Ugovor o pružanju usluga - Vodič za preduzetnike

Ugovor o pružanju usluga je jedan od konfuznijih ugovora srpskom zakonodavstvu jer, na žalost, nijedan propis u Srbiji ne koristi izričito termin ugovor o pružanju usluga već ovaj institut fragmentarno reguliše više propisa i odredbi.

Zbog toga se u praksi često javlja mešanje ugovora o pružanju usluga sa drugim vrstama ugovora, što može dovesti do nesporazuma ili rizika, kako po pružaoca usluge tako i po naručioca.

Iz ovog razloga smo sastavili jedan vodič, posebno koristan za preduzetnike i mala preduzeća, a kako bi razumeli šta ugovor o pružanju usluga zapravo reguliše, koje obaveze i prava proističu iz njega, koje rizike treba predvideti i kako ga pravilno sastaviti da zaštiti i pružaoca i naručioca usluge.

Sadržaj:

Šta treba da sadrži ugovor o pružanju usluga?

Šta će sadržati ugovor o pružanju usluga će najviše zavisiti od konkretne usluge i toga ko uslugu pruža.

Ipak, prema ZOO postoje neke tipične odredbe koje bi svaki ugovor o pružanju usluga trebalo da ima da bi zaštitio i onoga ko uslugu pruža i onoga ko je koristi:

• Podaci o ugovornim stranama (naziv, sedište/prebivalište, PIB/JMBG).
• Predmet ugovora (precizan opis i obim usluge – šta tačno treba da se uradi i gde su granice usluge).
• Naknada i način plaćanja (iznos, rokovi, dinamika – mesečno, po fazama, avansno).
• Rokovi izvršenja (tačni datumi ili periodi).
• Odgovornost i garancije (šta ako usluga nije izvršena, ili je npr. izvršena sa greškom).
• Poverljivost i zaštita podataka (posebno važno kada su u pitanju za pravne, knjigovodstvene, konsultantske i marketinške usluge).
• Način raskida ugovora (otkazni rok, penali, obaveza plaćanja za već izvršene usluge).

Ono što se svakako ne savetuje je da koristite copy-pastetemplejte ugovora sa interneta bez prilagođavanja.

Zašto? Zato što templejt ne zna vaš posao, ne uzima u obzir specifičnost usluge (ugovor za advokatske usluge nije isti kao za marketing kampanju ili ketering, iako svi formalno spadaju u usluge) i može sadržati opšte odredbe koje ne pružaju nikakvu pravnu zaštitu u vašem konkretnom slučaju.

Da li je potrebno imati pisani ugovor o pružanju usluga ili može biti usmeni?

Pisani ugovor o pružanju usluga nije zakonski obavezan, odnosno može biti i usmeni, pa čak i prećutan ako se stranke ponašaju tako da je jasno da je dogovor zaključen.

Međutim, to što „može“ ne znači da je i pametno.

Zašto je pisani ugovor bolji?

Na prvom mestu, ako dođe do spora (zbog, recimo, nenaplaćenih potraživanja), pisani ugovor je prvi (a često i jedini) dokaz pred sudom ili arbitražom da je ugovorni odnos uopšte postojao. Prosto, usmeni dogovori se svode na „reč protiv reči“.

Osim toga, pisani ugovor jasno definiše predmet, obim usluge, rokove i cenu. Kod usmenog dogovora često ostaju „rupe“ - jedna strana misli jedno, druga drugo, pa je nemoguće dokazati šta je istina.

Kako da definišem honorar u ugovoru o pružanju usluga?

U idealnom svetu, svaki honorar u ugovoru o pružanju usluga treba da bude precizno definisan (model naplate, iznos, dinamika), sa avansom kao sigurnosnom merom, kratkim rokom plaćanja, i jasno predviđenim posledicama kašnjenja.

Međutim, kako ne živimo u idealnom svetu, najbolje što možete da uradite za sebe jeste da se upoznate sa svim opcijama koje imate na raspolaganju pa da odlučite koja je najpogodnija za vas.

Naime, cenu usluge možete odrediti kao:

• Fiksnu, sa unapred određenim iznosom (npr. 500 € za izradu marketing kampanje).
• Varijabilnu, koja zavisi od utrošenog vremena, obima posla ili rezultata (npr. 50 € po satu, ili procenat od ostvarene prodaje).
• Kombinovanu – fiksna baza + bonus (npr. 300 € mesečno + 5% od prometa iznad određenog praga).

U praksi, za male biznise i preduzetnike najčešće su fiksni ili kombinovani modeli.

Što se tiče avansa, možete da ga zahtevate ugovorom o pružanju usluga, i to je čak vrlo uobičajen vid zaštite od predomišljanja klijenta. Uobičajen iznos je 20–50% od ugovorenog honorara.

Što se rokova tiče, u praksi se najčešće koriste 7, 15 ili 30 dana od dana fakturisanja. Za male biznise su bolji kraći rokovi jer duži rokovi ugrožavaju likvidnost.

