Ugovor o doživotnom izdržavanju

Autor: Advokat Stefan DačevićOsnivač advokatske kancelarije Dačević, Novi SadPoslednje ažurirano: 16. oktobar 2026.

Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor kojim se jedna strana, primalac izdržavanja, obavezuje da se posle njene smrti na drugu stranu, davaoca izdržavanja, prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i brine o njemu do kraja života i da ga posle smrti sahrani. Ugovor uređuje Zakon o nasleđivanju, a na pitanja koja on ne uređuje primenjuje se Zakon o obligacionim odnosima.

Ako stranke ne ugovore drugačije, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.

Ugovor najčešće zaključuju starija ili bolesna lica koja žele da obezbede brigu i negu. Pošto je reč o imovini koja ne ulazi u zaostavštinu i o ugovoru koji se ne može jednostrano opozvati, posledice su dugoročne - za primaoca, za davaoca i za naslednike.

Sadržaj:

Osnovne karakteristike

• Dvostrano obavezan i teretan ugovor - obe strane imaju obaveze, a imovina se prenosi kao naknada za izdržavanje, pa ugovor nije poklon.
• Zaključuje se s obzirom na lične osobine ugovornih strana. Potraživanja primaoca izdržavanja ne mogu se preneti na drugoga.
• Predmet su samo stvari i prava koji postoje u trenutku zaključenja ugovora - imovina koju primalac kasnije stekne nije obuhvaćena. Ugovor može obuhvatiti jednu ili više stvari ili prava, pa i sve što primalac ima, ako je svaka stvar, odnosno pravo u ugovoru tačno određeno.
• Svojina prelazi posle smrti primaoca izdržavanja. Do tada je primalac vlasnik.

Aleatornost - element neizvesnosti

Ugovor je aleatoran: u trenutku zaključenja niko ne zna koliko će izdržavanje trajati, pa ni koliko će davalac ukupno dati. Na primer, ako primalac zaključi ugovor u 50. godini i umre u 90, davalac će dati daleko više od vrednosti nepokretnosti koju stiče. Ako primalac umre ubrzo posle zaključenja, odnos je obrnut. Oba ishoda su dopuštena jer su u trenutku zaključenja bila neizvesna.

Problem nastaje kada te neizvesnosti nema - kada je ugovor zaključen sa licem koje je zbog bolesti ili starosti bilo blizu smrti, pa je davalac mogao računati da će izdržavanje kratko trajati. Takav ugovor nije ništav, već rušljiv: zakonski naslednici primaoca mogu tražiti da ga sud poništi, u rokovima opisanim u odeljku Poništaj i ništavost ugovora. Zato preporučujemo da se pre zaključenja pribavi lekarska dokumentacija o zdravstvenom stanju primaoca i o njegovoj sposobnosti za rasuđivanje.

Forma: potvrđivanje kod javnog beležnika

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Nije dovoljna overa potpisa: javni beležnik potvrđuje ceo ugovor, proverava da li je u skladu sa zakonom i da li stranke razumeju njegove posledice. Postupak uređuje Zakon o javnom beležništvu.

Pri potvrđivanju javni beležnik je dužan da stranke naročito upozori da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, i o tome stavlja napomenu u klauzulu o potvrđivanju. Ugovor koji nije potvrđen kod javnog beležnika ili ne sadrži ovo upozorenje je ništav.

Ako je primalac lišen poslovne sposobnosti, njegovom imovinom raspolaže staratelj, i to samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva; kod delimičnog lišenja odlučuje obim koji je odredio sud (Porodični zakon), a ugovor o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica sačinjava se u obliku javnobeležničkog zapisa.

Bitni elementi i sadržina ugovora

Ugovor je zaključen kada se strane saglase o bitnim elementima i kada javni beležnik potvrdi ugovor. Bitni elementi su:

1. da će davalac doživotno izdržavati primaoca (ili treće lice) i posle smrti ga sahraniti,
2. da će se na davaoca, kao naknada za izdržavanje, posle smrti primaoca preneti tačno određene stvari ili prava.

