Ugovor o delu - pravila, porezi i odgovornost

Autor: Advokat Stefan DačevićOsnivač advokatske kancelarije Dačević, Novi SadPoslednje ažurirano: 15. oktobar 2026.

Ugovor o delu je obligacioni ugovor kojim se jedna strana, poslenik, obavezuje da obavi određeni posao - na primer, da izradi ili opravi neku stvar, ili da izvrši određeni fizički ili intelektualni rad - a druga strana, naručilac, obavezuje se da mu za to plati naknadu.

U ovom tekstu objašnjavamo kada se ugovor o delu može zaključiti, kako se oporezuje (sa primerom obračuna), ko odgovara za nedostatke, kako se raskida i kada se smatra prikrivenim radnim odnosom.

Sadržaj:

Pojam ugovora o delu

Ugovor o delu treba posmatrati kroz dva pravna režima:

• ugovor o delu prema Zakonu o obligacionim odnosima - opšti ugovor koji mogu zaključiti bilo koja lica: privredna društva međusobno, preduzetnik i klijent, ili dva fizička lica (na primer naručivanje izrade nameštaja ili popravke automobila). Za njega zakon ne propisuje posebnu formu ni ograničenje vrste posla,
• ugovor o delu kao oblik rada van radnog odnosa prema Zakonu o radu - kada poslodavac angažuje fizičko lice. Tada važe dodatna ograničenja, opisana u narednom odeljku.

Ugovor o delu je dvostrano obavezan i teretan. Poslenik po pravilu nije dužan da posao obavi lično - može angažovati i saradnike, ali za njihov rad odgovara kao da ga je sam obavio. Lični rad je obavezan samo ako to proizlazi iz ugovora ili prirode posla, na primer kada se portret naručuje od određenog slikara.

Kada je predmet izgradnja objekta ili drugi građevinski radovi, reč je o posebnoj vrsti - ugovoru o građenju, koji mora biti u pisanom obliku. Ako poslenik izrađuje pokretnu stvar od svog materijala, u sumnji se smatra da je reč o ugovoru o prodaji, osim ako je naručilac dao bitan deo materijala ili su strane naročito imale u vidu rad poslenika.

Ugovor o delu kao rad van radnog odnosa

Kada poslodavac zaključuje ugovor o delu sa fizičkim licem, Zakon o radu propisuje da:

1. se može zaključiti samo za poslove van delatnosti poslodavca,
2. predmet mora biti samostalna izrada ili opravka određene stvari ili samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla,
3. se zaključuje u pisanom obliku,
4. ugovor sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture mora biti u skladu sa posebnim kolektivnim ugovorom za tu oblast, ako je takav ugovor zaključen.

Angažovano lice nije zaposleni: nema radno vreme, pravo na godišnji odmor, regres ni naknadu zarade za vreme bolovanja.

Sa kim se može zaključiti

Zakon ne ograničava krug lica - ugovor o delu se može zaključiti sa zaposlenim, nezaposlenim, studentom, penzionerom ili strancem, ali uz nekoliko napomena:

• zaposleni kod drugog poslodavca nije dužan da svog poslodavca obaveštava o ugovoru o delu, ali ne sme da prekrši zabranu konkurencije ako je ugovorena u njegovom ugovoru o radu, niti da zbog posla po ugovoru o delu zanemaruje obaveze iz radnog odnosa,
• korisnik porodične penzije gubi isplatu penzije za period u kome mesečna naknada pređe najnižu osnovicu doprinosa, prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju,
• korisnik invalidske penzije pre angažovanja treba da proveri sa PIO fondom da li rad utiče na njegovo pravo, jer angažovanje može biti povod za ponovnu ocenu radne sposobnosti,
• stranac koji radi u Srbiji po pravilu mora imati i odgovarajuću dozvolu za rad (više u tekstu o radnoj dozvoli za strance).

Ugovor o delu treba razlikovati od ugovora o dopunskom radu, koji zaposleni sa punim radnim vremenom zaključuje sa drugim poslodavcem, najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Bitni elementi ugovora o delu

Bitni element ugovora o delu je posao koji poslenik treba da obavi - mora biti određen ili odrediv (na primer izrada odela prema meri ili opravka određenog uređaja).