U slučaju da dođe do kašnjenja u pružanju usluge, imate pravo još i na zakonsku zateznu kamatu, a u ugovor još možete dodati i ugovornu kaznu.

U svakom slučaju, najgora opcija je cenu definisati po principubiće naknadno dogovorena ili čak usmeno, jer to otvara prostor za spor, a ugovor se čak može smatrati i ništavim ako cena uopšte nije odrediva.

Kako da se zaštitim ako druga strana ne poštuje ugovor o pružanju usluga?

Ako ste naručilac usluge, verovatno vas najviše interesuje:

• da li će usluga biti pružena,
• da li će biti pružena na vreme, i
• da li će biti pružena kvalitetno.

Da biste obezbedili zaštitu po sva tri osnova, u ugovoru treba da insistirate na odgovornosti za neizvršenje ugovorene usluge u roku, i to tako što ćete – kao naručilac – imati pravo da raskinete ugovor i tražite povraćaj uplaćenog iznosa, kao i naknadu štete.

Takođe, u ugovoru će biti neophodna odredba o odgovornosti za kvalitet/manjkavosti, zarad otklanjanja nedostataka u primerenom roku ili srazmernog umanjenja cene, kao i odredba o odgovornosti za štetu.

Za pružaoce usluga, najvažnije je da se zaštite u slučaju neplaćanja, zloupotrebe pružene usluge i preširoke odgovornosti.

Na primer, klauzule sa preširokom odgovornosti su tipične za ugovor o pružanju konsultantskih usluga i ugovor o pružanju marketinških usluga, gde se konsultanti i marketari obavezuju da klijentu plate čak i milionske štete, samo zato što im kampanja nije donela željeni rezultat koji nikada nije ni mogao biti zagarantovan.

Iz tog razloga, odgovornost za štetu uvek ograničavajte bar do visine ukupnog iznosa naknade iz ugovora i zaštitite se od toga da odgovarate za rezultate koji zavise od trećih lica ili spoljnih/tržišnih okolnosti na koje nemate uticaj.

Da li treba da imam ugovor o poverljivosti (NDA) kao deo ugovora o pružanju usluga?

Nije potrebno, ali je svakako poželjno uneti klauzulu o poverljivosti u ugovor o pružanju usluga.

Ipak, poseban NDA ima smisla kada:

• pregovarate pre zaključenja ugovora i delite poslovne podatke sa pružaocem usluga,
• sarađujete na većim projektima sa osetljivim informacijama (npr. pravne, knjigovodstvene, IT usluge),
• postoji potreba da ugovor o poverljivosti traje duže nego sam ugovor o uslugama.

U svakom slučaju, klauzula o poverljivosti treba da jasno i usko definiše:

• šta se smatra poverljivom informacijom (poslovni planovi, knjigovodstveni izveštaji, podaci o klijentima, recepture, marketinške strategije, itd.),
• obavezu čuvanja poverljivosti,
• izuzetke od obaveze čuvanja poverljivih informacija,
• trajanje obaveze (važno je da traje i nakon prestanka ugovora, ali ne zauvek),
• sankcije za odavanje poverljive informacije.

Naravno, ovo su samo neke preporuke, ali će konkretan sadržaj ove klauzule, pa i celog ugovora o pružanju usluga, zavisiti od konkretnih situacija koje ugovor uređuje.

Da li klijent postaje vlasnik mog rada nakon što mu pružim uslugu po ugovoru o pružanju usluga?

Kod ugovora o pružanju usluga u Srbiji klijent ne postaje automatski vlasnik vašeg rada samo zato što je usluga izvršena i plaćena.

U suštini, sve zavisi od toga šta je predmet usluge i da li se radi o materijalnom rezultatu (npr. gotov proizvod) ili nematerijalnom rezultatu (npr. pravni savet, marketinška strategija).

Ako je usluga čisto izvršenje radnje (npr. advokat zastupa klijenta, knjigovođa vodi evidenciju, ugostitelj organizuje proslavu), tu nema prenosa vlasništva, jer nema posebnog „proizvoda“ koji prelazi u svojinu. Klijent samo dobija korist od usluge.

Ako je rezultat usluge konkretan rad ili delo (npr. izveštaj, strategija, dizajn, softver, fotografija), tada je važno ugovoriti prava korišćenja i vlasništvo nad tim radom.

Na primer, ako vaša usluga stvara autorsko delo, tada na scenu stupa Zakon o autorskom i srodnim pravima.

Autor (pružalac usluge) uvek ostaje nosilac moralnih prava (npr. pravo da bude potpisan kao autor), dok klijent može ugovorom dobiti imovinska prava – pravo da koristi, objavi ili prenosi delo na treće lice.

Ako ovo nije regulisano ugovorom, klijent plaća pruženu uslugu, ali formalno i dalje nema pravo da koristi rad kako želi (osim u meri nužnoj za svrhu ugovora).