Šta dobro sastavljen ugovor sadrži

• tačan opis imovine - za nepokretnost broj parcele, katastarsku opštinu, broj lista nepokretnosti i opis posebnog dela (stana), uz udeo primaoca,
• obim i način izdržavanja - stanovanje, hrana, nega, lečenje, lekovi, pratnja kod lekara, mesečni iznos ako je ugovoren, kao i sahrana,
• stanovanje - da li stranke žive zajedno, ko snosi troškove nepokretnosti i režije,
• način dokazivanja izvršenja - na primer plaćanje računa sa računa davaoca, čuvanje priznanica i medicinske dokumentacije,
• posledice neizvršenja,
• saglasnost primaoca za upis svojine davaoca u katastar posle njegove smrti (clausula intabulandi), kako bi upis kasnije mogao da se sprovede bez novih izjava,
• ako je primalac u braku, a imovina je zajednička - učešće bračnog druga kao primaoca ili prethodna deoba (vidi zajednička imovina supružnika).

Česte greške

• obuhvatanje imovine koju primalac tek treba da stekne - takva imovina ne može biti predmet ugovora,
• ugovor sa licem koje je teško bolesno, bez lekarske dokumentacije - povećava rizik od poništaja,
• neproverena zabeležba - ako zabeležba nije upisana, primalac i dalje može prodati ili opteretiti nepokretnost,
• nepostojanje dokaza o izdržavanju - u sporu sa naslednicima davalac mora dokazati da je obaveze izvršavao,
• raspolaganje celom zajedničkom nepokretnošću bez učešća bračnog druga,
• davalac koji se o primaocu stara u okviru svog posla, bez prethodne saglasnosti organa starateljstva - ugovor je ništav.

Obaveze ugovornih strana i zabeležba

Obaveza davaoca: doživotno izdržavanje

Osnovna obaveza davaoca izdržavanja je da izdržava primaoca do kraja njegovog života, brine o njemu i posle smrti ga sahrani. Obim izdržavanja opisan je na početku teksta, a stranke ga mogu urediti i drugačije. Izdržavanje se tumači šire od materijalnog davanja: može se sastojati pretežno od nege, spremanja hrane, pomoći u kući ili pravljenja društva. U praksi primalac često ima dovoljne prihode, ali mu je potrebna osoba koja će o njemu brinuti.

Obaveza primaoca: prenos imovine posle smrti

Primalac se obavezuje da će se posle njegove smrti na davaoca preneti svojina na stvarima ili pravima određenim ugovorom. Do smrti primalac ostaje vlasnik. Zato postoji rizik da imovinu za života proda ili pokloni trećem licu ili je optereti hipotekom.

Zabeležba ugovora u katastru

Davalac može svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnu knjigu. Za nepokretnosti se upisuje zabeležba postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju, po Zakonu o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Zabeležba ne sprečava dalje upise, ali su od njenog upisa sva raspolaganja primaoca i upisi koji su protivni svrsi zabeležbe uslovni i zavise od ishoda prava davaoca. Kupac ili poverilac koji kasnije stekne pravo na nepokretnosti ne može se pozvati na to da za ugovor nije znao. Javni beležnik je dužan da potvrđeni ugovor u roku od 24 časa preko e-šaltera dostavi katastru, a zabeležba se upisuje po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke. Davalac ipak treba da proveri list nepokretnosti i da, ako zabeležba nije upisana, sam podnese zahtev - bez zabeležbe teško se može zaštititi od savesnog trećeg lica.

Ugovor i zajednička imovina supružnika

Imovina koju su supružnici stekli radom u toku zajednice života u braku je njihova zajednička imovina, i to i kada je u katastru upisana samo na jednog od njih. Zajedničkom imovinom supružnici raspolažu zajednički i sporazumno, a supružnik ne može pravnim poslom među živima raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini (Porodični zakon).

Zato primalac koji je u braku ne može sam ugovorom o doživotnom izdržavanju obuhvatiti celu nepokretnost stečenu u braku. Najčešće rešenje je da ugovor zaključe oba supružnika kao primaoci izdržavanja; druga mogućnost je da se prethodno izvrši deoba zajedničke imovine, pa da primalac ugovorom obuhvati samo svoj deo. U suprotnom, bračni drug kasnije može tražiti utvrđenje svog udela.