Naknada

Naknada je po pravilu novčana i strane je određuju ugovorom, ako nije određena obaveznom tarifom ili drugim obaveznim aktom. Ako strane naknadu nisu odredile, ugovor ipak važi, a naknadu određuje sud prema vrednosti rada, normalno potrebnom vremenu za takav posao i uobičajenoj naknadi za tu vrstu rada. Zato je ugovor o delu punovažan i bez određene naknade, ali je preporučljivo da je strane jasno ugovore.

Rok

Poslenik je dužan da posao obavi u ugovorenom roku, a ako rok nije određen, u vremenu koje je razumno potrebno za takve poslove. Strane mogu ugovoriti da je rok bitan sastojak ugovora - u tom slučaju, ako poslenik ne ispuni obavezu u roku, ugovor se raskida po samom zakonu, osim ako naručilac odmah obavesti poslenika da i dalje zahteva ispunjenje.

Obaveze poslenika i naručioca

Obaveze poslenika

• da posao izvrši kako je ugovoreno i po pravilima struke, u roku,
• da upozori naručioca na nedostatke materijala koji mu je predao i na nedostatke u njegovom nalogu - inače odgovara za štetu,
• da, ako sam daje materijal, a kvalitet nije ugovoren, upotrebi materijal srednjeg kvaliteta,
• da naručiocu omogući nadzor nad radom kada to odgovara prirodi posla,
• da preda izrađenu ili opravljenu stvar.

Poslenik ne odgovara za kašnjenje koje je izazvao naručilac - na primer ako nije na vreme predao materijal, tražio je izmene ili nije platio ugovoreni predujam.

Obaveze naručioca

• da primi posao izvršen prema ugovoru i pravilima struke,
• da plati naknadu - po pravilu tek kada pregleda i odobri izvršeni rad, osim ako je drugačije ugovoreno; ako je ugovorena predaja po delovima, isto važi za svaki deo,
• naknadu plaća, ako mesto plaćanja nije ugovoreno, u mestu prebivališta, odnosno sedišta poslenika kao poverioca, a kod plaćanja preko računa - u banci poslenika.

Rizik i pravo zaloge

Ako je poslenik dao materijal, rizik propasti stvari do predaje snosi on i ne dobija naknadu ni za materijal ni za rad. Ako je materijal dao naručilac, rizik slučajne propasti snosi naručilac. Radi naplate naknade, poslenik ima pravo zaloge na stvarima koje je izradio ili opravio, sve dok ih drži.

Odgovornost za nedostatke i rokovi

Pregled i obaveštenje

• naručilac je dužan da pregleda izvršeni posao čim je to po redovnom toku stvari moguće i da o nađenim nedostacima bez odlaganja obavesti poslenika. Ako se bez opravdanog razloga ne odazove pozivu da pregleda posao, smatra se da ga je primio,
• posle pregleda i prijema poslenik više ne odgovara za nedostatke koji su se mogli uočiti običnim pregledom, osim ako je za njih znao i prećutao ih,
• skrivene nedostatke naručilac mora prijaviti što pre, a najkasnije u roku od mesec dana od otkrivanja,
• po isteku dve godine od prijema posla naručilac se više ne može pozivati na nedostatke,
• sudskim putem pravo se ostvaruje u roku od godinu dana od obaveštenja posleniku.

Prava naručioca

• kod nedostatka zbog koga posao nije neupotrebljiv, naručilac mora prvo da omogući posleniku da ga otkloni u primerenom roku; ako to ne uradi, naručilac bira između otklanjanja o trošku poslenika, sniženja naknade ili raskida ugovora (raskid nije moguć zbog neznatnog nedostatka),
• ako je posao neupotrebljiv ili je urađen suprotno izričitim uslovima ugovora, naručilac može odmah raskinuti ugovor, bez prethodnog traženja otklanjanja,
• u svakom slučaju naručilac ima pravo i na naknadu štete.

