Naknada štete

Mnogi ljudi propuštaju priliku da budu kompenzovani za štetu koju su pretrpeli jer ne znaju šta sve mogu da potražuju ili kako pravilno da podnesu zahtev, odnosno tužbu za naknadu štete.

Nastala šteta je izvor obligacija odnosno izvor obaveze.

Međutim, podnošenje zahteva ili tužbe naknadu štete može vam pružiti značajnu finansijsku podršku kada vam je ista najpotrebnija, zbog čega smo i napisali ovaj članak koji će vam pružiti sve potrebne informacije o ovom postupku.

U njemu ćemo pokriti sve bitne stvari, od tipova naknada koje možete potraživati do koraka koje treba preduzeti kako biste uspešno ostvarili svoja prava. Takođe, ukazaćemo na često zanemarene detalje koji mogu značajno uticati na iznos naknade koju možete dobiti.

Sadržaj:

Slučajevi u kojima je naknada štete moguća

Slučajeva u kojima je naknada šteta moguća ima mnogo, ali mi ćemo ovde nabrojati samo one sa kojima se najčešće susrećemo u praksi:

• Ujed psa lutalice
• Saobraćajna nezgoda
• Povreda na javnoj površini (npr. pad u otvoren šaht)
• Povreda na radu i profesionalno oboljenje
• Izgubljena dobit
• Nezakonit otkaz ugovora o radu
• Neispunjenje ugovora
• Diskriminacija
• Zlostavljanje na radu/mobing
• Izgubljena ili neisplaćena zarada
• Neiskorišćen godišnji odmor
• Povreda časti i ugleda
• Nesavesno lečenje
• Elementarna nepogoda
• Povreda u školi ili vrtiću
• Lažno prijavljivanje
• Neosnovano lišenje slobode
• Telesne povrede u tuči

Zakon o obligacionim odnosima štetu definiše kao umanjenje nečije imovine, sprečavanje njenog povećanja, kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha.

Ukoliko ste pretrpeli štetu na bilo koji od gore navedenih načina, imate pravo da potražujete naknadu materijalne štete i/ili naknadu neimovinske štete.

Vrste naknade štete

Kao što smo gore naveli, postoje dve vrste naknade štete:

• Materijalna šteta
• Nematerijalna tj. neimovinska šteta

Osnovna razlika između ove dve vrste naknade štete leži u prirodi same štete, gde se materijalna može lakše i konkretnije kvantifikovati u novcu, a nematerijalna ne može.

To, naravno, ne znači da sudovi nemaju svoje smernice za određivanje pravične novčane kompenzacije za neimovinsku štetu. Naprotiv, postoje okvirni iznosi koje možete ostvariti za ovaj vid pretrpljene štete i specijalizovani advokati za naknadu štete su dobro upoznati sa njima.

Naknada materijalne štete

Materijalna šteta je šteta koju ste pretrpeli na svojoj imovini.

Razlikujemo dve vrste materijalne štete:

• Obična šteta - Ovde govorimo o klasičnom umanjenju, oštećenju ili potpunom uništenju vaše imovine, npr. automobila u saobraćajnoj nezgodi. Cilj naknade za ovu vrstu štete je da se povrati u prethodno stanje, pre nego što je šteta nastala
• Izmakla korist - Ovde govorimo o propuštenom uvećanju imovine, odnosno o gubitku prilike da ostvarite dobit. Npr. imate predućete koje je sklopilo ugovor o isporuci određenih materijala sa dobavljačem, a kako bi napravili i dostavili neki proizvod krajnjem kupcu, međutim dobavljač vam je dostavio neispravan materijal zbog čega niste mogli da na završite proizvodnju i isporučite robu. Kao posledica, vaš kupac je otkazao narudžbinu, a vi ste izgubili očekivanu zaradu

Dakle, bilo da je reč o oštećenju ili uništenju imovine, ili o izmakloj koristi, tj. propuštenom uvećanju imovine, imate pravo na naknadu materijalne štete.

Što se tiče načina naknade materijalne štete, takođe razlikujemo dva:

• Novčana naknada - U ovom slučaju, štetnik će vam isplatiti iznos koji odgovara vrednosti nastale štete. Trebalo bi da se ovaj vid naknade isplaćuje samo kada je nemoguće vratiti stvari u prvobitno stanje, međutim u praksi je mnogo češći od restitucije.
• Naturalna restitucija - Podrazumeva vraćanje u prethodno stanje, kroz popravku ili zamenu oštećene stvari. Međutim, ovaj način je ređi, jer u mnogim slučajevima nije moguć.