Izdržavanje u korist trećeg lica i više lica

Stranke mogu ugovoriti da davalac izdržava neko treće lice, na primer bračnog druga ili dete primaoca. Treće lice (korisnik izdržavanja) nije ugovorna strana. Davalac tada stiče svojinu u trenutku smrti primaoca (svog saugovarača), osim ako je ugovoreno da svojina prelazi u trenutku smrti trećeg lica. Obaveza izdržavanja traje do smrti trećeg lica. Posle smrti primaoca, treće lice ima isto pravo kao davalac da obezbedi ugovor upisom u javnu knjigu i može tražiti raskid ugovora.

Izdržavanje više lica

Kada je izdržavanje ugovoreno za dva ili više lica, svako od njih ima zasebno pravo na ugovorena davanja i činjenja. Zakon ne ograničava broj primalaca. Najčešće se kao primaoci izdržavanja javljaju oba supružnika; izdržavanje tada traje do smrti poslednjeg od njih, a ugovorom treba urediti da li svojina na delu svakog supružnika prelazi na davaoca posle njegove smrti ili tek posle smrti poslednjeg.

Ugovor o doživotnom izdržavanju i nužni naslednici

Imovina obuhvaćena ugovorom ne ulazi u zaostavštinu primaoca, pa se iz nje nužni naslednici ne mogu namiriti. Pošto je reč o teretnom ugovoru, a ne o poklonu, ta imovina se ne uzima u obzir ni pri obračunu nužnog dela.

To nije isto što i isključenje iz nasleđa. Isključenje je posebna ustanova: ostavilac ga čini testamentom i samo iz razloga koje zakon propisuje (više u tekstu o testamentu). Kod ugovora o doživotnom izdržavanju nužni naslednici ostaju naslednici, ali nasleđuju samo imovinu koja nije obuhvaćena ugovorom. Ako je ugovorom obuhvaćena sva imovina, ostavinski sud nema šta da raspravi.

Nužni naslednici zato ugovor najčešće napadaju zahtevom za poništaj zbog nedostatka neizvesnosti ili pozivanjem na ništavost. Ugovor zaključen samo da bi se izbegla pravila o nužnom delu, a da davalac stvarno ne izdržava primaoca, može se osporavati kao prividan.

Prestanak ugovora o doživotnom izdržavanju

Smrt primaoca izdržavanja

Smrću primaoca prestaje obaveza izdržavanja (ostaje obaveza sahrane), a imovina obuhvaćena ugovorom prelazi na davaoca. Ta imovina ne ulazi u zaostavštinu i o njoj se ne raspravlja u ostavinskom postupku; za ostalu imovinu postupak se vodi uobičajeno. Ako su primaoci oba supružnika, izdržavanje traje do smrti drugog od njih. Kako se svojina upisuje, objašnjeno je u odeljku postupak posle smrti primaoca.

Raskid zbog nepodnošljivih odnosa

Ako se međusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi - što se najčešće dešava kada žive zajedno - svaki od njih može zahtevati da sud raskine ugovor. Kada sud izrekne raskid, primalac je dužan da davaocu da naknadu za primljena davanja i usluge. Ako je do raskida došlo krivicom jedne strane, druga strana ima pravo i na pravičnu naknadu.

Raskid zbog neispunjenja obaveza

Ako davalac prestane da izdržava primaoca ili obaveze ispunjava delimično, primalac može po Zakonu o obligacionim odnosima zahtevati ispunjenje ili raskid ugovora i naknadu štete. Raskidom se obe strane oslobađaju obaveza, a svaka ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Pravo na raskid je vezano za ličnost ugovornika: posle smrti primaoca njegovi naslednici po pravilu ne mogu pokrenuti novi spor radi raskida, ali mogu nastaviti spor koji je primalac pokrenuo za života. Zato primalac koji nije zadovoljan izdržavanjem ne treba da odlaže pokretanje postupka.

Raskid zbog promenjenih okolnosti

Ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano - na primer davalac osiromaši ili se teško razboli - sud može, na zahtev jedne ili druge strane, njihove odnose iznova urediti ili ugovor raskinuti. Ako se stranke saglase, sud može pravo primaoca na izdržavanje preinačiti u doživotnu rentu, odnosno redovno novčano davanje.

