Prinudna likvidacija – sveobuhvatan vodič

Autor: Advokat Stefan DačevićOsnivač advokatske kancelarije Dačević, Novi SadPoslednje ažurirano: 28. septembar 2026.

Da li znate da je samo u aprilu 2023. godine Agencija za privredne registre, nakon okončanog postupka prinudne likvidacije, odjednom obrisala 4.196 privrednih društava? Ovaj postupak se vodi putem objava na sajtu APR-a, pa ga vlasnik koji ih ne prati lako može prevideti – a nakon brisanja, za dugove firme može odgovarati i lično.

Koji je razlog za ovo?

Razlog je taj što se prinudna likvidacija ne pokreće zbog loših poslovnih rezultata, već najčešće zbog propuštenih zakonskih obaveza, koje je lako prevideti – npr. nepredatih finansijskih izveštaja ili neregistrovanog novog direktora. A zatvaranje firme, bilo dobrovoljno ili prinudno, može biti jednako izazovno kao i otvaranje firme. Propusti u ovom procesu mogu dovesti do dugotrajnih pravnih problema, finansijskih gubitaka, pa čak i lične odgovornosti vlasnika.

U ovom članku objasnićemo kada se pokreće prinudna likvidacija, kako izgleda postupak pred APR-om, kako se ona razlikuje od dobrovoljne likvidacije i stečaja, i ko i do kog iznosa odgovara za dugove firme nakon njenog brisanja iz registra.

Sadržaj:

• Šta je prinudna likvidacija firme?
• Prinudna likvidacija – zakon
• Prinudna i dobrovoljna likvidacija – razlike
• Koji su razlozi za pokretanje prinudne likvidacije?
• Prinudna likvidacija – postupak
• Prinudna likvidacija – da li se može izbeći ili prekinuti?
• Da li je za prinudnu likvidaciju potrebna dokumentacija?
• Posledice prinudne likvidacije
• Spisak firmi u prinudnoj likvidaciji
• Prinudna likvidacija i stečaj: odnos postupaka
• Kada je vašoj firmi potreban advokat za likvidaciju?

Šta je prinudna likvidacija firme?

Prinudna likvidacija je postupak u kojem Agencija za privredne registre (APR), po službenoj dužnosti, briše firmu iz registra – ne zato što je vlasnici žele zatvoriti, već zato što se stekao neki od razloga propisanih zakonom.

Najčešće je reč o tome da firma dve godine zaredom nije predala finansijske izveštaje, da je duže od tri meseca ostala bez direktora (zakonskog zastupnika) ili da joj je zabranjeno obavljanje delatnosti, odnosno oduzeta licenca za rad.

Važno je znati da prinudna likvidacija ne zavisi od toga da li firma ima dugove. Ona se može pokrenuti i protiv firme koja uredno plaća sve obaveze, ali i protiv firme koja je prezadužena.

Za razliku od dobrovoljne likvidacije, u prinudnoj likvidaciji ne imenuje se likvidacioni upravnik niti se sprovodi namirenje poverilaca pre brisanja. Firma u tom periodu ne može da preduzima nove poslove, već samo da završava započete i plaća dospele i tekuće obaveze, a nema ni isplate dobiti ni raspodele imovine vlasnicima.

Nakon brisanja, imovina firme prelazi na njene članove, a poverioci se mogu naplatiti od njih – u određenim slučajevima i iz njihove celokupne lične imovine.

Zato je važno reagovati na vreme. Kod razloga koje je moguće otkloniti, APR firmi ostavlja rok od 90 dana da to učini, ali kada se postupak jednom pokrene, zakon ne predviđa povratak.

Prinudna likvidacija – zakon

Prinudna likvidacija je zakonom strogo regulisan postupak. Najvažniji propis je Zakon o privrednim društvima, koji u članovima 546 do 548 propisuje razloge za pokretanje postupka, način njegovog sprovođenja i posledice brisanja društva iz registra.

Pored toga, postupak pred APR-om sprovodi se u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak registracije, a posebna pravila o prestanku zadruga sadrži Zakon o zadrugama.

Prinudna i dobrovoljna likvidacija – razlike

Prinudna i dobrovoljna likvidacija se razlikuju po:

• inicijativi za pokretanje postupka likvidacije
• razlozima za pokretanje postupka likvidacije
• samom postupku likvidacije
• načinu isplate potraživanja.

Naime, dobrovoljna likvidacija započinje odlukom članova društva ili akcionara kada procene da je najbolje da se poslovanje okonča. Kod društva sa ograničenom odgovornošću ovu odluku donosi skupština društva.