Konačno, sud pravi razliku i između toga da li je šteta nastala namerno ili sa umišljajem.

• Ukoliko je šteta nastala nenamerno, a štetnik je lošeg imovinskog stanja, sud vam može dodeliti umanjenu naknadu.
• Ukoliko je šteta nastala namerno, sud može odrediti veći iznos od uobičajenog npr. ukoliko je šteta dovela do oštećenja ili uništenja stvari koja je za vas imala naročitu sentimentalnu vrednost (npr. sat koji ste dobili od pokojne bake).

U naknadu materijalne štete takođe spada naknada troškova lečenja (zbog npr. pretrpljenih telesnih povreda), troškova sahrane (redovnih troškova, ne i onih dodatnih za, npr. izgradnju porodične grobnice), kao i isplata novčane rente za idržavanje (npr. ukoliko roditelji maloletnog deteta koje su izdržavali preminu tuđom krivicom, štetnik bi bio dužan da preuzme obavezu izdržavanja kroz novčanu rentu.)

Naknada nematerijalne štete

Nematerijalna, tj. neimovinska šteta nastupa kada vam neko nanese fizički ili psihički bol, naruži vaš fizički izgled, umanji vašu životnu aktivnost, odnosno dovede vas u stanje invaliditeta ili kod vas prouzrokuje strah.

Npr. ukoliko ste pretrpeli psihički bol usled uvrede časti, smrti bliske osobe, ili recimo zbog opekotina koje ste pretrpeli na radu i koje su vas naružile - vi biste imali pravo na naknadu neimovinske štete.

Ili, ukoliko ste npr. pretrpeli telesne povrede u saobraćajnoj nezgodi, a koje su vam onemogućile bavljenje dosadašnjim životnim aktivnostima (recimo sportom), takođe bi ste imali pravo na naknadu štete zbog umanjene životne aktivnosti.

Ovo su, naravno, samo neki od primera kada biste mogli biti kompenzovani za pretrpljenu štetu.

Što se tiče same visine naknade neimovinske štete, ona će zavisiti od konkretnih okolnosti vašeg slučaja i procene suda spram istih. Međutim, opet, postoje smernice kojima se sudovi vode u određivanju konkretnih iznosa, pa tako:

• Visina naknade neimovinske štete za pretrpljeni fizički bol zavisi od toga koliko ste dugo trpili bolove i koliko su ti bolovi bili jaki. Ukoliko i dalje trpite bolove, odnosno izvesno je da ćete ih trpiti i u budućnosti (pa čak i do kraja života), sud može izmeniti presudu i povećati iznos naknada u svetlu novih okolnosti.
• Isto važi i za psihički/duševni bol, s tim da će u ovom slučaju sud voditi računa i o tome koliko ćete psihički patiti u budućnosti, npr. zbog smrti roditelja u saobraćajnoj nezgodi. Dakle, uzimaju se u obzir i buduće patnje, a ne samo prošle i sadašnje, što može rezultirati tim da ne dobijete jednokratnu novčanu naknadu, već da vam bude isplaćivana u novčanim rentama. O tome ćemo pisati nešto više kasnije.
• Naknada neimovinske štete za naruženost zavisiće ne samo od toga kakvu reakciju izaziva kod drugih, već i kako se vi osećate povodom vašeg novog izgleda usled pretrpljene štete. Takođe, sud će vrednovati i mesto naruženosti, pa tako neće isti iznos naknade štete biti dodeljen nekom ko ima ogrebotinu na butini koja je stalno prekrivena odećom, i nekom ko ima veliki ožiljak po sred lica.
• Naknada neimovinske štete zbog straha zavisiće, takođe, od toga koliko je strah trajao i kojeg je intenziteta bio. Npr. strah može biti relevantan u slučajevima kada vas je ujeo pas lutalica, i to ne samo u trenutku ujeda, već i u budućnosti, ukoliko ste zbog toga razvili strah od pasa.

U svakom slučaju, ove okolnosti (trajanje, intenzitet, posledice, itd.) će utvrđivati, odnosno procenjivati veštak - i to medicinske struke.

