Šta je stečaj, kako funkcioniše i kada se pokreće?
Kada firma više ne može da izmiruje svoje obaveze, na scenu stupa stečaj. Reč je o trenutku kada se poslovni snovi sudare sa surovom realnošću – novac je presušio, dugovi su se nagomilali, a poverioci kucaju na vrata.
Ali stečaj, koliko god zvučao kao kraj, ne mora nužno biti poraz. Nekima je to prilika za novi početak – kroz reorganizaciju, prilagođavanje tržištu ili čak pokretanje nečeg sasvim drugačijeg. Za druge, to je način da se jedno poslovno poglavlje zatvori na zakonom uređen način.
U ovom članku će naš advokat za privredno pravo razjasniti kada firma zapravo ide u stečaj, ko ga pokreće, ko je isključen iz ovog postupka i sve druge ključne aspekte stečaja, zajedno sa njegovim uticajem na poslovanje.
Više informacija u nastavku.
Sadržaj:
- Šta je stečaj?
- Koje vrste stečaja postoje?
- Kada firma ide u stečaj?
- Protiv koga se ne može voditi stečajni postupak?
- Ko pokreće stečajni postupak?
- Koji organ sprovodi stečaj?
- Kako izgleda stečajni postupak?
- Kojim se redosledom namiruju stečajni poverioci u stečajnom postupku?
- Koji su mogući ishodi stečajnog postupka?
- Koje su posledice stečajnog postupka?
- Koji su troškovi stečaja?
- Prava radnika
Šta je stečaj?
Stečaj je pravni postupak koji se pokreće kada pravno lice (npr. privredno društvo) postane prezaduženo ili nije u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze prema poveriocima.
Napomena: Zakon o stečaju uređuje stečaj isključivo nad pravnim licima (član 1). Preduzetnik nije pravno lice, pa ne može biti stečajni dužnik – on za obaveze iz svog poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom.
Prema članu 2 Zakona o stečaju, cilj stečaja je najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine, bilo da se ona nalazi u zemlji ili u inostranstvu.
Koje vrste stečaja postoje?
Zakon o stečaju prepoznaje dve vrste stečaja:
- Bankrotstvo
- Reorganizacija
Bankrotstvo je postupak u kojem se prodaje celokupna imovina dužnika kako bi se izmirile obaveze prema poveriocima. Npr. kada firma ima dugove prema više poverilaca, ali nema dovoljno imovine da te dugove otplati, sva njena imovina (zgrade, mašine, računari i sl.) biće prodata, a novac dobijen od prodaje će biti iskorišćen za namirenje dugova.
Kada se ovaj proces prodaje završi i stečajni postupak zaključi, firma koja je stečajni dužnik briše se iz registra i prestaje da postoji kao pravno lice. Ovaj prestanak postojanja firme je ujedno i glavna razlika između bankrotstva i reorganizacije.
Reorganizacija, sa druge strane, omogućava nastavak poslovanja uz restrukturiranje dugova i poslovnih odnosa (a ponekad i uz statusne promene same firme).
Reč je o procesu u kojem se poverioci namiruju prema specijalno osmišljenom planu, a stečajni dužnik dobija priliku da, uz pomoć plana reorganizacije, preživi finansijske teškoće i vrati se na stabilne noge.
Napomena: Iako se često mešaju, stečaj i likvidacija nisu isti postupci. Likvidacija se uvek sprovodi u situaciji kada pravno lice ima dovoljno sredstava za pokriće svih svojih obaveza, što je skroz obrnuta situacija u odnosu na stečaj.
Kada firma ide u stečaj?
Postoji nekoliko razloga zbog kojih firma može da bude dovedena u stečaj, a najčešći među njima su:
- Trajnija nesposobnost plaćanja, tj. kada firma ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana njihove dospelosti ili ako potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana. Postojanje trajnije nesposobnosti plaćanja se, inače, pretpostavlja kada predlog za stečaj podnese poverilac koji je već pokušao naplatu svog potraživanja u sudskom ili poreskom izvršnom postupku u Srbiji, ali ista nije bila moguća koristeći bilo koje sredstvo izvršenja.
- Ako firma učini verovatnim da svoje već postojeće novčane obaveze neće moći da ispuni po dospeću (tzv. preteća nesposobnost plaćanja). Predlog iz ovog razloga može podneti samo sama firma kao stečajni dužnik.
