Privremeni i stalni boravak stranaca u Srbiji

Autor: Advokat Stefan DačevićOsnivač advokatske kancelarije Dačević, Novi SadPoslednje ažurirano: 16. oktobar 2026.

This guide is also available in English.

Stranac je, po Zakonu o strancima, svako lice koje nema državljanstvo Republike Srbije. Lice koje ima i srpsko i strano državljanstvo u Srbiji se smatra državljaninom Srbije i ne treba mu dozvola za boravak.

Stranac u Srbiji može boraviti kratkotrajno (bez vize ili sa vizom do 90 dana), sa vizom za duži boravak, na privremenom boravku ili na stalnom nastanjenju. Ko želi i da radi, po pravilu dobija jedinstvenu dozvolu za boravak i rad, koju uređuju Zakon o strancima i Zakon o zapošljavanju stranaca. Poslednje veće izmene oba zakona primenjuju se od februara 2024. godine; do oktobra 2026. novih izmena nije bilo.

U nastavku objašnjavamo kako se ulazi u Srbiju, kako se dobija beli karton, koji su osnovi za privremeni boravak i koja dokumenta su potrebna, kada se stiče stalno nastanjenje, koliko iznose takse i šta učiniti ako je zahtev odbijen. Postupak za jedinstvenu dozvolu detaljno smo opisali u tekstu radna dozvola za strance.

Sadržaj:

Viza za Srbiju

Da li je strancu potrebna viza zavisi od njegovog državljanstva. Aktuelan spisak država objavljuje Ministarstvo spoljnih poslova. Viza se pribavlja pre ulaska, kod diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije u državi u kojoj podnosilac zakonito boravi, a izdaje se u obliku nalepnice ili u elektronskom obliku.

Osnov za vizu D mora biti isti kao osnov za privremeni boravak, odnosno jedinstvenu dozvolu koji se kasnije traži. Viza C po pravilu ne može biti osnov za zahtev za privremeni boravak, osim izuzetno - iz humanitarnih razloga, zbog više sile ili u interesu Republike Srbije.

Ulazak bez vize

• stranac kome viza nije potrebna može boraviti do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana, računajući od prvog ulaska; dan ulaska i dan izlaska računaju se kao dani boravka,
• međunarodnim ugovorom može biti drugačije određeno - na primer, državljani Ruske Federacije sa običnim pasošem bez vize mogu boraviti do 30 dana,
• prema odluci Vlade o bezviznom ulasku, nosioci važeće šengenske vize, vize Velike Britanije, države članice EU ili SAD, kao i stranci sa odobrenim boravkom u tim državama, mogu ući bez srpske vize i boraviti do 90 dana u šest meseci, ali ne duže od važenja te vize ili boravka,
• državljanima Indije i Nepala, na primer, za ulazak je potrebna viza, osim ako ispunjavaju uslove iz prethodne tačke - pre puta uvek proverite aktuelan režim na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.

Beli karton - prijava boravišta korak po korak

"Beli karton" je uobičajeni naziv za potvrdu o prijavi boravišta stranca. Boravište je adresa na kojoj stranac boravi duže od 24 časa. Prijava je obavezna za svakog stranca, uključujući i one kojima viza nije potrebna, a beli karton je kasnije potreban i uz zahtev za privremeni boravak.

1. Ko prijavljuje: hotel, hostel ili drugi davalac smeštaja uz naknadu; lice kod koga stranac dolazi u posetu (vlasnik ili zakupac stana), koje može ovlastiti drugo lice ili samog stranca da izvrši prijavu; a ako stranac ne koristi ni jedno ni drugo (na primer živi u stanu koji je sam kupio) - sam stranac.
2. Rok: 24 časa od pružanja usluge smeštaja, dolaska u posetu, odnosno od ulaska u Srbiju ili promene boravišta.
3. Gde: u policijskoj upravi, odnosno stanici prema mestu smeštaja, ili elektronski, kada postoje tehnički uslovi i podnosilac ima elektronsku identifikaciju. Smeštajni objekti prijavu danas po pravilu podnose elektronski.
4. Šta se prilaže: pasoš stranca (podaci ili kopija) i podaci o adresi smeštaja; u praksi policija traži i dokaz o pravu na stan (izvod iz lista nepokretnosti ili ugovor o zakupu).
5. Potvrda: izdaje se potvrda o prijavi boravišta - beli karton, koju treba čuvati.
6. Promena adrese: pri svakoj promeni boravišta vrši se nova prijava; stranac na privremenom boravku dužan je da promenu adrese stanovanja prijavi u roku od tri dana, a stalno nastanjeni stranac promenu prebivališta u roku od osam dana.

