Naknada štete - Objašnjenje postupka naknade

Autor: Advokat Stefan DačevićOsnivač advokatske kancelarije Dačević, Novi SadPoslednje ažurirano: 16. oktobar 2026.

Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi. Pravila o tome ko odgovara, za koju štetu i u kom roku sadrži Zakon o obligacionim odnosima, a postupak pred sudom Zakon o parničnom postupku.

Oštećeni može tražiti naknadu materijalne štete (troškovi, oštećene stvari, izgubljena zarada) i nematerijalne štete (bol, strah, naruženost, umanjenje životne aktivnosti). Najvažnije je ne propustiti rok zastarelosti - po pravilu tri godine od saznanja za štetu i za štetnika. U nastavku objašnjavamo ko odgovara, šta se može tražiti, kako se piše zahtev osiguravaču ili drugom odgovornom licu i kako se podnosi tužba.

Sadržaj:

Kada imate pravo na naknadu štete?

Zakon o obligacionim odnosima štetu definiše kao umanjenje nečije imovine (obična šteta), sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Da bi postojala obaveza naknade, potrebno je:

• da je šteta nastala,
• da postoji štetna radnja ili propust drugog lica (ili događaj od opasne stvari, odnosno delatnosti),
• da je radnja protivpravna,
• da postoji uzročna veza između radnje i štete,
• da postoji odgovornost - po krivici ili bez obzira na krivicu.

Najčešći slučajevi u praksi su:

• ujed psa lutalice,
• saobraćajna nezgoda,
• povreda na javnoj površini (na primer pad u otvoren šaht ili rupu na trotoaru),
• povreda na radu i profesionalno oboljenje,
• povreda u školi ili vrtiću,
• telesne povrede u tuči ili napadu,
• nesavesno lečenje,
• povreda časti i ugleda i lažno prijavljivanje,
• diskriminacija i zlostavljanje na radu (mobing),
• neosnovano lišenje slobode ili neosnovana osuda,
• neispunjenje ugovora (ugovorna odgovornost - vidi niže).

Zaposleni kome je dat nezakonit otkaz ima pravo na naknadu štete u visini izgubljene zarade po Zakonu o radu. Neisplaćena zarada i naknada za neiskorišćen godišnji odmor potražuju se takođe po Zakonu o radu, kao potraživanja iz radnog odnosa. Za štetu od elementarne nepogode (poplava, zemljotres) po pravilu niko ne odgovara jer je reč o višoj sili - izuzetak je kada je šteta posledica nečijeg propusta (na primer neodržavanja nasipa ili kanala), a inače se šteta nadoknađuje iz osiguranja imovine ili po posebnim propisima o pomoći države.

Kada se odgovara po krivici, a kada bez obzira na krivicu?

Odgovornost po krivici - krivica se pretpostavlja

Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Krivica postoji kada je štetnik štetu prouzrokovao namerno ili iz nepažnje. To znači da oštećeni dokazuje štetu, štetnu radnju i uzročnu vezu, a štetnik, ako želi da se oslobodi, mora da dokaže da nije kriv.

Odgovornost bez obzira na krivicu (objektivna)

Za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost (motorno vozilo u pokretu, mašine, struja, eksplozivi, građevinski radovi) odgovara se bez obzira na krivicu. Za opasnu stvar odgovara njen imalac, a za opasnu delatnost lice koje se njom bavi. Pretpostavlja se da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari potiče od nje. Imalac se oslobađa odgovornosti samo ako dokaže da je šteta nastala usled spoljnog uzroka koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (viša sila), ili isključivo radnjom oštećenog ili trećeg lica koju nije mogao predvideti ni izbeći.

Podeljena i solidarna odgovornost

Oštećeni koji je doprineo nastanku štete ili njenom povećanju ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu - na primer putnik koji nije bio vezan pojasom. Ako je štetu prouzrokovalo više lica zajedno, ona odgovaraju solidarno, pa oštećeni može tražiti celu naknadu od bilo kog od njih. Za štetu koju zaposleni prouzrokuje trećem licu u radu ili u vezi sa radom odgovara poslodavac, osim ako dokaže da je zaposleni postupao onako kako je trebalo; ako je zaposleni štetu prouzrokovao namerno, oštećeni može naknadu tražiti i neposredno od njega.

