Porez na dohodak građana

Autor: Advokat Stefan DačevićOsnivač advokatske kancelarije Dačević, Novi SadPoslednje ažurirano: 22. septembar 2026.

Porez na dohodak građana u Republici Srbiji uređen je Zakonom o porezu na dohodak građana. Pod tim nazivom, međutim, kriju se dve različite stvari koje se u praksi stalno mešaju, pa ih vredi razdvojiti pre svega ostalog.

Sadržaj:

• Dve vrste poreza na dohodak
• Šta je godišnji porez na dohodak građana?
• Aktuelni iznosi za 2025. godinu
• Koji prihodi ulaze u obračun
• Koji prihodi ne ulaze u obračun
• Kako se obračunava godišnji porez
• Porez na prihod od nepokretnosti
• Prijava i rok za plaćanje
• Izbegavanje dvostrukog oporezivanja
• Zastarelost poreza i prestanak duga
• Najčešća pitanja

Dve vrste poreza na dohodak

Porez na pojedinačne prihode plaća se prilikom svake isplate, po vrsti prihoda - na zaradu, na ugovor o delu, na zakupninu, na kamatu, na kapitalni dobitak. Taj porez najčešće obračunava i plaća isplatilac, po odbitku, i za većinu prihoda je time oporezivanje završeno.

Godišnji porez na dohodak građana je poseban, dodatni porez koji se plaća jednom godišnje, i to samo ako je zbir određenih prihoda u toku godine prešao zakonom propisan prag. Njemu je posvećen najveći deo ovog teksta.

Zbog toga se dešava da isti prihod bude naveden i kao oporeziv i kao onaj koji ne ulazi u obračun - to nije protivrečnost, već razlika između ta dva poreza.

Šta je godišnji porez na dohodak građana?

Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji za tu godinu.

Prag je, dakle, trostruka prosečna godišnja zarada - ne jedna. Ko zarađuje oko proseka ili nešto iznad njega, ovaj porez ne plaća. U praksi se radi o relativno uskom krugu obveznika sa natprosečno visokim primanjima.

Poreski obveznici su rezidenti (za dohodak ostvaren u Srbiji i u inostranstvu) i nerezidenti (za dohodak ostvaren u Srbiji).

Prag se utvrđuje svake godine iznova, prema prosečnoj godišnjoj zaradi koju objavljuje Republički zavod za statistiku. Zaradom se u ovom kontekstu smatra isplaćena zarada uvećana za porez i socijalne doprinose na teret zaposlenog (Bruto 1).

Aktuelni iznosi za 2025. godinu

Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku od 25. februara 2026. godine, prosečna godišnja zarada po zaposlenom isplaćena u Republici Srbiji u 2025. godini iznosi 1.813.032 dinara. Iz tog iznosa izvode se svi ostali parametri:

Napomena o ažurnosti: ovi iznosi menjaju se svake godine. Prosečna godišnja zarada za 2026. godinu biće poznata tek krajem februara 2027. godine, kada će je objaviti Republički zavod za statistiku, i tek tada će se znati parametri za poresku 2026. godinu. Pre podnošenja prijave uvek proverite aktuelne iznose.

Koji prihodi ulaze u obračun

U dohodak koji se upoređuje sa neoporezivim iznosom ulaze, pre svega, sledeći prihodi:

• Zarade
• Prihodi od samostalne delatnosti
• Prihodi od autorskih prava, srodnih prava i industrijske svojine
• Prihodi od nepokretnosti
• Naknade iz ugovora o delu
• Naknade po osnovu ugovora o dopunskom radu
• Primanja od povezanih lica i bivših poslodavaca
• Oporeziva dobit preduzetnika koji vode poslovne knjige
• Zakupnine od izdavanja nepokretnosti i pokretnosti
• Prihodi sportista i sportskih stručnjaka
• Ugostiteljske usluge domaće radinosti i seoskog turizma
• Primanja stečajnih upravnika i sudskih veštaka
• Prihodi od prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina
• Nagrade i slična davanja fizičkim licima
• Oporezivi prihodi pomoraca
• Ostali prihodi
• Za rezidente - i prihodi po navedenim osnovima ostvareni i oporezovani u drugoj državi, koji se umanjuju za porez plaćen u inostranstvu

U obračun ulazi neto iznos ovih prihoda. Kod zarada, samostalne delatnosti po osnovu lične zarade, autorskih prava i prihoda pomoraca odbijaju se plaćeni porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje; kod prihoda od nepokretnosti, zakupa pokretnih stvari i ugostiteljskih usluga odbija se samo plaćeni porez.

Dohodak se, sa druge strane, uvećava za iznos koji je obvezniku u toj godini isplaćen po osnovu povraćaja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Koji prihodi ne ulaze u obračun

Sledeći prihodi ne ulaze u osnovicu godišnjeg poreza, jer je njihovo oporezivanje konačno već prilikom isplate:

Prihodi od kapitala

• kamate na zajmove koje pojedinac daje drugom licu ili instituciji;
• kamate na oročene štedne depozite;
• kamate na depozite po viđenju, odnosno na tekuće račune i slične oblike štednje dostupne u svakom trenutku;
• kamate na dužničke hartije od vrednosti, kao što su obveznice.

