbiji istovremeno boravi i radi više ne prolazi kroz standardni postupak u kojem prvo pribavlja privremeni boravak od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), a zatim posebnu radnu dozvolu Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

Umesto toga, uvedena je jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad, koja u jednom postupku reguliše oba prava i koja se može izdati radi zapošljavanja, samozapošljavanja i posebnih slučajeva zapošljavanja. Postupak izdavanja jedinstvene dozvole uređuje Zakon o strancima, a uslove za rad stranaca Zakon o zapošljavanju stranaca.

Posebni slučajevi obuhvataju, između ostalog, upućena lica, kretanje u okviru privrednog društva, nezavisne profesionalce i osposobljavanje i usavršavanje.

Sadržaj:

1. Izdavanje radne dozvole za strance u Srbiji - postupak
2. Viza D i radna dozvola za strance
3. Radna dozvola za strance i test tržišta rada
4. Radna dozvola za strance kod samozapošljavanja
5. Koliko važi radna dozvola za strance i kako se produžava?
6. Da li i dalje postoji lična radna dozvola za strance?
7. Troškovi postupka izdavanja radne dozvole za strance
8. Dokumentacija po osnovu zahteva
9. Šta ako zahtev bude odbijen - žalba
10. Kazne za rad i zapošljavanje bez dozvole
11. Česta pitanja

Izdavanje radne dozvole za strance u Srbiji - postupak

Postupak za izdavanje radne dozvole za strance u Srbiji je danas u najvećoj meri digitalizovan i razlikuje se od ranijeg sistema fizičkog podnošenja posebnih zahteva MUP-u i NSZ-u.

Sam zahtev se podnosi putem jedinstvenog elektronskog portala, a evo kako taj postupak izgleda u grubim koracima:

1. Prvo se utvrđuje odgovarajući osnov rada. Kao što smo ranije naveli, jedinstvena dozvola se može tražiti za zapošljavanje, samozapošljavanje ili neki od posebnih slučajeva zapošljavanja.
2. Priprema se dokumentacija. Zakon o strancima kao osnovnu dokumentaciju predviđa važeći pasoš (ili ličnu kartu, za državljane država čija se lična karta priznaje kao putna isprava za ulazak u Srbiju), dokaz kojim se opravdava zahtev za jedinstvenu dozvolu i podatak o adresi boravišta ili stanovanja. Ako se zahtev podnosi iz inostranstva, može se navesti nameravana adresa stanovanja. Lični dokument mora važiti najmanje tri meseca duže od perioda za koji se traži dozvola. Dokumentacija se prilaže elektronski. Dokazi koji se prilažu zavise od osnova - vidi dokumentacija po osnovu.
3. Zahtev se podnosi elektronski preko Portala za strance. Može ga podneti stranac, poslodavac u njegovo ime ili ovlašćeno lice. Stranac koji sam podnosi zahtev treba da ima nalog za elektronsku identifikaciju, a poslodavac nalog na portalu eUprava, gde zakonski zastupnik može ovlastiti drugo lice za podnošenje zahteva.
4. Nadležni organ pribavlja potrebne procene. U jedinstvenom postupku pribavlja se bezbednosna procena, kao i procena Nacionalne službe za zapošljavanje o ispunjenosti uslova za zapošljavanje, poseban slučaj zapošljavanja ili samozapošljavanje. Te procene se nadležnom organu dostavljaju u roku od 10 dana.
5. O urednom zahtevu odlučuje se u roku od 15 dana. Ako su ispunjeni zakonski uslovi, MUP izdaje jedinstvenu dozvolu, koja se izdaje kao biometrijski dokument. Zakonski rok od 15 dana računa se od prijema urednog zahteva, što znači da nepotpuna dokumentacija i potreba za dopunom mogu uticati na praktično trajanje postupka.

Napomena: Pored toga, potrebno je i lično prisustvo stranca radi uzimanja biometrijskih podataka, posle čega stranac dobija potvrdu da je postupak izdavanja u toku. Jedinstvena dozvola izdaje se u obliku kartice sa čipom.

Viza D i radna dozvola za strance

Pre podnošenja zahteva potrebno je utvrditi da li je stranac državljanin države viznog ili bezviznog režima.