Ugovorna odgovornost

Kada dužnik ne ispuni ugovornu obavezu ili zakasni, poverilac ima pravo na naknadu štete koju je zbog toga pretrpeo - obične štete i izmakle koristi koje je dužnik u vreme zaključenja ugovora morao predvideti. Kod prevare, namernog neispunjenja ili krajnje nepažnje dužnik odgovara za celokupnu štetu. Strana koja trpi štetu dužna je da preduzme razumne mere da je umanji.

Koje vrste štete postoje?

Kako se naknađuje materijalna šteta?

Oštećeni ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi. Na primer: dobavljač vam isporuči neispravan materijal, ne možete da završite proizvodnju, a kupac otkaže narudžbinu - izgubljena zarada od tog posla je izmakla korist. Visina naknade određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, i to u iznosu koji je potreban da se materijalno stanje oštećenog dovede u stanje u kome bi bilo da štete nije bilo.

Vraćanje u pređašnje stanje ili novac

Odgovorno lice je po pravilu dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nastanka štete (popravka, zamena stvari). Međutim, oštećeni ima pravo da zahteva novčanu naknadu i kada je vraćanje u pređašnje stanje moguće, osim ako okolnosti slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja. Zato je u praksi novčana naknada pravilo.

Veća i manja naknada od stvarne štete

• Afekciona vrednost - kada je stvar uništena ili oštećena krivičnim delom učinjenim sa umišljajem, sud može naknadu odrediti prema vrednosti koju je stvar imala za oštećenog (na primer sat nasleđen od bake).
• Sniženje naknade - sud može dosuditi manju naknadu od štete ako šteta nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom, a štetnik je slabog imovnog stanja pa bi ga puna naknada dovela u oskudicu; sud pri tome vodi računa i o imovnom stanju oštećenog.

Smrt, telesna povreda i narušenje zdravlja

• troškovi lečenja i drugi potrebni troškovi u vezi sa lečenjem,
• zarada izgubljena za vreme lečenja,
• uobičajeni troškovi sahrane (ne i, na primer, izgradnja porodične grobnice),
• novčana renta za buduću izgubljenu zaradu, trajno povećane potrebe ili gubitak izdržavanja (vidi novčana renta).

Kako se određuje naknada nematerijalne štete?

Sud dosuđuje pravičnu novčanu naknadu za pretrpljene fizičke bolove, duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti i smrti bliskog lica, kao i za strah - nezavisno od toga da li postoji i materijalna šteta. Na primer, ako vas je povreda u saobraćajnoj nezgodi sprečila da se bavite sportom, imate pravo na naknadu zbog umanjenja životne aktivnosti.

Kriterijumi za visinu naknade

• fizički bol - jačina i trajanje bolova,
• strah - jačina i trajanje straha, na primer strah od pasa koji ostaje posle ujeda,
• naruženost - stepen i mesto naruženosti (ogrebotina na butini nije isto što i ožiljak na licu) i kako je doživljava sam oštećeni,
• umanjenje životne aktivnosti - procenat i uticaj na svakodnevni, profesionalni i društveni život.

Sud vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome naknada služi, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom svrhom. Teška povreda kičmene moždine sa trajnim posledicama donosi znatno veću naknadu od lakše povrede posle koje je ostao kratkotrajan strah od vožnje. Na zahtev oštećenog sud dosuđuje i naknadu za buduću nematerijalnu štetu, ako je izvesno da će trajati - i ona se po pravilu dosuđuje jednokratno, a ne kao renta.

Činjenice utvrđuje veštak odgovarajuće struke: lekar odgovarajuće specijalnosti za bolove, naruženost i umanjenje životne aktivnosti, a psihijatar ili psiholog za strah i duševne bolove. Kod povrede časti i ugleda veštak po pravilu nije potreban. Sudovi se pri određivanju iznosa oslanjaju i na orijentacione iznose iz sudske prakse, ali to nije propis i sud svaki slučaj ceni posebno.

Smrt ili težak invaliditet bliskog lica

U slučaju smrti nekog lica pravo na naknadu za duševni bol imaju članovi uže porodice - bračni drug, deca i roditelji, a braća i sestre ako je sa umrlim postojala trajnija zajednica života. U slučaju naročito teškog invaliditeta pravo imaju bračni drug, deca i roditelji. Vanbračni partner ima isto pravo ako je postojala trajnija zajednica života.

Kod povrede prava ličnosti sud može narediti i objavljivanje presude ili ispravke o trošku štetnika. Potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednike samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pisanim sporazumom.

Kada se dosuđuje novčana renta?