Prinudnu likvidaciju, s druge strane, uvek pokreće APR po službenoj dužnosti. Sud ili drugi nadležni organ mogu stvoriti razlog za nju (npr. pravnosnažnom presudom ili zabranom obavljanja delatnosti), ali sam postupak pokreće i vodi registrator.

Što se tiče razloga, dobrovoljna likvidacija pokreće se zbog poslovnih razloga, kao što su prestanak poslovanja, neisplativost ili promena poslovne strategije.

Prinudna likvidacija nastaje zbog propuštanja zakonskih obaveza ili zakonskih smetnji za rad, poput nepodnošenja finansijskih izveštaja ili zabrane obavljanja delatnosti.

U toku samog postupka dobrovoljne likvidacije, postupak vodi likvidacioni upravnik, koji završava započete poslove, prodaje imovinu, naplaćuje potraživanja i isplaćuje poverioce.

U prinudnoj likvidaciji likvidacioni upravnik se ne imenuje. Organi društva nastavljaju sa radom, ali društvo ne može preduzimati nove poslove, već samo završavati započete i izmirivati dospele i tekuće obaveze.

Konačno, kod dobrovoljne likvidacije prvo se namiruju svi poverioci, a tek zatim se preostala imovina (likvidacioni ostatak) raspodeljuje članovima društva.

U prinudnoj likvidaciji društvo se briše iz registra bez prethodnog namirenja poverilaca, a njegova imovina nakon brisanja prelazi na članove, koji zatim odgovaraju poveriocima za obaveze društva.

U suštini, ključna razlika je u tome što se dobrovoljna likvidacija može sprovesti samo kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza (član 524 Zakona o privrednim društvima), dok prinudna likvidacija ne zavisi od finansijskog stanja društva, već od toga da li se stekao neki od zakonskih razloga.

Koji su razlozi za pokretanje prinudne likvidacije?

Kao što smo rekli, prinudna likvidacija se pokreće kada društvo ne ispunjava zakonske obaveze ili postoje pravni razlozi koji onemogućavaju njegovo dalje poslovanje.

Zakon o privrednim društvima (član 546) propisuje sledeće razloge za pokretanje prinudne likvidacije, koje navodimo zajedno sa primerima iz prakse:

1. Zabrana obavljanja delatnosti ili oduzimanje licence

Postupak prinudne likvidacije pokreće se ako je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera:

• zabrane obavljanja delatnosti, a društvo ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;
• zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;
• oduzimanja dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta.

U praksi, ovo se dešava kada firmi bude pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti ili kada joj nadležni organ oduzme dozvolu za rad bez koje ne može da obavlja registrovanu delatnost – npr. kada nadležno ministarstvo agenciji za zapošljavanje oduzme dozvolu za rad, a ona ne registruje promenu delatnosti.

U ovim slučajevima, firma ima rok od 30 dana da pokrene likvidaciju, odnosno da registruje brisanje ili promenu delatnosti.

2. Isticanje vremena trajanja društva

Ako je kompanija osnovana na određeno vreme (npr. firma je osnovana za realizaciju jednog građevinskog projekta na 5 godina), a u roku od 30 dana od isteka tog vremena ne registruje produženje trajanja društva ili ne otpočne likvidaciju, APR pokreće postupak prinudne likvidacije.

3. Ortačko društvo ostane sa jednim ortakom

Ortačko društvo ne sme da ostane sa samo jednim ortakom, bilo da je drugi ortak preminuo ili je prestao da bude član iz drugog razloga.

U slučaju smrti ortaka, prinudna likvidacija se pokreće ako nijedan od njegovih naslednika ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka. U ostalim slučajevima, rok od tri meseca teče od dana prestanka svojstva ortaka, i u tom roku društvu treba da pristupi novi član. Postupak se ne pokreće ni ako društvo u tom roku samo otpočne dobrovoljnu likvidaciju.

Napomena: U ovom slučaju, prinudna likvidacija može biti izbegnuta i promenom pravne forme.

4. Komanditno društvo ostane bez komplementara ili komanditora

Komanditno društvo mora imati najmanje jednog komplementara i jednog komanditora.

Ako komanditno društvo ostane bez komplementara (npr. zbog njegove smrti) ili bez komanditora, a u roku od tri meseca društvu ne pristupi nedostajući član (odnosno, u slučaju smrti komplementara, u registar ne bude upisan nijedan od njegovih naslednika), pokreće se prinudna likvidacija.

I u ovom slučaju je moguća opcija promene pravne forme.