Ako je strancu za ulazak u Srbiju potrebna viza, a dolazi radi zaposlenja, najpre se pribavlja viza D po osnovu zapošljavanja. Viza D omogućava boravak u Srbiji od najmanje 90 do najviše 180 dana. Kada je izdata po osnovu zapošljavanja, ona istovremeno omogućava strancu da tokom njenog važenja radi u Srbiji, u skladu sa osnovom po kojem je izdata i propisima o zapošljavanju stranaca.

Ako stranac namerava da u Srbiji boravi i radi duže od perioda pokrivenog vizom D, zahtev za jedinstvenu dozvolu podnosi nakon ulaska u Srbiju i za vreme važenja vize D izdate po osnovu zapošljavanja. Zakon o strancima ovo izričito propisuje za lica kojima je prema viznom režimu potrebna viza.

Kod stranaca kojima viza za ulazak u Srbiju nije potrebna situacija je jednostavnija: zahtev za jedinstvenu dozvolu može se podneti tokom njihovog zakonitog boravka u Srbiji, ali i iz inostranstva.

Viza D i jedinstvena dozvola, dakle, nisu isti dokument. Viza D može biti dovoljna za boravak i rad do 180 dana, dok je za duži boravak i rad po osnovu zaposlenja potrebno regulisati status kroz jedinstvenu dozvolu.

Važno: Viza C, odnosno viza za kraći boravak, po pravilu nije osnov za prelazak na jedinstvenu dozvolu. Izuzetno, stranac koji poseduje vizu C može podneti zahtev tokom zakonitog boravka u Srbiji ako postoji interes Republike Srbije ili razlog više sile, uz odgovarajuće dokaze.

Radna dozvola za strance i test tržišta rada

Kada se jedinstvena dozvola traži zbog zapošljavanja kod domaćeg poslodavca, važan deo postupka ostaje test tržišta rada koji sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje.

Prema Zakonu o zapošljavanju stranaca, kod procene za zapošljavanje proverava se, između ostalog:

• da poslodavac u 90 dana pre podnošenja zahteva nije otpuštao zaposlene zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena (tehnološki višak) na radnim mestima za koja traži angažovanje stranca,
• da je pokrenuo test tržišta rada, i
• da postoji predlog ugovora o radu ili drugog odgovarajućeg ugovora.

Test pokreće poslodavac, a zahtev za sprovođenje testa sastavni je deo zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole na Portalu za strance. U praksi se test pokreće podnošenjem Prijave potrebe za zapošljavanjem (PPZ), koja se prema uputstvima za poslodavce može podneti i preko eUprave, najranije 60 dana pre, a najkasnije na dan podnošenja zahteva za jedinstvenu dozvolu. NSZ izveštaj o sprovedenom testu tržišta rada dostavlja u roku od četiri dana od pokretanja testa.

Zakon o zapošljavanju stranaca omogućava i da Vlada odlukom ograniči broj stranaca kojima se izdaju jedinstvene dozvole (kvota), osim za kretanje u okviru privrednog društva. Pre podnošenja zahteva proverite da li je takva odluka na snazi.

Radna dozvola za strance kod samozapošljavanja

Jedinstvena dozvola može se dobiti i po osnovu samozapošljavanja.

Zakon o zapošljavanju stranaca samozapošljavanje vezuje za rad stranca u privrednom subjektu ili drugom obliku delatnosti u kojem je stranac jedini ili kontrolni član. Zakon preduzetnike ne navodi posebno, ali izraz "drugi oblik delatnosti" omogućava da se ovaj osnov u praksi primenjuje i na strance koji u Srbiji posluju kao preduzetnici.

Sama registracija privrednog subjekta u Agenciji za privredne registre (APR), međutim, ne znači automatski da je stranac stekao pravo na dugoročni boravak i rad u Srbiji. Upravo zato podrška advokata za radno pravo može biti korisna već u ovoj fazi, kako bi se pravilno utvrdio osnov za samozapošljavanje i uskladili status stranca, način obavljanja delatnosti i dokumentacija koja se podnosi uz zahtev.

U postupku izdavanja jedinstvene dozvole za samozapošljavanje Nacionalna služba za zapošljavanje procenjuje ispunjenost uslova u pogledu odgovarajućih kvalifikacija stranca za konkretnu delatnost, odnosno strukture lica koja planira da zaposli ili radno angažuje.