Za neprijavljivanje stranca preti novčana kazna: fizičkom licu od 5.000 do 150.000 dinara, pravnom licu od 50.000 do 2.000.000 dinara, preduzetniku od 10.000 do 500.000 dinara, a i samom strancu od 5.000 do 150.000 dinara ako je bio dužan da se sam prijavi.

Privremeni boravak i jedinstvena dozvola

Privremeni boravak se odobrava strancu koji namerava da u Srbiji boravi duže od 90 dana u periodu od 180 dana, odnosno duže od perioda na koji mu je izdata viza D. Stranac mora boraviti u skladu sa osnovom po kome mu je boravak odobren. Privremeni boravak se odobrava do tri godine i može se produžavati na isti period, dok postoji osnov. Lični dokument mora važiti najmanje tri meseca duže od perioda na koji se traži boravak, pa kraće važenje pasoša skraćuje i odobreni boravak.

Zakon o strancima predviđa sledeće osnove:

• uz jedinstvenu dozvolu za boravak i rad: zapošljavanje (uključujući samozapošljavanje i posebne slučajeve zapošljavanja, kao što su upućivanje i premeštaj unutar kompanije) i stručna specijalizacija, obuka i praksa,
• uz dozvolu za privremeni boravak: školovanje ili učenje srpskog jezika, studiranje, međunarodna razmena učenika i studenata, naučnoistraživački rad, spajanje porodice, verska služba, lečenje ili nega, vlasništvo nad nepokretnošću, humanitarni boravak, status (pretpostavljene) žrtve trgovine ljudima i drugi opravdani razlozi u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom.

Vlada posebnim aktom može urediti boravak i za posebne kategorije - na primer strane investitore, talente, strance uključene u inovacione delatnosti, strance srpskog porekla, digitalne nomade i visokokvalifikovane strance.

Opšti uslovi i dokumentacija

Uz zahtev za privremeni boravak, bez obzira na osnov, prilaže se:

• važeći pasoš (ili lična karta, za državljane koji sa njom mogu ući u Srbiju), sa važenjem najmanje tri meseca dužim od traženog boravka,
• dokaz o sredstvima za izdržavanje tokom boravka,
• prijava boravišta (beli karton) ili adresa stanovanja,
• dokaz o zdravstvenom osiguranju,
• dokazi o osnovu boravka (vidi tabelu i odeljke niže),
• dokaz o uplaćenoj taksi.

Dokaz o sredstvima i osiguranju ne prilažu član uže porodice državljanina Srbije i stranac koji se zapošljava, kao ni članovi njegove uže porodice. Strani dokumenti po pravilu se prilažu sa apostilom ili overom i prevodom ovlašćenog sudskog tumača.

Podnošenje: zahtev za privremeni boravak podnosi se lično nadležnoj policijskoj upravi ili elektronski, i to i iz inostranstva. Zahtev za jedinstvenu dozvolu podnosi se isključivo elektronski, preko Portala za strance. Fotografija se uzima pri davanju biometrijskih podataka, za koje je potrebno lično prisustvo, kao i za preuzimanje dozvole.

Rokovi: o zahtevu za privremeni boravak odlučuje se u roku od 30 dana, a o urednom zahtevu za jedinstvenu dozvolu u roku od 15 dana. Stranac koji blagovremeno podnese zahtev može ostati u Srbiji do okončanja postupka, uključujući i postupak po žalbi. Zahtev za produženje podnosi se najranije tri meseca, a najkasnije do isteka važeće dozvole.