Zahtev za naknadu štete

Zahtev za naknadu štete predstavlja prvi korak u procesu ostvarivanja prava na obeštećenje i ne treba ga mešati s tužbom, koja vodi ka formalnom pravnom postupku pred sudom.

Zapravo, možda bi bilo tačnije reći da predstavlja drugi korak, jer je prvi korak brza reakcija u vidu prijavljivanja štete, odnosno povrede policiji i lekaru zarad lakšeg kasnijeg dokazivanja.

Na prvi mah, cilj je pokušati postići mirno rešenje tj. dogovor sa osiguravajućim društvom ili odgovornim licem i osigurati pravičnu naknadu za nastalu štetu bez pokretanja sudskog postupka.

Međutim, važno je da budete svesni da će osiguravajuća društva učiniti sve što je u njihovoj moći da maksimalno smanje iznos naknade štete koji vam pripada, oslanjajući se na to da niste dovoljno upućeni u sva prava koja imate.

Ukoliko to učinite, odnosno ukoliko pristanete na njihovu nižu ponudu, naknadno nećete moći ostvariti razliku do iznosa koji ste zaista mogli dobiti sudskim putem.

U ovoj fazi pokušaja naknade štete, angažovanje advokata vam može pomoći da procenite i izbegnete nerealne ponude osiguravajućih društava.

Tužba za naknadu štete

Tužbu za naknadu štete podnosite jednom od sledećih sudova:

• Sudu prema mestu prebivališta tuženog
• Sudu prema mestu gde je štetna radnja izvršena
• Sudu prema mestu gde je posledica nastupila

U zavisnosti od same prirode spora, pa i visine vašeg tužbenog zahteva, nadležan će biti Osnovni, Viši ili Privredni sud.

U samoj tužbi određujete vrste štete čiju naknadu zahtevate. Možete tražiti samo naknadu materijalne, samo naknadu neimovinske, ili naknadu obe vrste štete.

Takođe, advokat će vam biti od značaja i za određivanje tuženog lica u tužbi, jer će se isto razlikovati od slučaja do slučaja.

U slučaju povrede na radu, tuženi može biti poslodavac koji je odgovoran za obezbeđivanje sigurnog radnog okruženja i zaštitu zdravlja zaposlenih. Ili, u slučaju neosnovanog pritvora, tuženi će biti država. Ili, u slučaju neosnovanih troškova obrade kredita, tuženi će biti banka koja je naplatila takve troškove.

Sve u svemu, sam postupak teče vrlo slično kao i svaki drugi parnični postupak i, ukoliko uspete u sporu, okončava se presudom koja obavezuje tuđenog da vam isplati naknadu štete.

Ova presuda predstavlja izvršnu ispravu i na osnovu nje možete izvršiti prinudnu naplatu, ukoliko dobrovoljna u ostavljenom roku izostane.

Rok za podnošenje tužbe za naknadu štete

Rok za podnošenje tužbe za naknadu štete je 3 godine od dana kada je oštećeni saznao za štetu ili za osobu koja je prouzrokovala štetu.

Međutim, postoji i duži rok od 5 godina od kada je šteta nastala, koji ne zavisi od toga da li je oštećeni saznao za štetu ili lice koje je prouzrokovalo štetu.

Ovaj duži rok od 5 godina predstavlja krajnji rok nakon kojeg se pravo na naknadu štete gubi, bez obzira na to kada je oštećeni saznao za sve okolnosti vezane za štetu.

Drugim rečima, ako se tužba ne podnese u ovom periodu, potraživanje zastareva i više ne može biti ostvareno putem suda.

Dokazivanje odgovornosti za štetu

Dokazivanje odgovornosti za štetu od vas zahteva pažljivo prikupljanje informacija i dokumenata koji govore u prilog vaših navoda, zato što je teret dokazivanja na samom oštećenom, odnosno vama.

U suštini, najvažniji korak u dokazivanju odgovornosti za štetu jeste uspostavljanje uzročno-posledične veze između štetne radnje i nastale štete.

To znači da prvo morate dokazati da je određena radnja ili propust druge strane direktno dovela do nastanka štete, što od vas zahteva da jasno definišete samo štetnu radnju koju je odgovorno lice počinilo.

To npr. može biti vožnja u alkoholisanom stanju ili neadekvatno održavanje javne infrastrukture.

