Krivično pravo

Advokatska kancelarija Dačević u Novom Sadu pruža pravnu pomoć fizičkim i pravnim licima u krivičnim postupcima, kako okrivljenima, tako i oštećenima.

Pravna pomoć u oblasti krivičnog prava

Odbrana i zastupanje fizičkih i pravnih lica

Osumnjičeni, odnosno okrivljeni ima pravo na branioca od prvog saslušanja, a pre saslušanja i pravo da sa braniocem razgovara nasamo. U pojedinim slučajevima branilac je obavezan, na primer kada je okrivljeni zadržan ili u pritvoru, ili kada se postupak vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža.

Branilac učestvuje u svim fazama postupka: u istrazi, pred javnim tužilaštvom, na glavnom pretresu i u postupku po pravnim lekovima. Pored fizičkih lica, branimo i pravna lica, koja za krivična dela odgovaraju po posebnom zakonu.

Krivične prijave i privatne krivične tužbe

Za većinu krivičnih dela gonjenje preduzima javni tužilac, a postupak se pokreće krivičnom prijavom. Dobro sastavljena prijava, sa jasno opisanim događajem i predloženim dokazima, olakšava tužilaštvu da proveri navode i odluči o daljem gonjenju.

Za pojedina lakša krivična dela, kao što je uvreda, gonjenje se preduzima privatnom tužbom, koju oštećeni podnosi neposredno sudu. Privatna tužba se mora podneti u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i za osumnjičenog; kasnije podneta tužba se odbacuje.

Zastupanje oštećenih u svojstvu punomoćnika

Oštećeni krivičnim delom ima niz prava u postupku: da predlaže dokaze, da prisustvuje pretresu i da postavi imovinskopravni zahtev, odnosno da traži naknadu štete u samom krivičnom postupku. Kao punomoćnik oštećenog, advokat prati postupak i koristi ova prava u njegovo ime.

Ako javni tužilac odbaci krivičnu prijavu, oštećeni može podneti prigovor neposredno višem javnom tužiocu, u roku od osam dana od prijema obaveštenja. Ako tužilac kasnije odustane od optužbe, oštećeni može, u istom roku, preuzeti gonjenje i nastaviti postupak kao tužilac.

Žalbe i drugi pravni lekovi

Protiv presude prvostepenog suda žalba se izjavljuje u roku od 15 dana od dostavljanja presude. Blagovremena žalba odlaže izvršenje presude, a u njoj se mogu osporavati i utvrđeno činjenično stanje, i primena zakona, i odluka o kazni.

Protiv pravnosnažnih odluka zakon predviđa vanredne pravne lekove: zahtev za ponavljanje krivičnog postupka, kada se pojave nove činjenice ili dokazi, i zahtev za zaštitu zakonitosti, kada je odlukom povređen zakon.

Uslovni otpust

Osuđeni koji je izdržao dve trećine kazne zatvora može biti uslovno otpušten ako se tokom izdržavanja kazne toliko popravio da se može očekivati da na slobodi neće vršiti krivična dela. Za pojedina krivična dela zakon propisuje strože uslove ili uslovni otpust isključuje.

Molbu za uslovni otpust podnosi osuđeni ili njegov branilac, a o njoj odlučuje veće suda koji je sudio u prvom stepenu, po pravilu nakon održanog ročišta. Branilac priprema molbu, prikuplja izveštaje o ponašanju osuđenog i zastupa ga na ročištu.

Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode

Pravo na naknadu štete od države ima lice koje je bilo lišeno slobode, a protiv njega postupak nije pokrenut, obustavljen je ili je okončan oslobađajućom ili odbijajućom presudom. Isto pravo ima i lice koje je lišeno slobode usled greške ili nezakonitog rada organa postupka, kao i neosnovano osuđeno lice.

Pre tužbe sudu, oštećeni mora podneti zahtev ministarstvu nadležnom za pravosuđe, radi postizanja sporazuma o naknadi. Ako zahtev ne bude usvojen ili o njemu ne bude odlučeno u roku od tri meseca, može se podneti tužba protiv Republike Srbije. Pravo na naknadu zastareva za tri godine.