Otkaz ugovora o radu - Koja su vaša prava u slučaju prekida radnog odnosa?

Autor: Advokat Stefan DačevićOsnivač advokatske kancelarije Dačević, Novi SadPoslednje ažurirano: 12. oktobar 2026.

Otkaz ugovora o radu je jednostrana izjava poslodavca ili zaposlenog kojom prestaje radni odnos. Pravila za otkaz propisuje Zakon o radu, a dopunjuju ih opšti akt poslodavca i ugovor o radu - koji ne smeju da daju manja prava od zakona.

Otkaz se razlikuje od sporazumnog prestanka radnog odnosa, gde obe strane zajedno odlučuju o prestanku, i od prestanka radnog odnosa po sili zakona, na primer istekom ugovora na određeno vreme.

U ovom vodiču objašnjavamo kada poslodavac sme da da otkaz, kakav postupak mora da sprovede, koji otkazni rokovi važe, kada se isplaćuje otpremnina i šta zaposleni može da uradi ako smatra da je otkaz nezakonit.

Sadržaj:

Kako sve može doći do prestanka radnog odnosa?

Prema Zakonu o radu, radni odnos prestaje:

• istekom roka za koji je zasnovan - kod ugovora o radu na određeno vreme,
• kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju (uslovi za starosnu penziju se utvrđuju posebno, po propisima o penzijskom osiguranju),
• sporazumom zaposlenog i poslodavca,
• otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog,
• na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina,
• smrću zaposlenog,
• u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Radni odnos prestaje i nezavisno od volje strana - na primer kada se utvrdi gubitak radne sposobnosti, kada zaposleni zbog izdržavanja kazne zatvora mora biti odsutan duže od šest meseci ili kada poslodavac prestane sa radom.

Razlozi za otkaz od strane poslodavca

Poslodavac sme da otkaže ugovor o radu samo ako postoji opravdan razlog propisan zakonom. Zakon razlikuje četiri grupe razloga:

1. razlozi koji se odnose na radnu sposobnost i ponašanje zaposlenog,
2. povreda radne obaveze,
3. nepoštovanje radne discipline,
4. razlozi koji se odnose na potrebe poslodavca.

1. Radna sposobnost i ponašanje zaposlenog

• zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za poslove na kojima radi,
• zaposleni je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom,
• zaposleni se ne vrati na rad u roku od 15 dana od isteka mirovanja radnog odnosa (na primer posle odsluženja vojnog roka ili rada u inostranstvu) ili od isteka neplaćenog odsustva radi nege deteta do tri godine.

2. Povreda radne obaveze

Otkaz je moguć ako zaposleni svojom krivicom:

• nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze,
• zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja,
• necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada,
• ne koristi ili nenamenski koristi sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu,
• učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

3. Nepoštovanje radne discipline

• neopravdano odbijanje da obavlja poslove i izvršava zakonite naloge poslodavca,
• zloupotreba prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad (bolovanja),
• dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno njihova upotreba u toku radnog vremena, ako to utiče ili može da utiče na obavljanje posla - poslodavac može da uputi zaposlenog na analizu, a odbijanje analize se smatra nepoštovanjem radne discipline,
• davanje netačnih podataka koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa,
• odbijanje ocene zdravstvene sposobnosti na poslovima sa povećanim rizikom,
• nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno ponašanje zbog kog zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Napomena o bolovanju: od 1. januara 2026. godine lekar potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad šalje poslodavcu elektronski, preko sistema e-Bolovanje. Zato se raniji razlog za otkaz zbog toga što zaposleni nije dostavio potvrdu o bolovanju više ne primenjuje na zaposlene čiji je poslodavac obuhvaćen tim sistemom.

4. Potrebe poslodavca

• tehnološki višak - kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za određenim poslom ili se smanji obim posla,
• odbijanje aneksa ugovora o radu koji je poslodavac ponudio radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, premeštaja u drugo mesto rada, upućivanja na rad kod drugog poslodavca, ostvarivanja prava zaposlenog koji je višak ili promene elemenata zarade. Uz aneks poslodavac mora dati pisano obaveštenje o razlozima i posledicama i rok od najmanje osam radnih dana za izjašnjenje.