Raskid i prestanak ugovora o delu

Za razliku od otkaza ugovora o radu, ugovor o delu prestaje po pravilima Zakona o obligacionim odnosima:

1. izvršenjem posla i isplatom naknade,
2. odustankom naručioca - sve dok posao nije dovršen, naručilac može raskinuti ugovor kad god hoće, ali je dužan da posleniku isplati ugovorenu naknadu umanjenu za troškove koje poslenik nije imao i za zaradu koju je ostvario na drugom poslu ili je namerno propustio da ostvari,
3. zbog odstupanja od ugovora - ako poslenik ne radi kako treba, naručilac ga upozorava i daje mu primeren rok, a ako poslenik ne postupi, može raskinuti ugovor i tražiti naknadu štete,
4. zbog kašnjenja - ako je rok bitan, a poslenik toliko kasni da očigledno neće završiti na vreme, ili ako zbog kašnjenja naručilac više nema interes za posao,
5. zbog nedostataka, pod uslovima opisanim u prethodnom odeljku,
6. zbog promenjenih okolnosti - ako posle zaključenja nastupe okolnosti koje ispunjenje čine preterano otežanim, strana može tražiti od suda raskid ugovora,
7. sporazumom strana,
8. smrću poslenika - samo ako je ugovor zaključen s obzirom na njegove lične sposobnosti, na primer kada se portret naručuje od određenog slikara.

Ako stvar slučajno propadne pre predaje, to je pitanje rizika (ko snosi gubitak), a ne poseban razlog za raskid - videti odeljak o riziku iznad.

Porezi i doprinosi

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, naknada po ugovoru o delu oporezuje se kao drugi prihod:

• oporezivi prihod je bruto naknada umanjena za normirane troškove od 20%,
• stopa poreza je 20%,
• doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) iznosi 24% i plaća se uvek,
• doprinos za zdravstveno osiguranje iznosi 10,3% i plaća se samo ako angažovano lice nije zdravstveno osigurano po drugom osnovu - na primer kada je nezaposleno. Zaposleni i penzioneri ga ne plaćaju po ovom osnovu.

Osnovica za doprinose je isti oporezivi prihod (bruto umanjen za 20%), prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Porez i doprinose obračunava i uplaćuje isplatilac (naručilac koji je pravno lice ili preduzetnik), istovremeno sa isplatom naknade, uz podnošenje poreske prijave PPP-PD Poreskoj upravi. Angažovano lice dobija neto iznos.

Ako naknadu isplaćuje fizičko lice koje nije obveznik obračuna (na primer građanin koji plaća majstora), porez i doprinose plaća sam primalac, samooporezivanjem. Za strance se primenjuju i ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i o socijalnom osiguranju. Opšta pravila objasnili smo u tekstu o porezu na dohodak građana.

Primer obračuna za 2026. godinu

Primer: angažovano lice treba da dobije 50.000 dinara neto. Iznosi su izračunati prema navedenim stopama, koje važe u 2026. godini.

Bruto se dobija deljenjem neto iznosa koeficijentom: za zaposlenog neto čini 64,8% bruto iznosa (1 - 0,8 × 44%), a za nezaposlenog 56,56% (1 - 0,8 × 54,3%). Najviša mesečna osnovica doprinosa se na ugovor o delu ne primenjuje - ograničenje postoji samo kroz najvišu godišnju osnovicu, zbirno po svim osnovima osiguranja. Konkretan obračun uvek proverite sa knjigovođom.

Ugovor o delu i drugi oblici angažovanja

Za kratkotrajne poslove koji po svojoj prirodi ne traju duže od 120 radnih dana u godini pravilan izbor je po pravilu ugovor o privremenim i povremenim poslovima, za privremeno povećan obim posla - ugovor o radu na određeno vreme, a za stalan rad iz delatnosti poslodavca - ugovor o radu. Saradnja sa preduzetnikom ili firmom ugovara se kao ugovor o pružanju usluga; ako preduzetnik paušalac radi za jednog naručioca, treba proveriti test samostalnosti iz Zakona o porezu na dohodak građana.

Zloupotrebe ugovora o delu

Ugovor o delu se u praksi često koristi umesto ugovora o radu - za poslove iz delatnosti poslodavca, za zamenu odsutnog zaposlenog ili za povećan obim posla. Na ugovor o delu za zaposlenog i penzionera ne plaća se doprinos za zdravstvo, a angažovani nema pravo na godišnji odmor, regres i naknadu za bolovanje, pa ovakav ugovor deluje jeftinije.

Znaci da je reč o prikrivenom radnom odnosu:

• posao spada u delatnost poslodavca,
• angažovani radi po radnom vremenu i uputstvima poslodavca, u njegovim prostorijama i njegovim sredstvima,
• ugovor nema određen rezultat, već se rad obavlja kontinuirano i ugovor se stalno produžava.