Zapošljavanje - jedinstvena dozvola

Jedinstvena dozvola je jedan biometrijski dokument koji obuhvata i boravak i rad. Zahtev podnosi stranac, poslodavac u ime stranca ili lice koje oni ovlaste. Strancu kome je potrebna viza zahtev se podnosi posle ulaska, dok važi viza D po osnovu zapošljavanja, a strancu kome viza nije potrebna - tokom zakonitog boravka ili iz inostranstva.

Osnov je ugovor o radu ili drugi ugovor kojim stranac bez zasnivanja radnog odnosa ostvaruje prava po osnovu rada u skladu sa Zakonom o radu (na primer ugovor o privremenim i povremenim poslovima). Ugovor o pružanju usluga je osnov samo u posebnom slučaju kada stranac usluge pruža kao samozaposleno lice registrovano u inostranstvu.

Poslodavac uz zahtev pokreće test tržišta rada, koji je sastavni deo istog elektronskog zahteva. Nacionalna služba za zapošljavanje u roku od četiri dana proverava da li na njenoj evidenciji ima lica koja odgovaraju uslovima za radno mesto - kako domaćih državljana, tako i stranaca koji već imaju pravo na rad. Poslodavac ne sme da je u prethodnih 90 dana otpuštao zaposlene kao tehnološki višak na tim radnim mestima. Vlada može određena deficitarna zanimanja izuzeti od testa, a test se ne sprovodi u posebnim slučajevima zapošljavanja (upućeni radnici, premeštaj unutar kompanije i dr.).

Stranci sa stalnim nastanjenjem, kao i stranci sa privremenim boravkom po osnovu spajanja porodice, vlasništva nad nepokretnošću, studiranja i nekih drugih osnova, rade bez jedinstvene dozvole - za njih se ne sprovodi ni test tržišta rada. Detaljan postupak, dokumentaciju i pravila o promeni poslodavca opisali smo u tekstu radna dozvola za strance.

Samozapošljavanje i sopstvena firma

Registracija firme u Agenciji za privredne registre sama po sebi ne daje pravo na boravak. Stranac koji želi da radi u svojoj firmi traži jedinstvenu dozvolu po osnovu samozapošljavanja, koje postoji kada je stranac jedini ili kontrolni član privrednog društva, odnosno preduzetnik. Direktor ili manjinski član koji je u firmi zaposlen dobija jedinstvenu dozvolu po osnovu zapošljavanja, a ne samozapošljavanja.

Nacionalna služba za zapošljavanje ocenjuje kvalifikacije stranca za delatnost i plan zapošljavanja. Pored pasoša i adrese stanovanja, uz elektronski zahtev se prilažu dokazi o registraciji i o kvalifikacijama. Stranac koji dobije dozvolu mora da započne delatnost u roku od 90 dana. Vlasnik, osnivač, zastupnik ili član firme koji u njoj nije u radnom odnosu može, bez jedinstvene dozvole, boraviti i obavljati poslove za firmu do 90 dana u periodu od 180 dana.

Spajanje porodice

Privremeni boravak po osnovu spajanja porodice može dobiti član uže porodice:

• državljanina Srbije,
• stranca sa privremenim boravkom, jedinstvenom dozvolom ili stalnim nastanjenjem,
• stranca kome je odobren azil.

Uža porodica su supružnici i vanbračni partneri, njihova deca (rođena u braku ili van braka, usvojena ili pastorčad) do 18 godina koja nisu zaključila brak, kao i roditelji maloletne dece. Izuzetno se mogu obuhvatiti i drugi srodnici koji zavise od nosioca i nemaju porodičnu brigu u zemlji porekla, kao i punoletno dete koje zbog zdravstvenog stanja ne može da se izdržava.

Uz opšte uslove prilažu se dokazi o porodičnom odnosu - izvod iz matične knjige venčanih, odnosno rođenih, a za vanbračnu zajednicu dokazi o zajedničkom životu - i dokaz o statusu člana porodice u Srbiji. Član porodice državljanina Srbije ne prilaže dokaz o sredstvima i osiguranju. Boravak se odobrava najduže do isteka boravka člana porodice sa kojim se spaja. Posle četiri godine neprekidnog boravka po ovom osnovu može se tražiti samostalni boravak. Za dete rođeno u Srbiji čija su oba roditelja stranci zahtev se podnosi u roku od tri meseca od rođenja.