Zatim, morate dostaviti dokaze koji pokazuju konkretne posledice koje su proizašle iz te štetne radnje. Ovo bi mogli/e da budu:

• Medicinski izveštaji o povredama
• Fotografije oštećenja/povreda
• Računi za lekove i terapije
• Izjave svedoka
• Zapisnici/izveštaji policije, itd.

Iznos naknade štete

Iznos naknade štete, posebno u kontekstu nematerijalne štete, može značajno varirati u zavisnosti od značaja povređenog dobra i cilja kome naknada služi.

Ono što će vam svaki dobar advokat za naknadu štete reći jeste da sudovi često imaju svoje interne smernice koje im pomažu u određivanju iznosa naknade, a koje uzimaju u obzir prethodne presude i prakse, ali su takođe prilagođene individualnim okolnostima svakog slučaja.

Pa tako, ukoliko ste npr. u saobraćajnoj nezgodi pretrpeli tešku povredu, poput povrede kičmene moždine, i ta vam je povreda ne samo izazvala fizičke bolove već i dugotrajne zdravstvene probleme, u tom slučaju bi sud verovatno procenio da je značaj povređenog dobra (vašeg zdravlja i kvaliteta života) veoma visok, te bi vaš iznos naknade za nematerijalnu štetu mogao biti jako visok zarad adekvatne kompenzacije pretrpljenih patnji i gubitaka.

Sa druge strane, ukoliko ste u saobraćajnoj nezgodi pretrpeli samo neku lakšu povredu koja na vas nije ostavila trajne posledice, ali jeste npr. dovela do kratkotrajne psihološke traume u vidu straha od vožnje, sud bi mogao oceniti da je značaj povređenog dobra umeren i da je povratak normalnom životu mogut većih problema, zbog čega bi iznos vaše naknade bio značajno niži.

U svakom slučaju, sud će uzeti u obzir sve aspekte - težinu vaših povreda, emocionalne posledice, vašu životnu situaciju, kao i sve druge relevantne činjenice kako bi donio pravednu i uravnoteženu odluku o visini naknade štete.

Novčana renta i naknada štete

Već smo spomenuli da se novčana naknada dosuđuje ili u jednokratnom novčanom iznosu ili u vidu novčane rente.

Novčana renta predstavlja oblik naknade štete koji se dodeljuje u redovnim, često mesečnim, iznosima umesto kao jedinstvena isplata.

Ova vrsta naknade se obično dodeljuje kako bi se oštećenom osiguralo kontinuirano pokrivanje troškova koji nastaju kao posledica štete koja mu je naneta, i to nakon što je sud doneo odluku. Dakle, novčana renta se ne dosuđuje za prethodne gubitke ili troškove oštećenog.

Npr. novčana renta će vam biti dodeljena ukoliko ste usled povrede u saobraćajnoj nezgodi onesposobljeni za rad, te zbog te povrede gubite celu ili deo svoje zarade.

Takođe, renta će vam biti dodelje i ako je povreda dovela do trajnog povećanja vaših troškova za lečenje ili dodatnu negu.

Ko odgovara za naknadu štete ako je štetu uzrokovala osoba koja je nesposobna za rasuđivanje?

Po pravilu, za štetu odgovara osoba koja ju je prouzrokovala.

Međutim, ako je štetnik usled duševne bolesti nesposoban za rasuđivanje, odgovornost za naknadu štete preuzima lice koje je odgovorno za njega, poput staratelja ili roditelja.

Takođe, postoje i situacije kada lice u stanju privremene nesposobnosti za rasuđivanje prouzrokuje štetu, u kojem slučaju ono samo odgovara za istu. Ali, ako je drugo lice prouzrokovalo tu privremenu nesposobnost, onda će ono snositi odgovornost za pričinjenu štetu.

Ko snosi odgovornost za štetu koju pričini dete?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od uzrasta deteta.

Pa tako, deca do navršene sedme godine života ne snose odgovornost za štetu, već umesto njih odgovaraju roditelji ili staratelji.

Za decu uzrasta od 7 do 14 godina, takođe ne postoji odgovornost za štetu, osim ako se može dokazati da je dete bilo sposobno za rasuđivanje i svesno da čini štetu.

U tom slučaju roditelji mogu odgovarati, osim ako dokažu da šteta nije nastala njihovom krivicom.

Maloletnici stariji od 14 godina u svakom slučaju sami snose odgovornost za pričinjenu štetu, jer se smatra da su dovoljno zreli da razumeju posledice svojih postupaka.