Pregled: upozorenje i otkazni rok prema razlogu

Kada zakon ne propisuje otkazni rok, radni odnos prestaje danom dostavljanja rešenja o otkazu, osim ako je rešenjem određen kasniji dan. Kod povrede radne obaveze i nepoštovanja discipline poslodavac umesto otkaza može da izrekne blažu meru, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti: privremeno udaljenje sa rada bez naknade od 1 do 15 radnih dana, novčanu kaznu do 20% osnovne zarade u trajanju do tri meseca ili opomenu sa najavom otkaza.

Šta nije razlog za otkaz i ko je posebno zaštićen

Zakon o radu navodi šta se ne smatra opravdanim razlogom za otkaz:

• privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja (više u tekstu o povredi na radu),
• korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta,
• odsluženje ili dosluženje vojnog roka,
• članstvo u političkoj organizaciji ili sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili drugo lično svojstvo zaposlenog,
• delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih,
• obraćanje sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa.

Posebna zaštita trudnica i roditelja

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu - ni iz jednog razloga.

Ako je ugovor o radu zaključen na određeno vreme, on se u tim slučajevima po zakonu produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Rešenje o otkazu je ništavo ako:

• je poslodavcu na dan donošenja rešenja bilo poznato da je zaposlena trudna ili da koristi neko od navedenih odsustava, ili
• zaposleni u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o tim okolnostima i dostavi potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

Dakle, zaštita važi i kada poslodavac nije znao za trudnoću - ako ga zaposlena obavesti u roku od 30 dana. Posebno su zaštićeni i predstavnici zaposlenih i članovi sindikata: ako tvrde da su otpušteni zbog sindikalnih aktivnosti, poslodavac mora da dokaže suprotno.

Postupak za zakonit otkaz

Upozorenje pred otkaz

Pre otkaza zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz. U upozorenju navodi osnov za otkaz, činjenice i dokaze i rok za odgovor, koji ne može biti kraći od osam dana od dostavljanja upozorenja. Zaposleni uz izjašnjenje može priložiti mišljenje sindikata, koje poslodavac mora da razmotri.

Kod otkaza zbog loših rezultata rada, umesto upozorenja, poslodavac mora prethodno da pisano obavesti zaposlenog o nedostacima u radu, da mu da uputstva i primeren rok za poboljšanje.

Rokovi u kojima poslodavac može dati otkaz

Otkaz zbog loših rezultata rada, povrede radne obaveze ili nepoštovanja discipline poslodavac može dati u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za otkaz, a najkasnije u roku od godinu dana od dana kada su te činjenice nastupile. To nisu dva alternativna roka, niti se jedan "produžava" na drugi - moraju biti ispunjena oba. Otkaz zbog krivičnog dela može se dati do isteka roka zastarelosti za to krivično delo.

Rešenje o otkazu i dostavljanje

Ugovor o radu se otkazuje rešenjem u pisanom obliku, koje obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Protiv rešenja o otkazu ne izjavljuje se žalba poslodavcu - pravni lek je tužba sudu, odnosno arbitraža ako je predviđena.

Rešenje se dostavlja zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca ili na adresu prebivališta, odnosno boravišta. Ako dostava nije uspela, poslodavac o tome sačinjava pisanu belešku, objavljuje rešenje na oglasnoj tabli, i po isteku osam dana od objavljivanja smatra se da je rešenje dostavljeno. Na isti način dostavlja se i upozorenje pred otkaz.

Zakon o radu ne predviđa dostavu rešenja o otkazu elektronskim putem (na primer imejlom). Zato dostava samo imejlom nosi ozbiljan rizik da se smatra neurednom, a poslodavcima preporučujemo da se drže načina dostave propisanih zakonom.