4a. Kupac stečajnog dužnika ne uplati nedostajući kapital

Ako je firma kupljena kao pravno lice u stečajnom postupku, a kupac u roku od šest meseci od obustavljanja stečaja ne uplati iznos koji nedostaje do minimalnog osnovnog kapitala, pokreće se prinudna likvidacija.

5. Ništavost registracije osnivanja ili osnivačkog akta

Ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva ili ništavost osnivačkog akta društva (npr. zato što je pri registraciji korišćena falsifikovana dokumentacija), pokreće se prinudna likvidacija.

6. Presudom naložen prestanak društva

Zakon o privrednim društvima omogućava članovima društva da, pod određenim uslovima, tužbom traže od suda da odredi prestanak društva – npr. kada ortaci zbog međusobnog neslaganja ne mogu da vode poslove društva, ili kada su akcionari blokirani u odlučivanju na najmanje dve uzastopne sednice skupštine.

Ako sud pravnosnažnom presudom naloži prestanak društva, a ono u roku od 30 dana ne otpočne likvidaciju, APR pokreće postupak prinudne likvidacije.

7. Društvo je ostalo bez zakonskog zastupnika

Ako firma ostane bez direktora, tj. zakonskog ili privremenog zastupnika (npr. u slučaju smrti osnivača koji je bio jedini zastupnik), a novi zastupnik ne bude registrovan u roku od tri meseca od dana brisanja prethodnog iz registra, pokreće se prinudna likvidacija.

7a. Nije registrovana nova adresa sedišta

Ako nadležni organ konačnim aktom odbaci prijavu registracije promene adrese sedišta, a društvo u roku od 30 dana ne registruje novu adresu sedišta, pokreće se prinudna likvidacija.

8. Likvidacioni upravnik nije imenovan

Ako firma koja je već u postupku dobrovoljne likvidacije ostane bez likvidacionog upravnika i ne registruje novog u roku od tri meseca, APR pokreće prinudnu likvidaciju.

9. Nije dostavljen početni likvidacioni izveštaj

Kada firma započne postupak dobrovoljne likvidacije, likvidacioni upravnik mora sastaviti početni likvidacioni izveštaj, koji se nakon usvajanja registruje u APR-u. Ako se to ne učini, APR pokreće prinudnu likvidaciju.

10. Nepodnošenje godišnjih finansijskih izveštaja

Ako firma ne dostavi godišnje finansijske izveštaje za dve uzastopne poslovne godine (npr. nije predala izveštaje ni za 2023. ni za 2024. godinu), APR pokreće postupak prinudne likvidacije.

Važno: Zakon ovaj razlog svrstava među razloge koje nije moguće otkloniti, pa APR u ovom slučaju ne ostavlja firmi rok od 90 dana za otklanjanje razloga, već samo objavljuje obaveštenje u trajanju od 30 dana i zatim pokreće postupak.

11. Nije dostavljen početni likvidacioni bilans

U postupku dobrovoljne likvidacije, društvo mora dostaviti i početni likvidacioni bilans, u skladu sa propisima o računovodstvu. Ako to ne učini, pokreće se prinudna likvidacija.

12. Drugi slučajevi predviđeni zakonom

Pored navedenih slučajeva, prinudna likvidacija se pokreće i u drugim slučajevima propisanim zakonom. Na primer, APR pokreće prinudnu likvidaciju i kada društvo u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude ne registruje novu adresu sedišta nakon što je sud naložio brisanje dotadašnje, ili ne promeni naziv nakon što je to naloženo presudom.

Prinudna likvidacija – postupak

Postupak prinudne likvidacije privrednog društva pokreće i vodi Agencija za privredne registre (APR) po službenoj dužnosti, kada se stekne neki od gore navedenih zakonskih razloga. Postupak teče na sledeći način (član 547 Zakona o privrednim društvima):

1. Obaveštenje pre pokretanja postupka. Ako razlog za prinudnu likvidaciju nije moguće otkloniti (npr. nepodnošenje finansijskih izveštaja za dve godine ili pravnosnažna zabrana delatnosti), registrator na sajtu APR-a objavljuje obaveštenje o tome u trajanju od 30 dana. Ako je razlog moguće otkloniti (npr. nepostojanje zakonskog zastupnika), registrator objavljuje poziv društvu da ga otkloni u roku od 90 dana.
2. Pokretanje postupka. Po isteku tog roka, registrator donosi akt o pokretanju postupka prinudne likvidacije i istovremeno na sajtu APR-a objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji, u neprekidnom trajanju od 60 dana. Društvo dobija status „u prinudnoj likvidaciji”, a ta oznaka se dodaje uz njegovo poslovno ime.
3. Brisanje iz registra. Nakon isteka roka trajanja oglasa, registrator u daljem roku od 30 dana, po službenoj dužnosti, donosi akt o brisanju društva i briše ga iz registra.