Smrt davaoca izdržavanja

Posle smrti davaoca njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako na to pristanu. Drugi naslednici davaoca (na primer roditelji ili braća i sestre) ne preuzimaju ugovor. Zakon razlikuje dve situacije:

• ne pristanu na produženje ugovora - ugovor se raskida, a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje,
• žele, ali nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze (na primer zbog bolesti ili materijalnih prilika) - mogu zahtevati naknadu od primaoca izdržavanja, koju sud određuje po slobodnoj oceni, ceneći imovno stanje primaoca i njihovo.

Sporazumni raskid

Stranke mogu ugovor raskinuti i sporazumno i urediti međusobna potraživanja. Zakon o nasleđivanju ne propisuje oblik sporazuma o raskidu, a po Zakonu o obligacionim odnosima formalni ugovor se može raskinuti i neformalnim sporazumom, osim ako cilj propisane forme zahteva istu formu. Kako forma ovde štiti primaoca i njegove naslednike, i kako je za brisanje zabeležbe iz katastra potrebna isprava podobna za upis, preporuka je da se sporazum o raskidu zaključi takođe kao javnobeležnički potvrđena isprava.

Poništaj i ništavost ugovora

Treba razlikovati ništav ugovor, koji od početka ne proizvodi dejstvo, i rušljiv ugovor, koji važi dok ga sud ne poništi na zahtev ovlašćenog lica i u propisanom roku. Isti razlog ne može biti i jedno i drugo.

Poništaj zbog nedostatka neizvesnosti

Na zahtev zakonskih naslednika primaoca, sud može poništiti ugovor ako zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca. Zahtev se podnosi u roku od jedne godine od saznanja za ugovor, a najkasnije tri godine od smrti primaoca. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti primaoca, pa se ovaj osnov ističe tek posle njegove smrti - najčešće kada naslednici u ostavinskom postupku saznaju da imovina nije deo zaostavštine.

Mane volje i poslovna sposobnost

Ugovor je rušljiv i po opštim pravilima - ako je primalac ugovor zaključio pod pretnjom, prinudom, prevarom ili u bitnoj zabludi, ili ako ga je zaključilo lice čija je poslovna sposobnost ograničena, bez potrebnog odobrenja. Lice koje je sud delimično lišio poslovne sposobnosti ima sposobnost starijeg maloletnika, a sud u odluci određuje koje poslove može, a koje ne može samostalno preduzimati. Ako je primalac u trenutku zaključenja bio nesposoban za rasuđivanje, iako nije lišen poslovne sposobnosti, ugovor se takođe može osporavati.

Poverioci primaoca: pobijanje, a ne poništaj

Poverioci primaoca ne traže poništaj ugovora, već mogu pobijati pravnu radnju dužnika preduzetu na njihovu štetu. Pošto je ugovor teretan, pobijanje uspeva ako je primalac znao ili mogao znati da time šteti poveriocima i ako je to davaocu bilo poznato ili moglo biti poznato - za bračnog druga i bliske srodnike to se pretpostavlja. Tužba se podnosi u roku od jedne godine od zaključenja ugovora, a uspeh pobijanja dejstvuje samo prema poveriocu i samo koliko je potrebno da se namiri.

Ništavost

Ugovor je ništav po Zakonu o nasleđivanju ako nije potvrđen kod javnog beležnika sa propisanim upozorenjem, kao i ako je davalac fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu (medicinsko osoblje, bolnice, agencije za negu i slično), a za ugovor prethodno nije dobijena saglasnost organa starateljstva.

Po Zakonu o obligacionim odnosima, ugovor je ništav ako je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodređen ili neodrediv, ako osnov ne postoji ili je nedopušten, ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, kao i ako je zaključen pod odložnim ili raskidnim uslovom koji je tome protivan - tada je ništav ceo ugovor, a ne samo uslov. Prividan ugovor (na primer ugovor kojim se prikriva poklon, a davalac stvarno ne izdržava primaoca) nema dejstva među strankama; ako prikriva drugi ugovor, važi taj drugi ugovor ako ispunjava svoje uslove.

