Radna dozvola za strance - postupak za dobijanje jedinstvene dozvole za boravak i rad

Od 1. februara 2024. godine, radna dozvola za strance u Srbiji se dobija po znatno drugačijem sistemu u odnosu na ranije.

Naime, stranac koji želi da u Srbiji istovremeno boravi i radi više ne prolazi kroz standardni postupak u kojem prvo pribavlja privremeni boravak, a zatim posebnu radnu dozvolu Nacionalne službe za zapošljavanje.

Umesto toga, uvedena je jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad, koja u jednom postupku reguliše oba prava i koja se može izdati radi zapošljavanja, samozapošljavanja i posebnih slučajeva zapošljavanja.

Posebni slučajevi obuhvataju, između ostalog, upućena lica, kretanje u okviru privrednog društva, nezavisne profesionalce i osposobljavanje i usavršavanje.

Sadržaj:

1. Izdavanje radne dozvole za strance u Srbiji - postupak
2. Viza D i radna dozvola za strance
3. Radna dozvola za strance i test tržišta rada
4. Radna dozvola za strance kod samozapošljavanja
5. Koliko važi radna dozvola za strance i kako se produžava?
6. Da li i dalje postoji lična radna dozvola za strance?
7. Troškovi postupka izdavanja radne dozvole za strance

Izdavanje radne dozvole za strance u Srbiji - postupak

Postupak za izdavanje radne dozvole za strance u Srbiji je danas u najvećoj meri digitalizovan i razlikuje se od ranijeg sistema fizičkog podnošenja posebnih zahteva MUP-u i Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Sam zahtev se podnosi putem jedinstvenog elektronskog portala, a evo kako taj postupak izgleda u grubim koracima:

1. Prvo se utvrđuje odgovarajući osnov rada. Kao što smo ranije naveli, jedinstvena dozvola se može tražiti za zapošljavanje, samozapošljavanje ili neki od posebnih slučajeva zapošljavanja.
2. Priprema se dokumentacija. Zakon kao osnovnu dokumentaciju predviđa važeći pasoš ili odgovarajuću ličnu kartu, dokaz kojim se opravdava zahtev za jedinstvenu dozvolu i podatak o adresi boravišta ili stanovanja. Ako se zahtev podnosi iz inostranstva, može se navesti nameravana adresa stanovanja. Lični dokument mora važiti najmanje tri meseca duže od perioda za koji se traži dozvola. Dokumentacija se prilaže elektronski.
3. Zahtev se podnosi elektronski preko Portala za strance. Može ga podneti stranac, poslodavac u njegovo ime ili ovlašćeno lice.
4. Nadležni organ pribavlja potrebne procene. U jedinstvenom postupku pribavlja se bezbednosna procena, kao i procena Nacionalne službe za zapošljavanje o ispunjenosti uslova za zapošljavanje, poseban slučaj zapošljavanja ili samozapošljavanje. Te procene se nadležnom organu dostavljaju u roku od 10 dana.
5. O urednom zahtevu odlučuje se u roku od 15 dana. Ako su ispunjeni zakonski uslovi, MUP izdaje jedinstvenu dozvolu, koja se izdaje kao biometrijski dokument. Zakonski rok od 15 dana računa se od prijema urednog zahteva, što znači da nepotpuna dokumentacija i potreba za dopunom mogu uticati na praktično trajanje postupka.

Napomena: Nakon odobrenja zahteva potrebno je i lično prisustvo stranca radi uzimanja biometrijskih podataka. Jedinstvena dozvola izdaje se u obliku kartice sa čipom, a stranac je lično preuzima.

Viza D i radna dozvola za strance

Pre podnošenja zahteva potrebno je utvrditi da li je stranac državljanin države viznog ili bezviznog režima.

Ako je strancu za ulazak u Srbiju potrebna viza, a dolazi radi zaposlenja, najpre se pribavlja viza D po osnovu zapošljavanja. Viza D omogućava boravak u Srbiji od najmanje 90 do najviše 180 dana. Kada je izdata po osnovu zapošljavanja, ona istovremeno omogućava strancu da tokom njenog važenja radi u Srbiji, u skladu sa osnovom po kojem je izdata i propisima o zapošljavanju stranaca.