Od objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, društvo ne može registrovati promene podataka u registru privrednih subjekata i Centralnom registru hartija od vrednosti.

U ovoj fazi, organi društva nastavljaju sa radom, ali društvo ne može preduzimati nove poslove, već samo završavati započete poslove, izmirivati dospele obaveze i plaćati tekuće obaveze, uključujući obaveze prema zaposlenima. Za to vreme ne isplaćuje se dobit, niti se imovina društva raspodeljuje članovima.

Za razliku od dobrovoljne likvidacije, u prinudnoj likvidaciji ne imenuje se likvidacioni upravnik, ne sastavljaju se likvidacioni bilansi i izveštaji, niti se čeka da svi poverioci budu namireni – društvo se briše iz registra po isteku zakonskih rokova.

Važno: Od dana pokretanja prinudne likvidacije, svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo se prekidaju. Ovi postupci se mogu nastaviti nakon brisanja društva iz registra, na zahtev članova, odnosno poverilaca brisanog društva. Ovo je jedna od bitnih razlika u odnosu na dobrovoljnu likvidaciju, čije pokretanje ne sprečava ni izvršenje ni druge postupke protiv društva.

Ceo postupak, od objavljivanja obaveštenja do brisanja društva, po pravilu traje nekoliko meseci.

Prinudna likvidacija – da li se može izbeći ili prekinuti?

Prinudna likvidacija se može izbeći samo pre pokretanja postupka, i to samo ako je razlog za nju moguće otkloniti. U tom slučaju, APR poziva društvo da u roku od 90 dana otkloni razlog (npr. registruje novog direktora) i registruje promenu podataka.

Ako je razlog neotklonjiv – kao što je nepodnošenje finansijskih izveštaja za dve uzastopne godine, pravnosnažna zabrana delatnosti, ništavost registracije ili presuda kojom je naložen prestanak društva – prinudna likvidacija se ne može izbeći.

Kada se postupak jednom pokrene, zakon ne predviđa mogućnost da se društvo vrati u redovan status. Jedini izuzetak je stečaj: ako se u toku prinudne likvidacije otvori prethodni stečajni postupak, prinudna likvidacija se prekida, a ako se otvori stečajni postupak, ona se obustavlja (više o tome u nastavku).

Da li je za prinudnu likvidaciju potrebna dokumentacija?

Za razliku od dobrovoljne likvidacije, društvo u prinudnoj likvidaciji ne podnosi posebnu dokumentaciju, jer postupak pokreće i sprovodi APR po službenoj dužnosti.

Ono što društvo može da uradi jeste da, dok teče rok od 90 dana za otklanjanje razloga, APR-u podnese registracionu prijavu sa dokumentacijom kojom se razlog otklanja – npr. odluku o imenovanju novog direktora ili odluku o promeni adrese sedišta.

Sa druge strane, u postupku dobrovoljne likvidacije sastavlja se niz dokumenata, a njihovo nedostavljanje može i samo da postane razlog za prinudnu likvidaciju. To su, pre svega:

• Lista prijavljenih, priznatih i osporenih potraživanja poverilaca.
• Početni likvidacioni bilans – finansijski izveštaj koji prikazuje imovinu i obaveze društva na dan početka likvidacije.
• Početni likvidacioni izveštaj – dokument koji opisuje stanje društva i predviđeni tok likvidacije.
• Godišnji likvidacioni izveštaji – ako likvidacija traje duže od jedne poslovne godine.
• Završni likvidacioni bilans, izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, izjava likvidacionog upravnika o izmirenju obaveza i predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka.

Posledice prinudne likvidacije

Prinudna likvidacija privrednog društva nosi ozbiljne posledice, ne samo za društvo, već i za njegove članove.

Nakon brisanja društva iz registra, njegova imovina postaje imovina članova društva, srazmerno njihovim udelima u kapitalu (član 548 Zakona o privrednim društvima).

Na primer, ako jedan član poseduje 70% udela u društvu, a drugi 30%, imovina se deli u tom odnosu. U ortačkim društvima koja nemaju kapital, imovina se deli na jednake delove između ortaka.

Međutim, pošto se u prinudnoj likvidaciji poverioci ne namiruju pre brisanja, članovi društva nakon brisanja odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti imovine koju su primili. Drugim rečima, ako je član društva nakon brisanja dobio imovinu određene vrednosti, može biti obavezan da do tog iznosa pokrije dugove društva.