Da li mogu da izmenim ugovor o pružanju usluga ako situacija nije onakva kakvu sam očekivao?

Da, ali samo uz saglasnost obe strane.

Ugovor nije jednostrana stvar - čim ga jednom potpišete, vezuje i vas i drugu stranu. Ako shvatite da vam neki uslovi ne odgovaraju (npr. rokovi su prekratki, cena nije realna, obim posla se proširio), ne možete ih sami promeniti.

Kako se menja ugovor o pružanju usluga?

Najčešći način je aneks ugovora o pružanju usluga, koji je dodatni dokument koji se potpisuje i u kome se jasno kaže šta se menja.

Primer:

• „Član 3. Ugovora menja se tako što umesto iznosa od 500 EUR stoji iznos od 700 EUR.“
• „Rok iz člana 5. pomera se sa 30.09. na 31.10.“

Aneks ima istu pravnu snagu kao i sam ugovor o pružanju usluga, samo dopunjuje ili menja postojeće odredbe.

Sa druge strane, ako su promene male i tehničke (npr. promena adrese firme, kontakta ili načina slanja računa), ponekad ugovorne strane naprave samo pisani dopis i potpišu ga.

Raskid ugovora o pružanju usluga

Ugovor o pružanju usluga koji je zaključen na određeno vreme prestaje istekom roka, bez dodatnih formalnosti.

Ako je ugovor o pružanju usluga zaključen na neodređeno vreme, svaka strana može da ga raskine otkazom (otkazni rok može biti ugovoren, a ako nije – važno je da bude razuman). Opšte pravilo je da otkaz mora da se saopšti unapred (najčešće jedan mesec), osim ako je u pitanjuozbiljan razlog (npr. teška nesavesnost izvršioca usluge), kada je moguć trenutni raskid bez otkaznog roka.

Sudovi zahtevaju da i raskid ugovora o pružanju usluga bude u formi koja prati ugovor o pružanju usluga.

Naravno, stoji da svaka strana ima pravo da jednostrano raskine ugovor, ali opet – uz poštovanje principa savesnosti. (npr. raskid ugovora ne oslobađa klijenta od plaćanja za izvršeni deo posla.)

Ugovor o pružanju usluga vs. drugi ugovori: Koje su razlike?

Na prvom mestu, ugovor o pružanju usluga treba razlikovati od ugovora o radu.

Ugovor o radu stvara radni odnos, zaposleni ima radno vreme, koristi godišnji odmor, prijavljuje se na PIO i zdravstveno, a ima i zaštitu iz Zakona o radu.

Kod ugovora o pružanju usluga, sa druge strane, nema radnog odnosa, već se radi posao za određenu naknadu i u unapred definisanom obimu. Nema radnog vremena, nema odmora, i nema bolovanja.

Nažalost, ponekad poslodavci zloupotrebljavaju ugovor o pružanju usluga da prikriju radni odnos, ali u tom slučaju inspekcija rada može da prekvalifikuje ugovor o pružanju usluga u ugovor o radu i da naplati doprinose i kazne.

Drugi ugovor koji treba razlikovati od ugovora o pružanju usluga jeste ugovor o delu.

Formalno gledano, „ugovor o pružanju usluga“ jeste jedna vrsta ugovora o delu, međutim kod ugovora o delu fokus je na rezultatu (npr. izrada sajta, slikanje venčanja), dok je kod ugovora o pružanju usluga fokus na samom pružanju aktivnosti, bez garancije konkretnog rezultata (npr. advokat pruža pravno savetovanje, knjigovođa vodi poslovne knjige).

Konačno, ugovor o pružanju usluga treba razlikovati od ugovora o autorskom delu.

Kod autorskog ugovora, predmet je intelektualna svojina – pesma, tekst, softver, fotografija. Bitno je pitanje: ko postaje vlasnik prava i u kom obimu (ekskluzivno, vremenski, teritorijalno).

Kod ugovora o pružanju usluga nema prenosa autorskih prava, osim ako se to posebno ne ugovori.

Da li je neophodno angažovati advokata za privredno pravo prilikom sastavljanja ili potpisivanja ugovora o pružanju usluga?

Nije neophodno, ali je u praksi često jako preporučljivo u zavisnosti od složenosti ugovora o pružanju usluga i vrste same usluge.

Na primer, kada su u pitanju kompleksne ili vredne usluge, a pogotovo ako uključuju intelektualnu svojinu/know-how i ako je kod tih usluga rizik od greške visok, bilo bi pametno konsultovati advokata za privredno pravo pre sastavljanja ili potpisivanja takvog ugovora.

U svakom slučaju, advokat za privredno pravo obezbeđuje da ugovor o pružanju usluga sadrži jasno definisani obim posla, naknadu, prava i odgovornosti, i sve druge važne odredbe koje vas štite u slučaju sudskog spora.