- U slučaju prezaduženosti, odnosno kada je imovina firme manja od njenih obaveza (osim kod društava lica koja imaju bar jednog ortaka, odnosno komplementara koji je fizičko lice).
- Ako firma ne postupa po usvojenom planu reorganizacije ili ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.
Dovoljno je da postoji samo jedan od ovih razloga da bi sud otvorio stečajni postupak.
Protiv koga se ne može voditi stečajni postupak?
Prema članu 14 Zakona o stečaju, stečajni postupak se ne sprovodi prema:
- Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
- Fondovima i organizacijama obaveznog penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja.
- Pravnim licima čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a koja se isključivo ili pretežno finansiraju kroz ustupljene javne prihode ili iz budžeta.
- Narodnoj banci Srbije.
- Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti.
- Javnim agencijama.
Iako se stečaj ne može sprovesti prema ovim licima, za njihove obaveze solidarno odgovaraju njihovi osnivači, odnosno vlasnici.
Sa druge strane, banke i osiguravajuća društva mogu otići u stečaj, ali se taj postupak sprovodi po posebnom zakonu, dok se Zakon o stečaju na njih primenjuje samo u pitanjima koja posebnim zakonom nisu uređena.
Ko pokreće stečajni postupak?
Stečajni postupak može pokrenuti bilo koje od ovih lica:
- Poverilac (osim kada je stečajni razlog preteća nesposobnost plaćanja).
- Stečajni dužnik.
- Likvidacioni upravnik.
Stečajni postupak se pokreće predlogom za pokretanje stečajnog postupka, a isti se podnosi sudu na čijem se području nalazi sedište stečajnog dužnika ili, ukoliko dužnik nema sedište u Srbiji, sud na čijem području je središte njegovih glavnih interesa.
Da bi predlog bio pravno valjan, potrebno je da sadrži sledeće informacije:
- Naziv suda kojem se predlog podnosi.
- Poslovno ime ili ime i adresu predlagača ili adresu lica koje je u ovom postupku ovlašćeno za prijem pismena i zastupanje predlagača.
- Poslovno ime stečajnog dužnika, kao i podatke o kontakt adresi.
- Spisak stečajnih i ostalih poverilaca sa navođenjem visine iznosa i osnova potraživanja, kao i imena i prebivališta članova društva koji za obaveze stečajnog dužnika odgovaraju svojom imovinom, ako je predlagač stečajni dužnik.
- Činjenice i prateću dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu neizmirenog potraživanja, ako je predlagač poverilac.
- Spisak dokumenata priloženih uz predlog za pokretanje stečajnog postupka.
Takođe, ukoliko se stečajni postupak pokreće na predlog poverioca, predlog može sadržati i predlog za imenovanje stečajnog upravnika sa liste aktivnih stečajnih upravnika za područje nadležnog suda. U tom slučaju, mora biti navedeno ime i prezime predloženog stečajnog upravnika i broj njegove licence. Stečajnog upravnika inače bira sud metodom slučajnog odabira, ali će stečajni sudija ovakav predlog poverioca razmotriti.
Koji organ sprovodi stečaj?
Stečajni postupak vodi nekoliko organa, a to su:
- Stečajni sudija – On odlučuje o otvaranju stečajnog postupka, imenuje i razrešava stečajnog upravnika, odobrava troškove postupka i nadgleda sve ključne faze stečaja, uključujući prihvatanje plana reorganizacije i glavnu deobu stečajne mase.
- Stečajni upravnik – Vodi poslove stečajnog dužnika i zastupa ga u stečajnom postupku, preduzima zakonom predviđene radnje i donosi odluke u skladu sa stečajnim postupkom.
- Skupština poverilaca – Čine je svi stečajni poverioci, koji odlučuju o važnim pitanjima u postupku, kao što su saglasnost na izbor imenovanog stečajnog upravnika (odnosno predlog za imenovanje novog), izbor odbora poverilaca i odluka o bankrotstvu na prvom poverilačkom ročištu, a glasa se srazmerno visini potraživanja.
- Odbor poverilaca – Bira ga skupština poverilaca na prvom poverilačkom ročištu iz reda stečajnih poverilaca, ima neparan broj članova (najviše sedam) i ima zadatak da nadzire rad stečajnog upravnika i odlučuje o pitanjima od strateškog značaja za stečajni postupak.
Naravno, uloge ovih organa su šire od izloženih, ali bi bilo necelishodno pisati o svim nadležnostima ovih organa u jednom tekstu.
