Ugovor o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju je sporazum kojim se jedna strana, primalac izdržavanja obavezuje da se posle njene smrti na drugu stranu, davaoca izdržavanja, prenese pravo svojine na tačno određenoj stvari ili pravu, dok je obaveza druge strane izdržavanje primaoca izdržavanja do kraja njegovog života.

Obaveza izdržavanja, ukoliko ugovorne stranke, ne ugovore nešto drugo, naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće, obuće, odgovarajuću negu u starosti i bolesti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene smrti, kao i sahranu primaoca izdržavanja nakon smrti po mesnim običajima.

Sadržaj:

• Osnovne karakteristike
• Bitni elementi
• Obaveze ugovornih strana
• Izdržavanje u korist trećeg lica
• Prestanak ugovora o doživotnom izdržavanju
• Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju
• Ništavost ugovora
• Ugovor o doživotnom izdržavanju ili testament

Osnovne karakteristike

Ugovor o doživotnom izdržavanju definiše Zakon o nasleđivanju , prema kojem je on dvostrano obavezan ugovor, jer proizvodi prava i obaveze za obe strane, te je samim tim i teretan.

Zaključuje se s obzirom na lične osobine ugovornih strana, i ima aleatoran karakter, što znači da obaveze ugovornih strana, kao ni njihovo trajanje nisu unapred poznate, već su neizvesne, pa tako mogu zavisiti od dužine života primaoca izdržavanja i obaveze mogu biti i nejednake u smislu da izdržavanje koje je dao primalac bude daleko vrednije od na primer nepokretnosti koja se prenosi ugovorom.

Primer ugovora o doživotnom izdržavanju koji se odnosi na pomenutu situaciju može biti da primalac izdržavanja zaključi ugovor u svojoj 50oj godini, pa premine u 90oj godini. U ovom slučaju, davalac izdržavanja može mnogo više dati od onoga što je stekao, ali je to bilo neizvesno u trenutku zaključenja ugovora, odnosno, ugovorne strane to nisu mogle znati.

Element neizvesnosti u situaciji da ugovor bude zaključen s osobom koja je u poznim godinama, teško bolesna ili blizu smrti. U ovom slučaju, očigledno je da nema ravnoteže između obaveza koje davalac izdržavanja treba da ispuni i vrednosti imovine koju će dobiti nakon smrti primaoca izdržavanja. Ovakav tip ugovora o doživotnom izdržavanju može biti osporen i poništen zbog očiglednog nedostatka poštovanja pravičnosti. Stoga, je preporuka naše kancelarije da uvek budu izvršeni adekvatni lekarski pregledi primaoca izdržavanja, kako bi se utvrdilo da je sposoban za preduzimanje pravne radnje i da nije teško bolestan.

Ugovorom mogu biti obuhvaćena samo postojeće stvari ili prava u trenutku zaključivanja ugovora.

Imovina koja je predmet ovog sporazuma ne ulazi u zaostavštinu i njome se ne mogu namirit nužni naslednici!

Stroga formalnost označava da mora biti sačinjen u pismenom obliku i mora biti izvršena overa ugovora o doživotnom izdržavanju kod notara kako bi proizvodio pravno dejstvo. Ugovor koji nije sačinjen u pismenom obliku i overen kod notara je ništav, te kao takav nema pravnu snagu.

Ovaj ugovor je neprenosiv i primalac doživotnog izdržavanja ne može ustupiti svoja prava iz ovog ugovora nekom trećem licu, ali se može ugovoriti izdržavanje u korist trećeg o čemu će biti više reči u nastavku teksta.

Poseban slučaj ništavosti

Ugovor u kojem je davalac izdržavanja pravno ili fizičko lice koje se u okviru svog zanimanja i stara o primacou izdržavanja, kao što su bolnice, ili medicinsko osobolje, a bez prethodne dozvole za zaključenje ugovora od strane nadležnog organa starateljstva je ništav.

Bitni elementi ugovora

Ovaj ugovor smatra se zaključenim ukoliko su strane postigle saglasnost o bitnim elementima:

1. Da će jedna strana doživotno izdržavati drugu (ili nekog trećeg)
2. Da će druga strana, kao naknadu za dato izdržavanje, preneti određena imovinska prava

Obaveze ugovornih strana

Doživotno izdržavanje

Osnovna obaveza davaoca izdržavanje je da izdržava primaoca izdržavanja do kraja njegovog života. Obaveza izdržavanja, ukoliko ugovorne stranke, ne ugovore nešto drugo, naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće, obuće, odgovarajuću negu u starosti i bolesti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene smrti, kao i sahranu primaoca izdržavanja nakon smrti po mesnim običajima.