Novčana renta je naknada materijalne štete koja se isplaćuje u periodičnim, po pravilu mesečnim iznosima unapred, doživotno ili na određeno vreme. Dosuđuje se kada povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, kada su mu potrebe trajno povećane (na primer tuđa nega) ili kada su mu mogućnosti daljeg razvoja i napredovanja uništene ili smanjene, kao i licu koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao - ono ima pravo na rentu najviše do iznosa koji bi dobijalo od poginulog da je ostao u životu.

• renta pokriva štetu od presuđenja ubuduće; iznosi koji su do tada dospeli dosuđuju se jednokratno,
• poverilac može tražiti obezbeđenje isplate rente, a ako ga dužnik ne pruži - isplatu jedne ukupne svote,
• sud može, na zahtev oštećenog, rentu ubuduće povećati, a na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti,
• pravo na rentu zbog smrti bliskog lica ili povrede ne može se preneti na drugoga.

Kako se piše zahtev za naknadu štete?

Pre tužbe se najčešće podnosi pisani zahtev odgovornom licu ili njegovom osiguravaču. Pre toga je važno da štetu odmah dokumentujete - prijavom policiji, odlaskom kod lekara, fotografijama i podacima svedoka.

Šta zahtev sadrži

1. podatke o oštećenom (ime i prezime, JMBG, adresa, broj računa za isplatu),
2. podatke o štetniku i, ako postoji, o njegovom osiguravaču i broju polise,
3. opis događaja - datum, mesto, tok i zašto je drugo lice odgovorno,
4. vrste štete i iznose koji se traže (troškovi, izgubljena zarada, nematerijalna šteta po vidovima),
5. spisak priloga: medicinska dokumentacija, zapisnik ili izveštaj policije, fotografije, računi, potvrde o zaradi, izjave svedoka,
6. rok za odgovor i potpis (ili punomoćje advokatu).

Kome se zahtev podnosi

• saobraćajna nezgoda - osiguravaču vozila štetnika, odnosno Garantnom fondu pri Udruženju osiguravača Srbije kada vozilo nije osigurano ili je nepoznato,
• povreda na javnoj površini ili ujed psa - gradu, odnosno opštini preko pravobranilaštva, ili javnom preduzeću zaduženom za održavanje,
• neosnovano lišenje slobode - ministarstvu nadležnom za pravosuđe (obavezno pre tužbe),
• povreda na radu - poslodavcu, odnosno njegovom osiguravaču.

Ponuda i vansudsko poravnanje

Ponuda osiguravača je često niža od iznosa koji bi se mogao dobiti u sudu. Pre prihvatanja proverite šta potpisujete: ako poravnanje sadrži izjavu da se odričete daljih zahteva po tom osnovu, razliku kasnije po pravilu nećete moći da tražite. Ako prihvatite iznos samo kao akontaciju, bez takve izjave, ostatak možete tražiti tužbom. Delimična isplata osiguravača ima značaj i kao priznanje duga, kojim se prekida zastarelost.

Šta važi kod saobraćajne nezgode?

Prema Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju, oštećeni naknadu ostvaruje podnošenjem odštetnog zahteva neposredno osiguravaču vozila štetnika. Rokovi osiguravača su:

• 14 dana od prijema zahteva da utvrdi osnov i visinu, dostavi obrazloženu ponudu i isplati naknadu,
• ako zahtev nije potpun - 8 dana da zatraži dopunu dokumentacije,
• ako osnov i visinu nije moguće utvrditi za 14 dana - najkasnije 45 dana za štetu na stvarima i 90 dana za štetu na licima, i još 14 dana za isplatu.

Ako osiguravač u roku od 90 dana od prijema zahteva ne dostavi obrazloženu ponudu ili obaveštenje da nema osnova za naknadu, oštećeni može podneti tužbu i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije. Tužba podneta pre isteka tog roka smatra se preuranjenom. Uredno popunjen Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi može se koristiti kao odštetni zahtev.

Za štetu od neosiguranog ili nepoznatog vozila naknadu isplaćuje Garantni fond, a kod nepoznatog vozila samo za smrt, telesnu povredu i narušenje zdravlja. Odštetni zahtev osiguravaču ne prekida zastarelost; zastarelost prekida tužba ili priznanje duga, na primer delimična isplata.

Kako se traži naknada od države ili grada?