Kapitalni dobici

• dobici ostvareni prodajom nepokretnosti - razlika između nabavne i prodajne cene;
• dobici od prodaje udela u privrednim društvima, akcija i drugih hartija od vrednosti.

Dobici od igara na sreću

• nagrade i dobici iz lutrije, klađenja, kazina i sličnih igara na sreću.

Prihodi od osiguranja lica

• iznosi koje pojedinac dobije kao naknadu iz osiguranja u slučaju nesreće, bolesti ili smrti.

Kako se obračunava godišnji porez

1. Od zbira neto prihoda oduzima se neoporezivi iznos - 5.439.096 dinara za 2025. godinu. Ono što ostane je dohodak za oporezivanje.
2. Dohodak za oporezivanje umanjuje se za lične odbitke: 725.213 dinara za obveznika i 271.955 dinara za svakog izdržavanog člana porodice. Ukupan iznos ličnih odbitaka ne može biti veći od 50% dohotka za oporezivanje. Ako su dva ili više članova porodice obveznici ovog poreza, odbitak za izdržavane članove može ostvariti samo jedan od njih.
3. Za obveznike koji na poslednji dan kalendarske godine imaju manje od 40 godina primenjuje se dodatno umanjenje: godišnji zbir zarada, oporezivog prihoda od samostalne delatnosti, prihoda od autorskih i srodnih prava i prihoda pomoraca umanjuje se za tri prosečne godišnje zarade (5.439.096 dinara za 2025). Umanjenje ne može biti veće od tog zbira.
4. Na tako dobijenu osnovicu primenjuju se stope: 10% na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade (10.878.192 dinara za 2025) i 15% na iznos preko toga.

Poreski kredit za ulaganje u alternativni investicioni fond

Obveznik koji u toku godine uloži u alternativni investicioni fond, odnosno kupi investicionu jedinicu takvog fonda, ima pravo na poreski kredit do 50% izvršenog ulaganja, s tim da kredit ne može biti veći od 50% utvrđene obaveze po osnovu godišnjeg poreza.

Uslov je da su novčani ulozi u potpunosti uplaćeni. Ako obveznik otuđi te udele ili investicione jedinice u godini ulaganja ili u naredne dve kalendarske godine, gubi ranije priznati kredit i dužan je da o tome obavesti poreski organ u roku od 30 dana, uz plaćanje obaveze sa kamatom.

Porez na prihod od nepokretnosti

Prihodima od nepokretnosti smatraju se prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti.

Prihod od nepokretnosti je ostvarena zakupnina, u koju se uračunava i vrednost svih izvršenih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac - osim troškova nastalih tokom zakupa koji zavise od obima potrošnje zakupca (električna energija, telefon i slično).

Nepokretnostima se smatraju:

• zemljište;
• stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi nadzemni i podzemni građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.

Ovaj prihod oporezuje se po stopi od 20%, a poresku osnovicu čini bruto zakupnina umanjena za normirane troškove od 25%. Efektivno opterećenje je oko 15% bruto zakupnine. Kada je zakupac fizičko lice, zakupodavac sam podnosi prijavu na obrascu PP OPO u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda; kada je zakupac pravno lice ili preduzetnik, porez obračunava i plaća isplatilac po odbitku.

Prijava i rok za plaćanje

Godišnji porez na dohodak građana utvrđuje se samooporezivanjem, a poreska prijava podnosi se isključivo u elektronskom obliku - a ne rešenjem poreskog organa po službenoj dužnosti, kako je to bilo ranije.

Prijava se podnosi na obrascu PP GPDG preko portala Poreske uprave, izborom opcije "Potpiši i podnesi", uz kvalifikovani elektronski sertifikat. Ako obveznik nema sertifikat, može ovlastiti drugo fizičko lice koje ga poseduje.

Poreska uprava obvezniku unapred popunjava prijavu podacima iz službenih evidencija i postavlja je na portal najkasnije do 1. aprila godine koja sledi poresku godinu. Obveznik je dužan da te podatke proveri i, ako nisu tačni ili su nepotpuni, da ih izmeni i dopuni pre podnošenja - odgovornost za tačnost prijave je na obvezniku, ne na Poreskoj upravi.

Propuštanje roka ne znači da obaveza nestaje: ako obveznik ne podnese prijavu u roku, Poreska uprava je podnosi umesto njega, na osnovu podataka kojima raspolaže - uz posledice koje propuštanje roka nosi.

Rok za podnošenje prijave i za plaćanje poreza je 15. maj godine koja sledi godinu za koju se porez utvrđuje. Za poresku 2026. godinu 15. maj 2027. pada u subotu, pa se rok pomera na prvi naredni radni dan - ponedeljak, 17. maj 2027. godine.