Ako stranac namerava da u Srbiji boravi i radi duže od perioda pokrivenog vizom D, zahtev za jedinstvenu dozvolu podnosi nakon ulaska u Srbiju i za vreme važenja vize D izdate po osnovu zapošljavanja. Zakon ovo izričito propisuje za lica kojima je prema viznom režimu potrebna viza.

Kod stranaca kojima viza za ulazak u Srbiju nije potrebna situacija je jednostavnija: zahtev za jedinstvenu dozvolu može se podneti tokom njihovog zakonitog boravka u Srbiji, ali i iz inostranstva.

Viza D i jedinstvena dozvola, dakle, nisu isti dokument. Viza D može biti dovoljna za boravak i rad do 180 dana, dok je za duži boravak i rad po osnovu zaposlenja potrebno regulisati status kroz jedinstvenu dozvolu.

Važno: Viza C, odnosno viza za kraći boravak, po pravilu nije osnov za prelazak na jedinstvenu dozvolu. Izuzetno, stranac koji poseduje vizu C može podneti zahtev tokom zakonitog boravka u Srbiji ako postoji interes Republike Srbije ili razlog više sile, uz odgovarajuće dokaze.

Radna dozvola za strance i test tržišta rada

Kada se jedinstvena dozvola traži zbog zapošljavanja kod domaćeg poslodavca, važan deo postupka ostaje test tržišta rada koji sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje.

Kod procene za zapošljavanje proverava se, između ostalog:

• da poslodavac u 90 dana pre podnošenja zahteva nije otpuštao zaposlene zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena na radnim mestima za koja traži angažovanje stranca,
• da je pokrenuo test tržišta rada, i
• da postoji predlog ugovora o radu ili drugog odgovarajućeg ugovora.

Test se pokreće podnošenjem Prijave potrebe za zapošljavanjem - PPZ. Ako poslodavac podnosi zahtev za jedinstvenu dozvolu u ime stranca, PPZ može pokrenuti istovremeno u okviru zahteva na Portalu za strance. PPZ se može podneti i preko eUprave, najranije 60 dana pre, a najkasnije na dan podnošenja zahteva za jedinstvenu dozvolu. NSZ izveštaj o sprovedenom testu tržišta rada sačinjava u roku od četiri dana od pokretanja testa.

Radna dozvola za strance kod samozapošljavanja

Jedinstvena dozvola može se dobiti i po osnovu samozapošljavanja.

Zakon o zapošljavanju stranaca samozapošljavanje vezuje za rad stranca u privrednom subjektu ili drugom obliku delatnosti u kojem je stranac jedini ili kontrolni član. Za odgovarajuće oblike poslovanja u praksi se postupak odnosi i na strance koji u Srbiji posluju kao preduzetnici.

Sama registracija privrednog subjekta u APR-u, međutim, ne znači automatski da je stranac stekao pravo na dugoročni boravak i rad u Srbiji. Upravo zato podrška advokata može biti korisna već u ovoj fazi, kako bi se pravilno utvrdio osnov za samozapošljavanje i uskladili status stranca, način obavljanja delatnosti i dokumentacija koja se podnosi uz zahtev.

U postupku izdavanja jedinstvene dozvole za samozapošljavanje Nacionalna služba za zapošljavanje procenjuje ispunjenost uslova u pogledu odgovarajućih kvalifikacija stranca za konkretnu delatnost, odnosno strukture lica koja planira da zaposli ili radno angažuje.

Stranac kome je jedinstvena dozvola izdata po ovom osnovu mora da započne obavljanje poslova za koje je dozvola izdata u roku od 90 dana od njenog dobijanja.