Stranac kome je jedinstvena dozvola izdata po ovom osnovu mora da započne obavljanje poslova za koje je dozvola izdata u roku od 90 dana od njenog dobijanja.

I kod samozapošljavanja prethodno treba proveriti vizni režim. Ako je strancu potrebna viza, odgovarajući osnov se najpre uređuje kroz vizu D po osnovu zapošljavanja, a zatim, kada je potreban duži boravak, kroz jedinstvenu dozvolu.

Koliko važi radna dozvola za strance i kako se produžava?

Jedna od najvažnijih promena odnosi se upravo na period važenja.

Jedinstvena dozvola može se izdati na period do tri godine umesto na godinu dana i može se produžavati na isti period, u zavisnosti od razloga zbog kojih se izdaje.

Zahtev se može podneti najranije tri meseca pre isteka, a najkasnije do dana isteka važeće jedinstvene dozvole. Ako je zahtev podnet blagovremeno, stranac može da nastavi da boravi i radi u Srbiji do okončanja upravnog postupka.

Još jedna važna novina jeste mogućnost promene poslodavca, rada kod dva ili više poslodavaca ili promene osnova rada tokom važenja jedinstvene dozvole. Za to je, po pravilu, potrebna saglasnost Nacionalne službe za zapošljavanje, o kojoj NSZ odlučuje u roku od 10 dana od prijema urednog zahteva. Protiv odluke NSZ može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove zapošljavanja.

Važno je i to da stranac ne može početi da radi kod novog poslodavca pre dobijanja potrebne saglasnosti. Ako mu postojeći ugovor o radu ili drugi ugovor po osnovu rada prestane, dužan je da u roku od 30 dana zaključi novi odgovarajući ugovor, kako bi njegov dalji status bio usklađen sa propisima.

Da li i dalje postoji lična radna dozvola za strance?

Pojam lična radna dozvola za strance, koji se koristio prema prethodnom sistemu, više nije posebna kategorija radne dozvole u važećem Zakonu o zapošljavanju stranaca.

Novi sistem umesto toga razlikuje strance kojima je za rad potrebna jedinstvena dozvola i kategorije stranaca koje pravo na rad ostvaruju bez jedinstvene dozvole.

Prema Zakonu o zapošljavanju stranaca, među njima su stranci sa privremenim boravkom po osnovu:

• spajanja porodice sa državljaninom Srbije ili strancem sa stalnim nastanjenjem,
• vlasništva nad nepokretnošću (stanom ili kućom u kojoj stranac stanuje - više u tekstu kupovina nekretnine u Srbiji za strance),
• humanitarnog boravka,
• studiranja i studentske razmene - tokom nastave najviše 20 sati nedeljno, odnosno 80 sati mesečno,
• naučnoistraživačkog rada,
• samostalnog boravka, volontiranja, verske službe i drugih osnova navedenih u zakonu.

Pravo na rad bez jedinstvene dozvole imaju i, između ostalih, stranci kojima je odobreno stalno nastanjenje, lica sa pravom na azil i članovi posade u međunarodnom saobraćaju.

Napomena: Pored stranaca koji imaju slobodan pristup tržištu rada na osnovu svog boravišnog statusa, zakon poznaje i slučajeve kratkotrajnog rada bez jedinstvene dozvole, kada boravak ne traje duže od 90 dana u periodu od 180 dana. To su, na primer, vlasnici, osnivači, zastupnici ili članovi pravnog lica registrovanog u Srbiji koji u njemu nisu zaposleni, stranci koji dolaze radi poslovnih kontakata ili sastanaka bez ostvarivanja prihoda u Srbiji, predavači na stručnim skupovima i radnici upućeni radi montaže ili obuke uz isporuku opreme. Ovi izuzeci važe samo pod zakonom propisanim uslovima i ne treba ih poistovećivati sa opštim pravom na rad bez jedinstvene dozvole.

Troškovi postupka izdavanja radne dozvole za strance

Za izdavanje jedinstvene dozvole plaćaju se republičke administrativne takse iz tarifnog broja 37 Zakona o republičkim administrativnim taksama. Iznosi koji se primenjuju od 1. jula 2026. godine su:

• 22.770 dinara - taksa za izdavanje jedinstvene dozvole, odnosno za samo odobrenje boravka i rada,
• 2.190 dinara - taksa za izdavanje dokumenta, odnosno kartice dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole.