Neosnovano lišenje slobode i neosnovana osuda

Po Zakoniku o krivičnom postupku, pravo na naknadu ima lice koje je bilo lišeno slobode, a postupak je obustavljen, optužba odbijena ili je oslobođeno, kao i lice koje je neosnovano osuđeno. Pre tužbe obavezno je podneti zahtev ministarstvu nadležnom za pravosuđe radi sporazuma o šteti i visini naknade. Ako zahtev ne bude usvojen ili komisija ne odluči u roku od tri meseca, podnosi se tužba protiv Republike Srbije. Pravo zastareva za tri godine od pravnosnažnosti oslobađajuće presude, odnosno rešenja o obustavi; dok traje postupak pred ministarstvom, zastarelost ne teče.

Grad, opština i Republika u ostalim slučajevima

Pre tužbe protiv Republike, grada ili opštine može se podneti predlog za mirno rešavanje spora nadležnom pravobranilaštvu. Predlog nije obavezan, ali njegovim podnošenjem nastaje zastoj roka zastarelosti od 60 dana. Postupak kod ujeda psa lutalice u Novom Sadu opisali smo u posebnom tekstu.

Kako se podnosi tužba za naknadu štete?

Koji sud je nadležan

Prema Zakonu o parničnom postupku, za vanugovornu štetu tužbu možete podneti po izboru:

• sudu prema prebivalištu, odnosno sedištu tuženog,
• sudu na čijem je području štetna radnja izvršena,
• sudu na čijem je području štetna posledica nastupila.

Stvarno je nadležan po pravilu osnovni sud. Viši sud sudi u prvom stepenu kada vrednost predmeta spora omogućava izjavljivanje revizije (preko 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti), kao i u sporovima za zaštitu od diskriminacije i zlostavljanja na radu i za naknadu štete u vezi sa objavljivanjem informacije u medijima. Ako su obe strane privredni subjekti, nadležan je privredni sud. Sporovi u kojima zahtev ne prelazi 3.000 evra vode se po pravilima postupka u sporovima male vrednosti.

Tuženi i sadržina tužbe

Tuženi je lice koje odgovara za štetu - na primer poslodavac kod povrede na radu, osiguravač kod saobraćajne nezgode, grad ili javno preduzeće kod pada u neobezbeđen šaht, Republika Srbija kod neosnovanog lišenja slobode. U tužbi se navodi koja se šteta traži - samo materijalna, samo nematerijalna ili obe - i predlažu dokazi: medicinska dokumentacija, fotografije, računi, izjave svedoka, zapisnik policije i veštačenje.

Kamata i troškovi

Obaveza naknade štete dospeva u trenutku nastanka štete, a za docnju se plaća zatezna kamata. Pošto se visina štete određuje prema cenama u vreme presuđenja, sudska praksa dosuđuje kamatu na nematerijalnu štetu od dana prvostepene presude, a na materijalnu od dana utvrđivanja visine štete (najčešće veštačenjem), odnosno od dana kada je oštećeni sam platio trošak. Strana koja izgubi spor naknađuje drugoj troškove postupka, uključujući troškove advokata i veštačenja, srazmerno uspehu u sporu.

Pravnosnažna presuda kojom je tuženom naloženo da plati postaje izvršna isprava istekom roka za dobrovoljno ispunjenje; ako tuženi ne plati u tom roku, može se tražiti prinudna naplata.

Rok za podnošenje tužbe (zastarelost)

Rok od tri godine teče tek kada oštećeni sazna i za štetu i za lice koje ju je prouzrokovalo, ali najkasnije pet godina od nastanka štete. Istekom roka potraživanje ne nestaje, ali prestaje pravo da se ispunjenje zahteva - ako se tuženi pozove na zastarelost, sud će tužbu odbiti. Zastarelost se prekida podnošenjem tužbe i priznanjem duga, posle čega teče iznova.

Ko snosi odgovornost za štetu koju pričini dete?

Kada odgovaraju i dete i roditelji, odgovornost je solidarna. Za štetu koju dete prouzrokuje dok je pod nadzorom škole, vrtića, staraoca ili druge ustanove odgovara ta ustanova, odnosno staralac, osim ako dokaže da je nadzor vršila kako je trebalo ili da bi šteta nastala i pri brižljivom nadzoru. Roditelji i tada mogu odgovarati ako je šteta posledica lošeg vaspitanja ili rđavih primera. Ako je štetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuđivanje koji nije u stanju da je naknadi, sud može, iz razloga pravičnosti, obavezati roditelje da je naknade iako nisu krivi.

Ko odgovara za štetu koju prouzrokuje lice nesposobno za rasuđivanje?