Finansijske obaveze poslodavca

Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. To uključuje i naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor. Zaposleni može zatražiti i potvrdu o datumu zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrsti poslova koje je obavljao.

Otkazni rokovi

Otkazni rok je period od otkaza do prestanka radnog odnosa. Zakon o radu ga propisuje samo za neke situacije:

Ugovor o radu i opšti akt ne mogu da odrede kraći otkazni rok od zakonskog, niti duži od zakonom dozvoljenog. U toku otkaznog roka zbog loših rezultata rada zaposleni može, u dogovoru sa poslodavcem, da prestane sa radom i ranije, uz naknadu zarade.

Tehnološki višak i otpremnina

Tehnološki višak postoji kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za određenim poslom ili se smanji obim posla. Kod ovog otkaza upozorenje se ne daje, ali poslodavac mora zaposlenom da isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu - najmanje trećinu zarade za svaku navršenu godinu rada kod tog poslodavca. Kada otpušta veći broj zaposlenih, poslodavac mora prethodno da donese i program rešavanja viška zaposlenih.

Kako se računa otpremnina, ko može biti proglašen viškom i koje greške poslodavaca čine takav otkaz nezakonitim, detaljno smo objasnili u tekstu tehnološki višak i otpremnina.

Probni rad i ugovor na određeno vreme

Probni rad

Probni rad može da traje najduže šest meseci. Pre njegovog isteka i poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom od najmanje pet radnih dana, a poslodavac mora da obrazloži otkaz. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće sposobnosti radni odnos prestaje danom isteka probnog rada.

Ugovor na određeno vreme

Ugovor na određeno vreme prestaje istekom roka, bez otkaza. Radni odnos na određeno sa istim zaposlenim po pravilu ne može trajati duže od 24 meseca, uz zakonske izuzetke. Ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku ugovora, ili ako je ugovor zaključen suprotno zakonu, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Za vreme trajanja ugovora poslodavac može dati otkaz samo iz istih opravdanih razloga kao i zaposlenom na neodređeno vreme.

Prava zaposlenog kod nezakonitog otkaza

Otkaz je nezakonit ako ne postoji opravdan razlog ili ako poslodavac nije sproveo propisan postupak. Zaposleni se može zaštititi na dva načina:

1. tužbom sudu - u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno od saznanja za povredu prava. Tužbu može podneti i predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti,
2. pred arbitrom - samo ako je ovaj način rešavanja spora predviđen opštim aktom ili ugovorom o radu. Zaposleni mora narednog dana od prijema rešenja pisano obavestiti poslodavca da želi arbitražu, a postupak se pokreće u roku od tri dana od dostavljanja rešenja. Arbitar odlučuje u roku od 10 dana, a za to vreme radni odnos miruje. U praksi se arbitraža retko koristi.

Šta zaposleni dobija ako uspe u sporu

Ako sud utvrdi da je radni odnos prestao bez pravnog osnova, on će, u zavisnosti od zahteva zaposlenog:

• vratiti zaposlenog na rad i dosuditi mu naknadu štete u visini izgubljene zarade za period kada nije radio, uz uplatu poreza i doprinosa. U izgubljenu zaradu ne ulaze topli obrok, regres, bonusi i nagrade,
• ako zaposleni ne traži povratak na rad - dosuditi naknadu štete do 18 zarada, u zavisnosti od dužine rada kod poslodavca, godina života i broja izdržavanih članova porodice,
• ako poslodavac dokaže da nastavak radnog odnosa nije moguć - odbiti povratak na rad i dosuditi dvostruki iznos te naknade.

Ako je razlog za otkaz postojao, ali je poslodavac povredio propisani postupak, sud neće vratiti zaposlenog na rad, ali mu može dosuditi naknadu do šest zarada. Sve ove naknade umanjuju se za prihode koje je zaposleni u međuvremenu ostvario radom.