Kako Tarifa izričito propisuje da se za svaku radnju navedenu u tarifnom broju plaća odgovarajuća taksa, obe takse se plaćaju, pa je ukupan iznos 24.960 dinara.

Ukoliko je zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole odbijen ili odbačen, taksa za žalbu na takvo rešenje iznosi 10.950 dinara.

Ovi iznosi odnose se na administrativne takse propisane za jedinstvenu dozvolu i ne obuhvataju eventualne druge troškove koje konkretan postupak može zahtevati, poput pribavljanja, prevoda ili overe dokumentacije.

Napomena: Dinarski iznosi republičkih administrativnih taksi usklađuju se jednom godišnje sa indeksom potrošačkih cena, a nova, usklađena tarifa po pravilu se primenjuje od 1. jula tekuće godine. Navedeni iznosi važe do sledećeg usklađivanja, od 1. jula 2027. godine. Zbog toga je preporučljivo proveriti važeće iznose neposredno pre podnošenja zahteva.

Dokumentacija po osnovu zahteva

Pored osnovne dokumentacije (pasoš, adresa, dokaz o osnovu), dokazi koji se prilažu zavise od osnova po kome se jedinstvena dozvola traži. Najčešće su to:

• zapošljavanje - predlog ugovora o radu ili drugog ugovora o radnom angažovanju sa domaćim poslodavcem i pokrenut test tržišta rada (PPZ),
• samozapošljavanje - dokaz o registraciji privrednog subjekta u kome je stranac jedini ili kontrolni član i dokazi o kvalifikacijama stranca za delatnost, odnosno o strukturi lica koja planira da zaposli,
• posebni slučajevi (upućivanje, kretanje u okviru privrednog društva, nezavisni profesionalci, osposobljavanje) - akt o upućivanju ili ugovor sa inostranim poslodavcem, odnosno naručiocem posla, i dokazi o ispunjenosti uslova za konkretan slučaj (kod nezavisnih profesionalaca i dokaz o kvalifikacijama).

Dokumenti na stranom jeziku prilažu se sa prevodom ovlašćenog sudskog tumača. Tačan spisak dokaza za svaki osnov prikazuje se na Portalu za strance pri popunjavanju zahteva, pa ga je dobro proveriti pre prikupljanja dokumenata.

Šta ako zahtev bude odbijen - žalba

Prema Zakonu o strancima, protiv rešenja kojim je zahtev za jedinstvenu dozvolu odbijen ili odbačen može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, preko organa koji je rešenje doneo. O žalbi odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. Žalba odlaže izvršenje rešenja, a protiv konačnog rešenja može se pokrenuti upravni spor. Taksa za žalbu iznosi 10.950 dinara.

Kazne za rad i zapošljavanje bez dozvole

Zakon o zapošljavanju stranaca propisuje stroge kazne za poslodavca koji angažuje stranca suprotno zakonu:

• pravno lice - poslodavac: od 800.000 do 2.000.000 dinara,
• preduzetnik: od 50.000 do 500.000 dinara,
• odgovorno lice u pravnom licu: od 20.000 do 150.000 dinara,
• uz mogućnost zaštitne mere zabrane obavljanja delatnosti od šest meseci do godinu dana.

Poslodavac koji je stranca angažovao nezakonito dužan je da mu isplati sva potraživanja i plati poreze i doprinose, pri čemu se pretpostavlja da je radni odnos trajao najmanje tri meseca, ako se ne dokaže drugačije. Kažnjava se i sam stranac koji radi suprotno zakonu, kao i stranac koji ne podnese zahtev za jedinstvenu dozvolu ili zahtev za produženje na vreme.

Ako se bavite posredovanjem u zapošljavanju, uslove za rad agencija opisali smo u tekstu o osnivanju agencije za zapošljavanje.

Česta pitanja

Šta je jedinstvena dozvola za boravak i rad u Srbiji?

Jedinstvena dozvola je dozvola kojom strani državljanin u jednom postupku reguliše pravo na privremeni boravak i rad u Republici Srbiji. Od 1. februara 2024. godine zamenila je raniji sistem u kojem su se privremeni boravak i radna dozvola pribavljali u odvojenim postupcima.