Lice koje usled duševne bolesti, zaostalog umnog razvoja ili drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje ne odgovara za štetu. Za nju odgovara lice koje je na osnovu zakona, odluke nadležnog organa ili ugovora dužno da vodi nadzor nad njim (na primer staralac ili ustanova). Ono se oslobađa odgovornosti ako dokaže da je nadzor vršilo kako je bilo dužno ili da bi šteta nastala i pri brižljivom nadzoru.

Ako se naknada ne može dobiti od lica dužnog da vodi nadzor, sud može, kada to pravičnost zahteva - naročito s obzirom na imovno stanje štetnika i oštećenog - obavezati samog štetnika da štetu naknadi u celini ili delimično.

Ko štetu prouzrokuje u stanju prolazne nesposobnosti za rasuđivanje (na primer pod dejstvom alkohola), odgovara za nju, osim ako dokaže da u to stanje nije dospeo svojom krivicom. Ako ga je u to stanje doveo neko drugi, za štetu odgovara taj drugi.

Česta pitanja

Koliki je rok za tužbu za naknadu štete?

Potraživanje naknade štete zastareva za tri godine od kada je oštećeni saznao i za štetu i za lice koje ju je prouzrokovalo, a u svakom slučaju za pet godina od nastanka štete. Ako je šteta prouzrokovana krivičnim delom za koje je propisan duži rok zastarelosti krivičnog gonjenja, važi taj duži rok. Kod štete zbog povrede ugovora važi rok zastarelosti same ugovorne obaveze.

Da li moram prvo podneti zahtev osiguranju?

Kod saobraćajne nezgode - da. Oštećeni ostvaruje naknadu od osiguravača štetnika podnošenjem odštetnog zahteva, a tužba podneta pre isteka roka od 90 dana od prijema zahteva smatra se preuranjenom. Kod naknade zbog neosnovanog lišenja slobode obavezan je prethodni zahtev ministarstvu pravde. Kod tužbe protiv grada ili države predlog za mirno rešavanje spora pravobranilaštvu nije obavezan, ali njegovim podnošenjem nastaje zastoj roka zastarelosti od 60 dana.

Ko odgovara za štetu koju pričini dete?

Za dete do sedam godina odgovaraju roditelji bez obzira na krivicu. Za dete od sedam do četrnaest godina roditelji odgovaraju ako ne dokažu da su bez krivice, a dete samo ako se dokaže da je bilo sposobno za rasuđivanje. Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara po opštim pravilima, ali pored njega mogu odgovarati i roditelji, i tada solidarno. Ako je dete bilo pod nadzorom škole ili vrtića, odgovara ustanova, osim ako dokaže da je pravilno vršila nadzor.

Kako se određuje iznos nematerijalne štete?

Sud dosuđuje pravičnu novčanu naknadu prema jačini i trajanju bolova i straha, stepenu umanjenja životne aktivnosti i naruženosti, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju naknade. Činjenice utvrđuje veštak odgovarajuće struke - lekar za bolove i umanjenje životne aktivnosti, psihijatar ili psiholog za strah i duševni bol. Sudovi se oslanjaju i na orijentacione iznose iz sudske prakse, ali oni nisu propis.

Od kada teče kamata na naknadu štete?

Obaveza naknade štete dospeva u trenutku nastanka štete, a dužnik u docnji plaća zateznu kamatu. Pošto se visina naknade određuje prema cenama u vreme presuđenja, sudska praksa dosuđuje kamatu na nematerijalnu štetu od dana prvostepene presude, a na materijalnu od dana utvrđivanja visine štete, odnosno od dana kada je oštećeni sam platio trošak.

Šta ako sam i ja delimično kriv?

Oštećeni koji je doprineo nastanku štete ili njenom povećanju ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Primer iz prakse je putnik koji nije bio vezan pojasom - sud tada utvrđuje procenat njegovog doprinosa i za toliko umanjuje naknadu.

Advokat za naknadu štete u Novom Sadu

Advokat može da proceni koju štetu i u kom iznosu ima smisla tražiti, sastavi odštetni zahtev, proveri ponudu osiguravača pre potpisivanja poravnanja, predloži odgovarajuće veštačenje i zastupa vas u parnici. Važno je reagovati na vreme: rok zastarelosti od tri godine teče od saznanja za štetu i štetnika, a u svakom slučaju potraživanje zastareva pet godina od nastanka štete.

Ako ste pretrpeli štetu, kontaktirajte advokata za naknadu štete ili pogledajte našu oblast obligaciono pravo.