Prema Zakonu o parničnom postupku, radni sporovi su hitni, a sud može odrediti i privremenu meru (na primer vraćanje na rad do okončanja spora) radi sprečavanja nasilnog postupanja ili nenadoknadive štete - o predlogu odlučuje u roku od osam dana.

Šta da uradite u prvim danima posle otkaza

1. zapišite datum kada ste primili rešenje - od njega teče rok od 60 dana,
2. sačuvajte rešenje, upozorenje, svoje izjašnjenje, ugovor o radu, aneks i prepisku sa poslodavcem,
3. prijavite se NSZ u roku od 30 dana, ako imate pravo na novčanu naknadu,
4. ako ste trudni ili koristite porodiljsko odsustvo ili odsustvo radi nege deteta, u roku od 30 dana obavestite poslodavca i dostavite potvrdu,
5. što pre se posavetujte sa advokatom za radno pravo - procena izgleda u sporu zavisi od dokaza i od toga koje je greške poslodavac napravio.

Najčešće greške u rešenju o otkazu

U praksi se otkaz najčešće ruši zbog sledećih propusta:

• nije dato pisano upozorenje ili je zaposlenom ostavljeno manje od osam dana za izjašnjenje,
• otkaz je dat posle isteka roka od šest meseci od saznanja, odnosno godinu dana od nastupanja činjenica,
• opisano ponašanje ne odgovara zakonskom osnovu koji je naveden u rešenju, ili rešenje nema konkretno obrazloženje,
• rešenje nema pouku o pravnom leku ili ga je potpisalo lice koje za to nije ovlašćeno,
• rešenje ili upozorenje nisu dostavljeni na zakonom propisan način,
• kod tehnološkog viška - otpremnina nije isplaćena pre otkaza, poslodavac nije doneo obavezan program ili stvarni razlog za višak ne postoji,
• otkaz je dat zaposlenoj za vreme trudnoće ili odsustva radi nege deteta.

Sporazumni prestanak radnog odnosa

Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Sporazum nije otkaz - strane zajedno određuju dan prestanka i ostale uslove, pa otkazni rok ne postoji.

Moguće prednosti:

• zaposleni može da pregovara o datumu odlaska, isplati otpremnine i preporuci, i izbegava otkaz u radnoj istoriji,
• poslodavac izbegava postupak otkaza i rizik od radnog spora.

Rizici za zaposlenog:

• po pravilu gubi pravo na novčanu naknadu kod NSZ (prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti), jer se smatra da je radni odnos prestao njegovom voljom - zato je poslodavac dužan da ga pre potpisivanja pisano obavesti o tim posledicama,
• zakon ne propisuje otpremninu kod sporazumnog prestanka - dobija je samo ako je ugovori,
• potpisani sporazum se kasnije teško osporava - po pravilu samo ako je potpisan pod pretnjom, zbog prevare ili u bitnoj zabludi.

Pre potpisivanja proverite da sporazum sadrži: dan prestanka radnog odnosa, iznos i rok isplate otpremnine i zaostalih primanja, naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor i da li važi zabrana konkurencije. Ne potpisujte sporazum na brzinu, na zahtev poslodavca da to uradite "odmah".

Otkaz od strane zaposlenog

Zaposleni ima pravo da otkaže ugovor o radu bez navođenja razloga i bez saglasnosti poslodavca. Otkaz mora biti u pisanom obliku i dostavljen poslodavcu najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Opštim aktom ili ugovorom o radu otkazni rok može biti duži, ali ne duži od 30 dana - zato pre davanja otkaza proverite svoj ugovor i pravilnik o radu.

Može li otkaz bez otkaznog roka?

Zakon o radu ne daje zaposlenom pravo da jednostrano otkaže ugovor bez otkaznog roka. Raniji prestanak moguć je samo uz dogovor sa poslodavcem, odnosno sporazumnim prestankom radnog odnosa. Izuzetak je probni rad, gde je otkazni rok najmanje pet radnih dana.

Imajte u vidu da zaposleni koji sam da otkaz po pravilu nema pravo na novčanu naknadu kod NSZ, jer je radni odnos prestao njegovom voljom.