Plaćanje se vrši na uplatni račun, uz poziv na broj naveden u obaveštenju koje Poreska uprava elektronskim putem dostavlja obvezniku nakon podnošenja ispravne prijave.

Izbegavanje dvostrukog oporezivanja

Rezident Republike Srbije koji ostvari dohodak u stranoj državi i na njega plati porez u toj državi može ostvariti poreski kredit - umanjenje poreza na dohodak građana za iznos poreza plaćenog u inostranstvu. Poreski kredit ne može biti veći od iznosa koji bi se dobio primenom domaćih propisa na dohodak ostvaren u drugoj državi.

Pre svega je potrebno utvrditi da li postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Republike Srbije i države u kojoj je dohodak ostvaren. Potvrđeni međunarodni ugovori su, prema Ustavu Republike Srbije, sastavni deo pravnog poretka i neposredno se primenjuju - dakle imaju prednost u odnosu na domaće poreske propise.

Primer iz prakse: pomorci

Najčešći slučaj u praksi su pomorci - državljani Srbije zaposleni na prekookeanskim brodovima. Po pravilu iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pravo na oporezivanje zarade koju fizičko lice ostvari radom na brodu u međunarodnom saobraćaju pripada državi u kojoj se nalazi sedište stvarne uprave brodara.

To ne znači automatski da u Srbiji nema nikakve obaveze - rezident je i dalje dužan da prijavi svetski dohodak, uz primenu poreskog kredita odnosno metoda predviđenog konkretnim ugovorom. Ako ste dobili poresko rešenje po ovom osnovu, rok za žalbu je kratak, pa se preporučuje da se obratite advokatu odmah po prijemu rešenja.

Zastarelost poreza i prestanak duga

Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina. Rok počinje da teče prvog dana naredne godine u odnosu na godinu u kojoj je porez trebalo utvrditi, odnosno naplatiti.

Svaka radnja Poreske uprave preduzeta prema poreskom obvezniku prekida rok zastarelosti. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u novi rok.

Zbog toga je važno znati da postoji i apsolutna zastarelost: bez obzira na prekide, pravo na utvrđivanje i naplatu uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti. Po isteku tog roka Poreska uprava po službenoj dužnosti donosi rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti. Vreme zastoja zastarelosti - na primer za vreme trajanja upravnog spora - ne računa se u apsolutni rok.

Dok obaveza traje, pored glavnog duga obračunava se i kamata, koja kod starijih dugovanja ume da premaši glavnicu. Ako dug ne bude plaćen u ostavljenom roku, pokreće se postupak prinudne naplate, u kom obveznik snosi i troškove izvršenja.

Najčešća pitanja

1. Ko je obavezan da plaća godišnji porez na dohodak građana?

Fizička lica čiji je dohodak u kalendarskoj godini veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade. Za 2025. godinu to je 5.439.096 dinara. Prag je trostruka, a ne jedna prosečna zarada.

2. Koliki je neoporezivi iznos za 2025. godinu?

5.439.096 dinara - trostruki iznos prosečne godišnje zarade od 1.813.032 dinara, prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku od 25. februara 2026. godine.

3. Koje su stope godišnjeg poreza?

10% na dohodak za oporezivanje do šestostruke prosečne godišnje zarade (10.878.192 dinara za 2025), i 15% na iznos preko toga.

4. Koliki su lični odbici?

725.213 dinara za obveznika i 271.955 dinara za svakog izdržavanog člana porodice. Ukupno ne mogu preći 50% dohotka za oporezivanje.

5. Koja je olakšica za mlađe od 40 godina?

Godišnji zbir zarada, oporezivog prihoda od samostalne delatnosti, prihoda od autorskih i srodnih prava i prihoda pomoraca dodatno se umanjuje za tri prosečne godišnje zarade - 5.439.096 dinara za 2025. Umanjenje ne može biti veće od tog zbira, a uslov je da obveznik na poslednji dan godine ima manje od 40 godina.

6. Koji je rok za podnošenje prijave?

15. maj godine koja sledi poresku godinu. Za poresku 2026. godinu rok pada u subotu, pa se pomera na ponedeljak, 17. maj 2027. godine.

7. Koji prihodi ne ulaze u godišnji porez?

Prihodi od kapitala (kamate), kapitalni dobici, dobici od igara na sreću i prihodi od osiguranja lica. Oni se oporezuju posebno, prilikom isplate, i time je njihovo oporezivanje konačno.

8. Kada zastareva poreski dug?

Relativni rok je pet godina i prekida se svakom radnjom Poreske uprave. Apsolutni rok je deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, i po njegovom isteku Poreska uprava po službenoj dužnosti utvrđuje prestanak poreske obaveze.

Ovaj tekst ima informativni karakter i ne predstavlja poreski ili pravni savet za konkretan slučaj. Iznosi se menjaju svake godine, pa pre podnošenja prijave proverite aktuelne parametre ili se obratite našoj kancelariji.