I kod samozapošljavanja prethodno treba proveriti vizni režim. Ako je strancu potrebna viza, odgovarajući osnov se najpre uređuje kroz vizu D po osnovu zapošljavanja, a zatim, kada je potreban duži boravak, kroz jedinstvenu dozvolu.

Koliko važi radna dozvola za strance i kako se produžava?

Jedna od najvažnijih promena odnosi se upravo na period važenja.

Jedinstvena dozvola može se izdati na period do tri godine umesto na godinu dana i može se produžavati na isti period, u zavisnosti od razloga zbog kojih se izdaje.

Zahtev se može podneti najranije tri meseca pre isteka, a najkasnije do dana isteka važeće jedinstvene dozvole. Ako je zahtev podnet blagovremeno, stranac može da nastavi da boravi i radi u Srbiji do okončanja upravnog postupka.

Još jedna važna novina jeste mogućnost promene poslodavca, rada kod dva ili više poslodavaca ili promene osnova rada tokom važenja jedinstvene dozvole. Za to je, po pravilu, potrebna saglasnost Nacionalne službe za zapošljavanje, o kojoj NSZ odlučuje u roku od 10 dana od prijema urednog zahteva.

Važno je i to da stranac ne može početi da radi kod novog poslodavca pre dobijanja potrebne saglasnosti. Ako mu postojeći ugovor o radu ili drugi ugovor po osnovu rada prestane, dužan je da u roku od 30 dana zaključi novi odgovarajući ugovor, kako bi njegov dalji status bio usklađen sa propisima.

Da li i dalje postoji lična radna dozvola za strance?

Pojam lična radna dozvola za strance, koji se koristio prema prethodnom sistemu, više nije posebna kategorija radne dozvole u važećem Zakonu o zapošljavanju stranaca.

Novi sistem umesto toga razlikuje strance kojima je za rad potrebna jedinstvena dozvola i kategorije stranaca koje pravo na rad ostvaruju bez jedinstvene dozvole.

Među njima su, pod zakonom propisanim uslovima, određeni stranci sa privremenim boravkom po osnovu spajanja porodice, vlasništva nad nepokretnošću, humanitarnog boravka, studiranja, naučnoistraživačkog rada i drugim zakonom navedenim osnovima.

Pravo na rad bez jedinstvene dozvole imaju i, između ostalih, stranci kojima je odobreno stalno nastanjenje.

Napomena: Pored stranaca koji imaju slobodan pristup tržištu rada na osnovu svog boravišnog statusa, zakon poznaje i određene slučajeve kratkotrajnog rada bez jedinstvene dozvole. Na primer, pod propisanim uslovima to mogu biti vlasnici, osnivači, zastupnici ili članovi pravnog lica registrovanog u Srbiji koji u njemu nisu zaposleni, kao i stranci koji kratkotrajno borave u Srbiji radi poslovnih kontakata, sastanaka ili određenih stručnih aktivnosti. Ovi izuzeci važe samo pod zakonom propisanim uslovima i ne treba ih poistovećivati sa opštim pravom na rad bez jedinstvene dozvole.

Troškovi postupka izdavanja radne dozvole za strance

Za izdavanje jedinstvene dozvole plaćaju se propisane republičke administrativne takse. Prema važećoj tarifi, taksa za izdavanje jedinstvene dozvole iznosi 22.770 dinara, dok se za izdavanje same dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole, plaća dodatnih 2.190 dinara.

Kako Tarifa izričito propisuje da se za svaku radnju navedenu u tarifnom broju plaća odgovarajuća taksa, ukupan iznos ove dve takse je 24.960 dinara.

Ukoliko je zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole odbijen ili odbačen, taksa za žalbu na takvo rešenje iznosi 10.950 dinara.

Ovi iznosi odnose se na administrativne takse propisane za jedinstvenu dozvolu i ne obuhvataju eventualne druge troškove koje konkretan postupak može zahtevati, poput pribavljanja, prevoda ili overe dokumentacije. Pošto se visina administrativnih taksi može menjati, preporučljivo je proveriti važeće iznose neposredno pre podnošenja zahteva.