Vlasništvo nad stanom ili kućom

Privremeni boravak po ovom osnovu može dobiti stranac koji je vlasnik stana ili stambene zgrade u kojoj stanuje. Poslovni prostor, garaža ili zemljište nisu osnov. Pored opštih uslova, prilaže se dokaz o vlasništvu - po pravilu izvod iz lista nepokretnosti, pa je važno da je pravo svojine upisano u katastar. Stranac sa ovim boravkom može da radi bez jedinstvene dozvole. Uslove za kupovinu opisali smo u tekstu kupovina nekretnine u Srbiji za strance.

Studenti i druge posebne kategorije

• studenti - privremeni boravak po osnovu studiranja; tokom nastave mogu raditi najviše 20 sati nedeljno, odnosno 80 sati mesečno; vreme studiranja se samo upola računa za stalno nastanjenje,
• upućeni radnici i premeštaj unutar kompanije - jedinstvena dozvola za posebne slučajeve zapošljavanja, bez testa tržišta rada,
• kratki poslovni boravci - poslovni sastanci, predavanja, sajmovi i montaža opreme do 90 dana u 180 dana, bez jedinstvene dozvole,
• investitori, digitalni nomadi i visokokvalifikovani - po posebnom aktu Vlade, kada je donet.

Stalno nastanjenje

Kada se strancu može odobriti stalno nastanjenje?

Po izmenama koje se primenjuju od 2024. godine, stalno nastanjenje se odobrava strancu koji u Srbiji neprekidno boravi tri godine na osnovu privremenog boravka ili jedinstvene dozvole (ranije je opšti rok bio pet godina). Neprekidnim boravkom smatra se i boravak sa odsustvima do šest meseci jednokratno ili deset meseci ukupno u tom periodu. Vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora se ne računa.

• stranac koji je u Srbiji samo po osnovu studiranja ili školovanja ne može podneti zahtev; ako je kasnije promenio osnov, računa mu se polovina vremena studiranja,
• u trenutku podnošenja zahteva stranac mora imati važeći privremeni boravak, a blagovremen zahtev mu omogućava zakonit boravak do okončanja postupka.

Bez roka od tri godine stalno nastanjenje se odobrava maloletniku čiji je jedan roditelj državljanin Srbije ili stalno nastanjeni stranac, strancu koji je poreklom iz Srbije ili je srpskog porekla, i drugom strancu kada je to u interesu Republike Srbije. Brak sa državljaninom Srbije sam po sebi nije poseban osnov - supružnik stiče stalno nastanjenje posle tri godine boravka po osnovu spajanja porodice.

Kako izgleda postupak?

Uz zahtev se prilažu važeći pasoš, dokaz o sredstvima za izdržavanje, dokaz o zdravstvenom osiguranju, dokazi o osnovu i dokaz o uplaćenoj taksi. Zahtev se podnosi lično nadležnoj policijskoj upravi ili elektronski, a o njemu odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova u roku od 60 dana. Strancu se izdaje lična karta za stranca, koju preuzima lično. Stalno nastanjeni stranac izjednačen je u pravima i obavezama sa državljanima, osim prava od kojih je Ustavom i zakonom izuzet, i radi bez jedinstvene dozvole. Put do državljanstva opisali smo u tekstu državljanstvo Srbije.

Kako prestaje pravo na stalno nastanjenje?

Strancu prestaje pravo na stalno nastanjenje ako:

1. predstavlja stvarnu i ozbiljnu pretnju po javni poredak ili bezbednost (na primer pravnosnažna osuda na zatvor duži od godinu dana),
2. mu je izrečena zaštitna mera udaljenja ili mera bezbednosti proterivanja,
3. je dao lažne podatke o svom identitetu ili prikrio važne okolnosti u ranijem postupku,
4. se iselio iz Srbije ili je neprekidno boravio u inostranstvu duže od jedne godine,
5. se odrekao prava na stalno nastanjenje.

Ko je izgubio stalno nastanjenje zbog odsustva duže od godinu dana može ga ponovo tražiti posle novih tri godine neprekidnog privremenog boravka.