Poseban slučaj je kontrolni član društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), odnosno kontrolni akcionar akcionarskog društva (AD). To je, po pravilu, lice koje samostalno ili zajedno sa povezanim licima ima više od 50% prava glasa u društvu, ali i lice koje na drugi način (npr. ugovorom ili pravom da imenuje većinu direktora) vrši kontrolni uticaj na poslovanje društva.

Za razliku od ostalih članova, kontrolni član odgovara neograničeno i solidarno za obaveze društva, i to i nakon što je društvo izbrisano iz registra. Potraživanja poverilaca prema kontrolnom članu zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva.

Npr. zamislimo firmu koja je prinudno likvidirana sa dugom od 5 miliona dinara, a nije imala imovinu. Poverilac u tom slučaju može od kontrolnog člana tražiti da lično plati ceo iznos, bez obzira na to što članovi DOO inače ne odgovaraju za obaveze društva.

Tako da, iako članovi DOO i akcionari načelno ne odgovaraju za obaveze društva, zakon je ovde napravio izuzetak kako bi sprečio da se prinudna likvidacija koristi kao način da se firma „ugasi” bez plaćanja dugova. Ovaj izuzetak važi samo za prinudnu likvidaciju – nakon dobrovoljne likvidacije, članovi DOO i akcionari odgovaraju samo do visine iznosa koji su primili iz likvidacionog ostatka.

Spisak firmi u prinudnoj likvidaciji

Da li je određena firma u prinudnoj likvidaciji možete proveriti pretragom registra privrednih subjekata na sajtu APR-a, gde je uz poslovno ime takve firme istaknuta oznaka „u prinudnoj likvidaciji”. Takođe, portal Paragraf Lex redovno objavljuje spisak aktuelnih obaveštenja o likvidacijama.

Prinudna likvidacija i stečaj: odnos postupaka

Iako se prinudna likvidacija i stečaj često poistovećuju jer oba postupka dovode do prestanka postojanja privrednog društva, između njih postoje ključne razlike.

Naime, prinudna likvidacija je administrativni postupak koji sprovodi APR zbog formalnih zakonskih razloga, bez obzira na to da li društvo ima dugove. U njoj se poverioci ne namiruju pre brisanja, već se nakon brisanja mogu naplatiti od članova društva.

Sa druge strane, stečaj je sudski postupak koji se sprovodi kada je društvo nesposobno za plaćanje ili prezaduženo. Cilj stečaja je ili reorganizacija poslovanja ili unovčenje imovine kako bi se poverioci kolektivno namirili u najvećoj mogućoj meri.

E sad, kako prinudna likvidacija i stečaj utiču jedan na drugi?

Kao što smo naveli, od pokretanja postupka prinudne likvidacije svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo se prekidaju. Međutim, zakon za stečaj predviđa poseban režim:

• ako se u toku prinudne likvidacije otvori prethodni stečajni postupak, prinudna likvidacija se prekida, a ako se predlog za pokretanje stečaja potom odbije ili povuče, prinudna likvidacija se nastavlja;
• ako se otvori stečajni postupak, prinudna likvidacija se obustavlja, a dalje se sprovodi stečaj.

U suštini, prinudna likvidacija je posledica propuštanja zakonskih obaveza, dok je stečaj postupak kolektivnog namirenja poverilaca firme koja više nije finansijski održiva.

Kada je vašoj firmi potreban advokat za likvidaciju?

Advokat za privredno pravo igra ključnu ulogu u postupku likvidacije firme, bilo da je reč o prinudnoj ili dobrovoljnoj likvidaciji, jer osigurava zakonitost, štiti interese vlasnika i ubrzava proces.

Kod prinudne likvidacije, advokat pomaže firmi da u ostavljenom roku otkloni razlog za pokretanje postupka, ukoliko je to moguće, proverava da li je postupak pokrenut u skladu sa zakonom i vodi komunikaciju sa APR-om i poveriocima. Posebno je važno da vlasnici, pre brisanja firme, razumeju do koje mere će lično odgovarati za njene obaveze.

Kod dobrovoljne likvidacije, advokat savetuje o proceduri, priprema potrebnu dokumentaciju, osigurava da se imovina pravilno raspodeli i da svi poverioci budu namireni. Pomaže i u komunikaciji sa APR-om i nadležnim institucijama, čime se izbegavaju greške koje bi mogle produžiti proces.

U oba slučaja, advokat štiti vlasnike firme od potencijalnih pravnih posledica i obezbeđuje da se likvidacija sprovede efikasno i u skladu sa zakonom.