Kada među strankama postoji nesporazum o prirodi ugovora, osnovu ili predmetu obaveze, ugovor uopšte ne nastaje.

Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti, može je istaći svako zainteresovano lice, a pravo na isticanje ne zastareva. U slučaju ništavosti svaka strana vraća drugoj ono što je primila. Kako se izdržavanje i nega po prirodi ne mogu vratiti, davalac po pravilu ima pravo na odgovarajuću naknadu u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Ako je ugovor ništav zbog protivnosti prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, sud može odbiti zahtev nesavesne strane za vraćanje.

Postupak posle smrti primaoca izdržavanja

1. Sahrana - obaveza davaoca, ako ugovorom nije drugačije uređeno.
2. Prijava ugovora ostavinskom sudu - preko matičara koji sastavlja smrtovnicu ili neposredno sudu, kako bi se odmah utvrdilo da imovina iz ugovora nije zaostavština. Za ostalu imovinu vodi se ostavinska rasprava. Ako naslednici osporavaju ugovor, sud ih upućuje na parnicu.
3. Upis svojine u katastar - zahtev za upis podnosi se preko e-šaltera, posredstvom profesionalnog korisnika (advokata ili javnog beležnika), uz ugovor i izvod iz matične knjige umrlih za primaoca. Postupak je opisan u tekstu o uknjižbi nepokretnosti. Upisom svojine prestaje svrha zabeležbe.
4. Poreska prijava - u roku od 30 dana od smrti primaoca, kada nastaje obaveza poreza na prenos apsolutnih prava (vidi troškovi i porez).
5. Čuvanje dokaza - davalac treba da čuva priznanice, izvode o plaćanju računa i lekova, medicinsku dokumentaciju i druge dokaze o izdržavanju najmanje dok ne isteknu rokovi za poništaj (tri godine od smrti primaoca).

Troškovi i porez

Nagrada javnog beležnika

Nagrada za potvrđivanje ugovora iznosi 60% nagrade koja se po Javnobeležničkoj tarifi određuje prema ukupnoj vrednosti imovine koja je predmet ugovora - po istoj skali kao kod ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, uz PDV i materijalne troškove. Posebno se plaćaju taksa za upis zabeležbe i, posle smrti primaoca, taksa za upis svojine u katastar.

Porez na prenos apsolutnih prava

Po Zakonu o porezima na imovinu, prenos po ugovoru o doživotnom izdržavanju oporezuje se porezom na prenos apsolutnih prava, a ne porezom na nasleđe i poklon:

• obveznik je davalac izdržavanja,
• stopa je 2,5%,
• obaveza nastaje danom smrti primaoca (kod izdržavanja trećeg lica - danom smrti saugovarača, ako nije ugovoreno da svojina prelazi smrću trećeg lica),
• oslobođenje: porez ne plaća davalac koji je bračni drug primaoca ili lice iz prvog naslednog reda (na primer dete), i to za deo nepokretnosti koji bi po zakonu nasledio da je nasleđe otvoreno na dan zaključenja ugovora. Za deo iznad toga porez se plaća.

Primer:

Udovica sa dvoje dece zaključi ugovor sa ćerkom o celom stanu. Da je nasleđe otvoreno na dan zaključenja ugovora, ćerka bi nasledila polovinu, pa je za tu polovinu oslobođena poreza, a na drugu polovinu plaća 2,5% od vrednosti koju utvrdi poreski organ.

Ugovor o doživotnom izdržavanju ili testament

Lica koja razmišljaju kako da raspodele imovinu često biraju između ugovora o doživotnom izdržavanju, testamenta, ugovora o poklonu i ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života. Osnovne razlike su u tabeli.

Testament ostavilac uvek može opozvati, u bilo kom obliku u kome se testament može sačiniti, a pismeni testament koji drži kod sebe i njegovim uništenjem. Testamentarni naslednik nema obavezu da brine o ostaviocu, ali mu testament može naložiti isporuke (legate) ili druge obaveze. Testament ne pruža sigurnost za života.