Pregled rokova

Takse

Prema Tarifi Zakona o republičkim administrativnim taksama (usklađeni iznosi važeći u oktobru 2026):

Stranac koji dobija privremeni boravak po osnovu spajanja porodice sa državljaninom Srbije plaća taksu za privremeni boravak umanjenu za 50%, a stipendisti Vlade Srbije i gosti državnih organa u okviru naučne i kulturne saradnje ne plaćaju taksu za privremeni boravak. Kod elektronskog plaćanja može se platiti i provizija banke. Iznosi se usklađuju jednom godišnje.

Odbijanje, prestanak boravka i žalba

Zahtev za privremeni boravak odbija se naročito ako:

• pasoš ne važi najmanje tri meseca duže od traženog boravka ili nije ispunjen neki od opštih uslova,
• je strancu izrečena mera udaljenja, proterivanja ili zabrana ulaska,
• to zahtevaju razlozi bezbednosti,
• postoji opravdana sumnja da boravak neće koristiti u nameravanu svrhu, ili prethodni boravak nije koristio u skladu sa osnovom,
• su priloženi falsifikovani ili nezakonito pribavljeni dokazi.

Protiv rešenja o odbijanju zahteva za privremeni boravak, odnosno jedinstvenu dozvolu, kao i protiv rešenja o prestanku boravka, stranac može u roku od 15 dana od prijema izjaviti žalbu, u pisanom obliku, na srpskom jeziku i uz taksu, preko organa koji je doneo rešenje; o žalbi odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. O žalbi na odbijanje stalnog nastanjenja odlučuje Vlada. Žalba po pravilu odlaže izvršenje rešenja, a protiv drugostepenog rešenja može se pokrenuti upravni spor.

Privremeni boravak prestaje istekom roka, na zahtev stranca, prijemom u državljanstvo ili odobrenjem stalnog nastanjenja. Ako se naknadno utvrdi razlog za odbijanje - na primer da stranac posle razvoda, prestanka zaposlenja ili brisanja firme boravak više ne koristi u skladu sa osnovom - nadležni organ donosi rešenje o prestanku i može odrediti rok za napuštanje Srbije do 30 dana i zabranu ulaska. Kada se osnov promeni, treba na vreme podneti zahtev po novom osnovu; zaposleni stranac čiji je ugovor prestao ima 30 dana da zaključi novi ugovor.

Kazne za nezakonit boravak i rad

• nezakonit boravak (posle isteka 90 dana, vize ili dozvole, bez drugog zakonskog osnova) i boravak suprotno osnovu po kome je boravak odobren - 50.000 do 150.000 dinara, uz moguću meru udaljenja; stranac se vraća u zemlju porekla i može mu se izreći zabrana ulaska,
• stranac koji ne napusti Srbiju u roku određenom za dobrovoljni povratak - 50.000 do 150.000 dinara,
• rad bez dozvole - stranac 15.000 do 150.000 dinara; poslodavac - pravno lice 800.000 do 2.000.000 dinara, preduzetnik 50.000 do 500.000 dinara, odgovorno lice 20.000 do 150.000 dinara, uz moguću zabranu delatnosti od šest meseci do godinu dana,
• nepodnošenje zahteva za privremeni boravak ili jedinstvenu dozvolu i neprijavljivanje promene adrese - 20.000 do 150.000 dinara,
• neprijavljivanje boravišta - kazne navedene u odeljku o belom kartonu.

Česta pitanja

Koliko dugo stranac može boraviti u Srbiji bez vize?

Stranac kome za ulazak nije potrebna viza može boraviti do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana, računajući od prvog ulaska, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno - na primer, državljani Ruske Federacije bez vize mogu boraviti do 30 dana. Nosioci važeće šengenske vize, vize Velike Britanije, države članice EU ili SAD, kao i stranci sa boravkom u tim državama, mogu ući bez srpske vize i boraviti do 90 dana u šest meseci, ali ne duže od važenja te vize ili boravka.

Kako dobiti beli karton?