Posledice

• inspekcija rada može utvrditi da poslodavac sa licem koje radi nije zaključio ugovor u skladu sa zakonom - za to je propisana novčana kazna od 800.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnika i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice,
• angažovani može tužbom tražiti da sud utvrdi da je zasnovan radni odnos - prema Zakonu o radu, ako poslodavac nije zaključio ugovor o radu, smatra se da je radni odnos na neodređeno vreme zasnovan danom stupanja na rad,
• Poreska uprava može naknadno obračunati porez i doprinose kao na zaradu, sa kamatom.

Angažovano lice, kao i svako drugo, uživa slobodu udruživanja, ali prava iz kolektivnog ugovora i radnog zakonodavstva vezana su za status zaposlenog. Ako sumnjate da je vaš ugovor o delu prikriveni radni odnos, posavetujte se sa advokatom za radno pravo.

Šta ugovor treba da sadrži

• podatke o naručiocu i posleniku,
• precizan opis posla i očekivani rezultat (šta se predaje),
• rok i, ako je važno, da je rok bitan sastojak,
• iznos naknade (bruto ili neto - jasno naznačeno), rok i način plaćanja, eventualni predujam i plaćanje po fazama,
• ko daje materijal i ko snosi troškove,
• način pregleda i prijema posla,
• kod poslodavca - izričitu napomenu da je posao van njegove delatnosti,
• po potrebi odredbe o autorskim pravima, poverljivosti i ugovornoj kazni.

Česte greške

• ugovor o delu za posao iz delatnosti poslodavca ili bez određenog rezultata,
• nejasno da li je naknada bruto ili neto, što vodi u spor oko poreza,
• izostavljen rok i način prijema, pa se kasnije ne može dokazati kašnjenje ili nedostatak,
• uzastopni ugovori o delu sa istim licem za isti posao.

Česta pitanja

Da li se na ugovor o delu plaća porez i koliko?

Da. Naknada po ugovoru o delu oporezuje se kao drugi prihod: od bruto iznosa se odbija 20% normiranih troškova, a na ostatak se plaća porez od 20% i doprinos za PIO od 24%. Ako angažovano lice nije zdravstveno osigurano po drugom osnovu, plaća se i doprinos za zdravstveno osiguranje od 10,3%. Porez i doprinose obračunava i uplaćuje isplatilac, istovremeno sa isplatom.

Može li zaposleni ili penzioner da radi po ugovoru o delu?

Može. Zaposleni treba da proveri da li njegov ugovor o radu sadrži zabranu konkurencije. Na naknadu zaposlenog i penzionera, koji su već zdravstveno osigurani, plaća se porez i doprinos za PIO, ali ne i za zdravstveno osiguranje. Korisnik porodične penzije gubi isplatu penzije ako mesečna naknada pređe najnižu osnovicu doprinosa, a korisnik invalidske penzije treba prethodno da proveri posledice sa PIO fondom.

Može li ugovor o delu biti usmen?

Između privrednih subjekata ili fizičkih lica, prema Zakonu o obligacionim odnosima, ugovor o delu ne mora biti pismen. Kada poslodavac angažuje fizičko lice za rad van radnog odnosa, Zakon o radu zahteva pisani oblik.

Šta ako poslenik kasni ili posao ima nedostatke?

Ako poslenik toliko kasni da je očigledno da posao neće završiti na vreme, a rok je bitan, naručilac može raskinuti ugovor i tražiti naknadu štete. Nedostatke koji se vide običnim pregledom treba prijaviti odmah po pregledu, skrivene najkasnije mesec dana od otkrivanja, a u svakom slučaju u roku od dve godine od prijema. Sudom se pravo ostvaruje u roku od godinu dana od obaveštenja posleniku.

Kada je ugovor o delu prikriveni radni odnos?

Kada lice radi poslove iz delatnosti poslodavca, po radnom vremenu i uputstvima poslodavca, kontinuirano i bez određenog konačnog rezultata. Tada inspekcija rada ili sud mogu utvrditi da je u stvari zasnovan radni odnos, a poslodavcu prete prekršajna kazna i naknadni obračun poreza i doprinosa kao na zaradu.

Advokat za ugovor o delu

Pomažemo naručiocima i angažovanima da izaberu pravi oblik angažovanja, sastavimo ili pregledamo ugovor o delu i procenimo rizik od prekvalifikacije u radni odnos, kao i u sporovima zbog nedostataka i neplaćene naknade. Kontaktirajte advokata za ugovore.