Suštinsko obeležje ovog ugovora je upravo izdržavanje, koje se mora tumačiti u širem kontekstu, pa tako predmet ugovora može biti i samo pružanje odgovarajuće nege od strane davaoca izdržavanja ili spremanje hrane i piće, pravljenje društva itd..

U praksi se izuzetno često događa da primalac izdržavanja ima tolike materijalne prihode da mu materijalno izdržavanje i nije potrebno, ali nema društvo i osobu koja bi brinula o njemu.

Prenošenje imovinskih prava

Osnovna obaveza primaoca izdržavanja je da se obaveže da će se na davaoca izdržavanja posle njegove smrti preneti sva ili deo imovinskih prava.

Pošto je prenos prava svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima ili pravima odložen do smrti primaoca izdržavanja, postoji mogućnost da primalac izdržavanja stvari i prava prenese ugovorom o poklonu ili ugovorom o kupoprodaji na neko treće lice!

Da bi se ovakav scenario sprečio, preporučljivo je da se u nadležnom katastru na nepokretnostima koje su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju upiše zabeležba postojanja istog.

Izdržavanje u korist trećeg lica

Ugovorom stranke se mogu sporazumeti da će se izdržavanje odnositi i na neko treće lice, pri čemu to treće lice, korisnik izdržavanja, neće biti formalno ugovorna strana.

Primer:

Primalac i davalac zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju u korist trećeg lica koje može biti supružnik ili potomak primaoca izdržavanja.

Nakon što primalac izdržavanja premine, davalac stiče pravo svojine na stvarima koje su predmet ugovora ako ugovorom nije utvrđeno da će se imovina preneti u momentu smrti trećeg lica. Obaveza izdržavanja traje do smrti trećeg lica.

Izdržavanje u korist više lica

Kao primaoci izdržavanja mogu se javiti dva ili više lica od kojih svaki zasebno ima određena prava, ali i obaveze. Zakon o nasleđivanju ne definiše broj lica koji se mogu naći kao učesnici Ugovora o doživotnom izdržavanju. Ovaj slučaj je čest u praksi kada se kao davaoci izdržavanja jave oba supružnika ili obrnuto.

Prestanak ugovora o doživotnom izdržavanju

Smrt primaoca izdržavanja

Ugovor o doživotnom izdržavanju prestaje u trenutku smrti primaoca izdržavanja. Imovinska prava primaoca ne prelaze na njegove naslednike, već će se ostavinski postupak u delu koji se odnosi na imovinu obuhvaćenu ugovorom o doživotnom izdržavanju obustaviti. Kada su primaoci izdržavanja supružnici, pa jedan od njih premine, ugovor će ostati na snazi sve dok i drugi supružnik ne premine.

Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju

Raskid ugovora predstavlja najčešće odustanak jedne ili druge strane od punovažnog ugovora zbog neizvršenja. Sud će na zahtev bilo koje ugovorne strane izreći raskid ugovora ako su međusobni odnosi postali:

• Nepodnošljivi.
• Ako su nakon zaključenja ugovora nastupile promenjene okolnosti.

Međusobni odnosi ugovornika, pogotovo ako žive zajedno, mogu se poremetiti do te mere da postanu nepodnošljivi. Ukoliko iz ovog razloga dođe do raskida ugovora, primalac izdržavanja je dužan vratiti naknadu za primljena davanja i pružene usluge.

Do raskida može doći i zbog promenjenih okolnosti, na primer dođe do osiromašenja davaoca izdržavanja do te mere da mu je ispunjenje ugovornih obaveza postalo otežano, sud može na zahtev svake od stranaka njihove odnose ponovo urediti ili ugovor raskinuti. Ako su stranke saglasne, pravo primaoca na doživotno izdržavanje se može preinačiti u doživotnu rentu.

Smrt davaoca izdržavanja

Ako je nastupila smrt davaoca izdržavanja, njegove obaveze po odredbama Zakona o nasleđivanju prelaze na njegovog supružnika i decu koji su pozvani na ostavinsku raspravu, ukoliko su saglasni sa tim.

Ukoliko oni ne pristanu na produženje ugovora, on se raskida po samom zakonu, a oni ne mogu zahtevati naknadu za dato izdržavanje. Zakon nastoji da ugovor očuva i posle smrti davaoca, i dejstva ugovora se prenose na njegove naslednike. Moguća je i situacija da supružnik i deca preminulog davaoca izdržavanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze. U tom slučaju imaju pravo da traže naknadu od primaoca izdržavanja.