Ugovor o doživotnom izdržavanju obezbeđuje brigu i negu do kraja života, a imovina ne ulazi u zaostavštinu. Cena je manja fleksibilnost: ugovor se ne može jednostrano opozvati, već samo raskinuti iz zakonskih razloga, a davalac preuzima rizik raskida ako ne ispunjava obaveze. Kada je primaocu primarno potrebna briga, ugovor je po pravilu bolje rešenje; kada je cilj samo raspodela imovine posle smrti, testament je jednostavniji.

Ako imovina u Srbiji pripada licu koje živi u inostranstvu, pročitajte i tekst nasleđivanje imovine u Srbiji iz inostranstva.

Česta pitanja

Mogu li nužni naslednici osporiti ugovor o doživotnom izdržavanju?

Imovina obuhvaćena ugovorom ne ulazi u zaostavštinu, pa nužni naslednici iz nje ne mogu tražiti nužni deo. Zakonski naslednici primaoca mogu tražiti poništaj ugovora ako zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca - u roku od godinu dana od saznanja za ugovor, a najkasnije tri godine od smrti primaoca. Mogu se pozvati i na ništavost, na primer ako ugovor nije potvrđen kod javnog beležnika.

Koliko košta ugovor o doživotnom izdržavanju kod javnog beležnika?

Nagrada javnog beležnika za potvrđivanje (solemnizaciju) obračunava se po Javnobeležničkoj tarifi prema vrednosti imovine koja je predmet ugovora, po istoj skali kao kod ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, uz PDV i materijalne troškove. Posle smrti primaoca plaćaju se još taksa za upis u katastar i, ako davalac nije oslobođen, porez na prenos apsolutnih prava od 2,5%.

Može li primalac izdržavanja prodati nepokretnost posle zaključenja ugovora?

Primalac do smrti ostaje vlasnik i formalno može raspolagati imovinom. Zato se u katastar nepokretnosti upisuje zabeležba ugovora - javni beležnik potvrđeni ugovor po službenoj dužnosti dostavlja katastru, a davalac treba da proveri da je zabeležba upisana. Od upisa zabeležbe svako kasnije raspolaganje protivno ugovoru je uslovno i zavisi od ishoda prava davaoca. Bez zabeležbe davalac teško može da se zaštiti od savesnog kupca.

Šta ako davalac prestane da izdržava primaoca?

Primalac može zahtevati ispunjenje ili raskid ugovora zbog neispunjenja po opštim pravilima obligacionog prava, a ako su odnosi postali nepodnošljivi, i raskid po Zakonu o nasleđivanju - tada, ako je do raskida došlo krivicom davaoca, primalac ima pravo i na pravičnu naknadu. Važno je čuvati dokaze o tome ko je i kako izvršavao obaveze.

Šta se dešava ako davalac izdržavanja umre pre primaoca?

Obaveze davaoca prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako na to pristanu. Ako ne pristanu, ugovor se raskida i oni nemaju pravo na naknadu za ranije dato izdržavanje. Ako žele, ali nisu u stanju da preuzmu obaveze, mogu od primaoca tražiti naknadu, koju sud određuje po slobodnoj oceni.

Šta je bolje: ugovor o doživotnom izdržavanju ili testament?

Testament se uvek može opozvati, ne obavezuje naslednika na brigu o ostaviocu i podleže pravilima o nužnom delu. Ugovor o doživotnom izdržavanju obezbeđuje brigu i negu za života, imovina ne ulazi u zaostavštinu, ali se ne može jednostrano opozvati, već samo raskinuti iz zakonskih razloga. Izbor zavisi od toga da li je primarna briga o ostaviocu ili raspodela imovine posle smrti.

Advokat za ugovor o doživotnom izdržavanju

Advokat nije zakonski uslov za zaključenje ugovora, ali pomaže da se tačno odredi imovina i obim izdržavanja, proveri da li je imovina zajednička, proceni rizik od poništaja i upiše zabeležba. Posle smrti primaoca advokat može sprovesti upis svojine i zastupati davaoca ili naslednike u sporu o poništaju ili raskidu.

Ako zaključujete ugovor ili smatrate da je ugovor neispravan, kontaktirajte advokata za nasledno pravo ili pogledajte našu oblast nasledno pravo - rokovi za poništaj teku od smrti primaoca i saznanja za ugovor.