Kako se dobija radna dozvola za strance u Srbiji?

Stranac koji želi da boravi i radi u Srbiji po osnovu zapošljavanja, samozapošljavanja ili posebnog slučaja zapošljavanja podnosi zahtev za jedinstvenu dozvolu elektronskim putem preko Portala za strance. Zahtev može podneti stranac, poslodavac u njegovo ime ili ovlašćeno lice.

Koliko traje izdavanje jedinstvene dozvole?

Prema Zakonu o strancima, o urednom zahtevu za izdavanje jedinstvene dozvole odlučuje se u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva. Ako dokumentacija nije potpuna i potrebna je dopuna, praktično trajanje postupka može biti duže.

Koliko dugo važi jedinstvena dozvola za boravak i rad?

Jedinstvena dozvola može se izdati na period do tri godine, u zavisnosti od osnova po kojem se izdaje i okolnosti konkretnog slučaja. Dozvola se može produžavati na isti period ako su ispunjeni propisani uslovi.

Kada se podnosi zahtev za produženje jedinstvene dozvole?

Zahtev za produženje jedinstvene dozvole može se podneti najranije tri meseca pre isteka važeće dozvole, a najkasnije do dana njenog isteka. Ako je zahtev blagovremeno podnet, stranac može da nastavi da boravi i radi u Srbiji do okončanja postupka.

Da li je za rad u Srbiji potrebna viza D?

To zavisi od državljanstva stranca i viznog režima. Ako je strancu za ulazak u Srbiju potrebna viza i dolazi radi zaposlenja, potrebno je pribaviti vizu D po osnovu zapošljavanja. Viza D izdata po ovom osnovu omogućava boravak i rad u Srbiji tokom perioda njenog važenja.

Šta je test tržišta rada za zapošljavanje stranaca?

Test tržišta rada sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje kada se jedinstvena dozvola traži po osnovu zapošljavanja kod domaćeg poslodavca. Postupak se pokreće Prijavom potrebe za zapošljavanjem, odnosno PPZ, a njegov cilj je provera dostupnosti odgovarajućih kandidata na domaćem tržištu rada.

Može li stranac promeniti poslodavca dok važi jedinstvena dozvola?

Da. Tokom važenja jedinstvene dozvole stranac može promeniti poslodavca, raditi kod dva ili više poslodavaca ili promeniti osnov rada, uz prethodnu saglasnost Nacionalne službe za zapošljavanje kada je ona propisana. Stranac ne treba da započne rad kod novog poslodavca pre dobijanja potrebne saglasnosti.

Može li stranac dobiti jedinstvenu dozvolu kao preduzetnik ili po osnovu samozapošljavanja?

Da. Samozapošljavanje predstavlja jedan od osnova za izdavanje jedinstvene dozvole. Sama registracija preduzetnika ili privrednog društva u APR-u ne daje automatski stranom državljaninu pravo na dugoročni boravak i rad u Srbiji, već je potrebno urediti njegov boravišni i radni status.

Da li stranac može raditi u Srbiji bez jedinstvene dozvole?

Da, u zakonom propisanim slučajevima. Stranci sa privremenim boravkom po određenim osnovima (na primer spajanje porodice, vlasništvo nad stanom, studiranje) i stranci sa stalnim nastanjenjem rade bez jedinstvene dozvole, a zakon predviđa i slučajeve kratkotrajnog rada do 90 dana u periodu od 180 dana. Studenti tokom nastave mogu raditi najviše 20 sati nedeljno, odnosno 80 sati mesečno.

Koja je kazna za zapošljavanje stranca bez dozvole?

Prema Zakonu o zapošljavanju stranaca, poslodavac - pravno lice kažnjava se novčanom kaznom od 800.000 do 2.000.000 dinara, preduzetnik od 50.000 do 500.000 dinara, a odgovorno lice od 20.000 do 150.000 dinara. Poslodavcu se može izreći i zabrana obavljanja delatnosti od šest meseci do godinu dana, a kažnjava se i stranac.

Šta ako je zahtev za jedinstvenu dozvolu odbijen?

Protiv rešenja o odbijanju ili odbacivanju zahteva može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od prijema rešenja, preko organa koji je doneo rešenje. O žalbi odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, a žalba odlaže izvršenje rešenja. Taksa za žalbu iznosi 10.950 dinara.