Beli karton je potvrda o prijavi boravišta stranca. Prijavu policijskoj upravi prema mestu smeštaja u roku od 24 časa podnosi hotel ili drugi davalac smeštaja, odnosno domaćin kod koga stranac odseda; ako stranac ne koristi takav smeštaj, prijavu podnosi sam u roku od 24 časa od ulaska u Srbiju ili promene boravišta. Ako postoje tehnički uslovi, prijava se može podneti i elektronski.

Koliko traje postupak za privremeni boravak i jedinstvenu dozvolu?

O zahtevu za privremeni boravak odlučuje se u roku od 30 dana od podnošenja, a o urednom zahtevu za jedinstvenu dozvolu u roku od 15 dana. Stranac koji je zahtev podneo blagovremeno, dok je zakonito boravio u Srbiji, može ostati u Srbiji do okončanja postupka - za jedinstvenu dozvolu i da radi.

Može li se privremeni boravak, odnosno jedinstvena dozvola produžiti?

Da, dok postoji osnov. Zahtev za produženje podnosi se najranije tri meseca, a najkasnije do isteka važeće dozvole. Zakašnjeli zahtev može se izuzetno razmatrati ako je podnet u roku kraćem od tri meseca od isteka, iz humanitarnih razloga, zbog više sile ili u interesu Republike Srbije.

Da li stranac mora lično da dođe?

Zahtev za jedinstvenu dozvolu podnosi se isključivo elektronski, a zahtev za privremeni boravak lično ili elektronski, i to i iz inostranstva. Lično prisustvo je potrebno radi uzimanja biometrijskih podataka i preuzimanja dozvole, a zahtev za stalno nastanjenje podnosi se lično ili elektronski, dok ličnu kartu za stranca stranac preuzima lično.

Da li je za regulisanje boravka potreban advokat?

Ne, zakon ne zahteva advokata - stranac, poslodavac ili lice koje oni ovlaste može sam podneti zahtev. Advokat može pomoći kod izbora osnova, pripreme i prevoda dokumentacije, komunikacije sa nadležnim organom i žalbe ako je zahtev odbijen.

Koliko iznose takse?

Prema Zakonu o republičkim administrativnim taksama, taksa za privremeni boravak iznosi 23.450 dinara, a za jedinstvenu dozvolu 22.770 dinara, uz po 2.190 dinara za izdavanje same dozvole. Za stalno nastanjenje taksa iznosi 17.100 dinara, a za ličnu kartu za stranca 6.220 dinara. Strani državljanin koji dobija privremeni boravak po osnovu spajanja porodice sa državljaninom Srbije plaća taksu za privremeni boravak umanjenu za 50%.

Kada prestaje privremeni boravak?

Privremeni boravak prestaje istekom roka važenja, na zahtev stranca, smrću, odobrenjem stalnog nastanjenja ili prijemom u državljanstvo. Ako se naknadno utvrdi razlog za odbijanje - na primer da stranac posle razvoda, prestanka zaposlenja ili brisanja firme boravak više ne koristi u skladu sa osnovom - nadležni organ donosi rešenje o prestanku i može odrediti rok za napuštanje Srbije do 30 dana i zabranu ulaska. Zato kod promene osnova treba na vreme podneti zahtev po novom osnovu. Protiv rešenja se izjavljuje žalba u roku od 15 dana.

Kada stranac može dobiti stalno nastanjenje?

Po pravilu posle tri godine neprekidnog boravka na osnovu privremenog boravka ili jedinstvene dozvole, uz dozvoljena odsustva do šest meseci jednokratno ili do deset meseci ukupno. Bez tog roka stalno nastanjenje se odobrava maloletniku čiji je roditelj državljanin Srbije ili stalno nastanjeni stranac, strancu poreklom iz Srbije ili srpskog porekla i kada je to u interesu Republike Srbije.

Advokat za boravak stranaca u Novom Sadu

Advokat nije obavezan, ali može pomoći da se izabere pravi osnov boravka, pripremi i prevede dokumentacija, prati rok za produženje i izjavi žalba ako je zahtev odbijen. Kod spajanja porodice, samozapošljavanja i stalnog nastanjenja greške u dokumentaciji su česte, a rokovi kratki.

Ako regulišete boravak u Srbiji, kontaktirajte advokata za prava stranaca.