Otpremnina pri odlasku u penziju

Poslodavac je dužan da zaposlenom pri odlasku u penziju isplati otpremninu u visini od najmanje dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku. Opštim aktom može se predvideti i veći iznos.

Zabrana konkurencije posle prestanka radnog odnosa

Ugovorom o radu može se ugovoriti zabrana konkurencije - zabrana da zaposleni radi poslove iz delatnosti poslodavca za sebe ili za drugog bez saglasnosti poslodavca. Ona se može ugovoriti samo ako zaposleni kod poslodavca stiče posebno važna znanja, širok krug poslovnih partnera ili poslovne tajne, uz određenu teritoriju važenja.

Zabrana može važiti i posle prestanka radnog odnosa, najduže dve godine, ali samo ako se poslodavac ugovorom o radu obavezao da zaposlenom isplati novčanu naknadu u ugovorenoj visini. Zakon ne propisuje minimalni iznos te naknade.

Zakon ne pravi razliku prema načinu prestanka radnog odnosa, pa uredno ugovorena zabrana po pravilu važi i kada je radni odnos prestao otkazom poslodavca. Zabrana posle prestanka radnog odnosa po pravilu ne obavezuje zaposlenog ako naknada nije ugovorena ili ako je klauzula nejasna u pogledu poslova, roka ili teritorije. Strane se mogu i sporazumeti da zabrana prestaje sa prestankom radnog odnosa.

Česta pitanja

Koji je rok za tužbu zbog nezakonitog otkaza?

Prema Zakonu o radu, tužba se podnosi sudu u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu. Rok je prekluzivan - ako se propusti, pravo na sudsku zaštitu se gubi, pa ga ne treba ostavljati za poslednji trenutak.

Koliki je otkazni rok kada zaposleni daje otkaz?

Zaposleni dostavlja otkaz u pisanom obliku najmanje 15 dana pre dana koji je naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Opštim aktom ili ugovorom o radu može se odrediti duži otkazni rok, ali ne duži od 30 dana.

Šta poslodavac mora da isplati posle prestanka radnog odnosa?

Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja ostvarena do dana prestanka radnog odnosa, uključujući naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, i to najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Da li poslodavac mora da da upozorenje pre otkaza?

Kod otkaza zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline - da: poslodavac mora pisanim putem da upozori zaposlenog i ostavi mu najmanje osam dana da se izjasni. Kod otkaza zbog loših rezultata rada mora prethodno da ga pisano obavesti o nedostacima i ostavi primeren rok za poboljšanje. Kod tehnološkog viška upozorenje se ne daje, ali se mora isplatiti otpremnina.

Da li se može dobiti otkaz za vreme bolovanja ili trudnoće?

Bolovanje samo po sebi nije opravdan razlog za otkaz. Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta poslodavac uopšte ne može da otkaže ugovor o radu, a takvo rešenje je ništavo ako je poslodavac znao za te okolnosti ili ako ga zaposlena obavesti u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa.

Da li posle sporazumnog raskida imam pravo na naknadu od NSZ?

Po pravilu ne. Prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, pravo na novčanu naknadu nema lice kome je radni odnos prestao njegovom voljom, a sporazumni raskid se tako tretira. Zato je poslodavac dužan da zaposlenog pre potpisivanja sporazuma pisano obavesti o tim posledicama.

Zaključak

Zaposleni ima pravo da otkaže ugovor o radu bez navođenja razloga, ali mora da poštuje pisanu formu i otkazni rok. Poslodavac sme da da otkaz samo iz zakonom propisanog razloga i uz propisan postupak, a greške u rokovima, upozorenju ili dostavi mogu dovesti do poništaja otkaza i obaveze naknade štete.

Bilo da ste zaposleni koji je dobio otkaz ili poslodavac koji razmatra otkaz, kontaktirajte advokata za radno pravo pre nego što istekne zakonski rok - proverićemo rešenje i dokumentaciju i proceniti šanse u konkretnom slučaju.