Sporazumni raskid ugovora o doživotnom izdržavanju

Sporazumne strane mogu se dogovoriti i da raskinu ugovor sporazumnim putem, kao i uslove pod kojima će se sprovesti raskid ugovora. Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju se sprovodi u istoj formi u kojoj je zaključen, odnosno u pismenom obliku pred nadležnim javnim beležnikom.

Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju

Rušljivost ugovora kao razlog za poništaj, najčešće se u praksi ističe nakon ostavinskog postupka od strane naslednika primaoca izdržavanja. Naslednici imaju pravni interes da ospore ovakav ugovor ako smatraju da postoje relevantni razlozi.

Na primer, ukolimo smatraju da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za primaoca izdržavanja zbog njegove bolest ili starosti, ili ukoliko ga je zaključilo lice koje je ograničeno poslovno sposobno.

Osim njih, poništaj mogu tražiti poverioci primaoca izdržavanja koja smatraju da njihova potraživanja nisu adekvatno zaštićena ili ispunjena zbog ovog ugovora. Naslednici preminulog primaoca izdržavanja mogu tražiti raskid ugovora ako davalac izdržavanja ne ispuni svoje obaveze i ne snosi troškove nege, kako je dogovoreno u ugovoru.

Isticanje rušljivosti je vezano za rok, pa se tako tužba za poništaj može podneti u roku od godinu dana od dana saznanja za ugovor od strane lica koje ima pravni interes, a najkasnije roku od 3 godine od smrti primaoca.

Ništavost ugovora

Ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju ukoliko:

• Predmet obaveze je nemoguć, neodređen ili neodrediv.
• Ako je Ugovor fiktivan, što znači da nije zasnovan na stvarnim namerama i obavezama ugovornih strana.
• Ako ne postoji pravni osnov ili je on nedopušten.
• Ako nije zaključen u pismenom obliku i overen od strane javnog beležnika.
• Ako je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje pruža profesionalne usluge nege i brige za primaoca izdržavanja (npr. medicinska ili gerontološka sestra, doktor, agencija i slično) i ako prethodno nije dobio odobrenje nadležnog organa starateljstva.
• Ukoliko je postavljen raskidni uslov koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.
• Zbog nesporazuma.
• Ako postoji saznanje da će primalac izdržavanja uskoro preminuti.

Na ništavost sud pravi po službenoj dužnosti. U slučaju ništavosti ugovora, primalac je dužan vratiti davaocu sve što je primio po osnovu takvog ugovora. Ovo najčešće nije slučaj, pa se u toj situaciji daje odgovarajuća naknada u novcu.

Ugovor o doživotnom izdržavanju ili testament

Lica koja razmišljaju o načinu na koji će rasporediti svoju imovinu nakon smrti često su u dilemi da li je bolje to učiniti putem testamenta ili kroz ugovor o doživotnom izdržavanju. U ovom tekstu ćemo se osvrnuti na prednosti i mane oba pravna mehanizma. Preporučuje se da stranke angažuju stručno lice za sastavljanje bilo kojeg od ovih dokumenata, prvenstveno zbog osiguranja da ne dođe do grešaka koje bi mogle izazvati nesporazume u tumačenju volje ostavioca ili primaoca izdržavanja. Advokat može informisati stranke o posledicama i efektima zaključenja bilo kojeg od ovih pravnih poslova.

Testament je pravni akt koji počinje da važi tek nakon smrti osobe koja ga je sastavila, odnosno ostavioca. Testamentarni naslednik nema nikakve posebne obaveze, osim uobičajenih pravila koja nalažu da lice mora biti dostojno da nasledi ostavioca. Zakon o nasleđivanju predviđa više formi u kojim testament može biti sastavljen.

Testament se mnogo lakše opoziva, pa je tako dovoljno da ostavilac samo sačini novi testament ili fizički uništi onaj ranije napisani.

I jedan i drugi pravni posao su pravno valjani ako su sastavljeni u odgovarajućoj formi. Testament ima prednosti u smislu jednostavnosti zaključenja i opoziva, kao i u tome što ne podrazumeva dodatne troškove, poput onih za overu ugovora o doživotnom izdržavanju, koji mogu biti visoki. Pored toga, sadržaj testamenta može ostati tajna sve do njegovog otvaranja nakon smrti ostavioca.

S druge strane, ugovor o doživotnom izdržavanju pruža ostaviocu mogućnost da isključi nužne naslednike iz nasleđivanja. Ovaj ugovor nudi i određenu sigurnost ostaviocu tokom njegovog života, obavezujući davaoca izdržavanja na brigu i negu. Davalac izdržavanja preuzima rizik raskida ugovora u slučaju neispunjavanja svojih ugovornih obaveza.