Kako izgleda stečajni postupak?
Stečajni postupak možemo podeliti u sledeće dve faze:
- prethodni stečajni postupak
- glavni stečajni postupak
Prethodni stečajni postupak pokreće se kako bi se utvrdilo da li postoje razlozi za otvaranje stečajnog postupka. Stečajni sudija donosi rešenje o pokretanju ovog postupka u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga. Cilj je da se utvrdi da li postoji opravdan razlog za pokretanje stečaja, kao i da se obezbede mere za zaštitu imovine dužnika.
Za vreme ovog postupka, stečajni sudija može doneti različite mere obezbeđenja, kao što su:
- Imenovanje privremenog stečajnog upravnika.
- Zabrana plaćanja sa računa stečajnog dužnika bez odobrenja.
- Zabrana raspolaganja imovinom dužnika.
- Privremeno obustavljanje izvršenja prema stečajnom dužniku.
Prethodni stečajni postupak traje najduže 30 dana od dana podnošenja predloga, a protiv rešenja o njegovom pokretanju žalba nije dozvoljena.
E sad, stečajni sudija otvara stečajni postupak i bez vođenja prethodnog postupka ako je predlog podneo sam stečajni dužnik uz potrebne isprave, ako je predlog podneo poverilac, a dužnik priznao postojanje stečajnog razloga, kao i u slučaju kada se pretpostavlja postojanje trajnije nesposobnosti plaćanja.
To čini donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka, koje se istog dana dostavlja stečajnom dužniku, podnosiocu predloga, organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu, registru privrednih subjekata i drugim licima za koja sud proceni da je to potrebno.
Rešenjem o otvaranju stečajnog postupka stečajni sudija zakazuje ročište za ispitivanje potraživanja (ispitno ročište) i prvo poverilačko ročište. Prvo poverilačko ročište održava se najkasnije u roku od 40 dana od dana otvaranja stečajnog postupka, a ispitno ročište u roku od 30 do 60 dana od isteka roka za prijavljivanje potraživanja.
U određenim slučajevima, otvoreni postupak može biti odmah obustavljen ili zaključen, kao što je kada se utvrdi da stečajni dužnik ima samo jednog poverioca ili kada je imovina dužnika manja od troškova stečaja.
Inače, stečajni postupak je hitan, a odluke u njemu mogu biti donete i bez usmene rasprave. Na rešenja se može izjaviti žalba u roku od osam dana, ali žalba ne zadržava izvršenje rešenja, osim ako zakonom nije drugačije predviđeno.
Kojim se redosledom namiruju stečajni poverioci u stečajnom postupku?
U stečajnom postupku, stečajni poverioci se namiruju prema utvrđenom isplatnom redu, koji zavisi od vrste potraživanja.
Međutim, pre svih isplatnih redova iz stečajne mase se prioritetno namiruju troškovi stečajnog postupka, a nakon njih obaveze stečajne mase (član 54 Zakona o stečaju).
Takođe, poverioci čija su potraživanja obezbeđena, npr. hipotekom ili zalogom (tzv. razlučni poverioci), nisu stečajni poverioci i ne ulaze u isplatne redove. Oni imaju pravo prvenstvenog namirenja iz sredstava dobijenih prodajom imovine na kojoj imaju razlučno pravo, a samo za deo potraživanja koji se na taj način ne namiri učestvuju u namirenju kao stečajni poverioci (član 49). Pri tome, razlučna prava stečena izvršenjem ili obezbeđenjem u poslednjih 60 dana pre otvaranja stečajnog postupka prestaju da važe.
Evo kako izgledaju isplatni redovi u praksi:
Prvi isplatni red – Ovde spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, i to u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka, sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka. Uz zarade se računaju i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednje dve godine.
Drugi isplatni red – U ovaj red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda, kao što su porezi i doprinosi, koji su dospeli u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka. Međutim, ovo ne uključuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, koji su već u prvom isplatnom redu.
Treći isplatni red – Ovo je red za ostale stečajne poverioce i ovde spadaju razne komercijalne obaveze koje nisu obuhvaćene prethodnim redovima, kao što su dugovi prema dobavljačima ili drugim poslovnim partnerima.
Četvrti isplatni red – U ovaj red ulaze potraživanja nastala dve godine pre otvaranja stečajnog postupka po osnovu zajmova (i drugih pravnih radnji koje u ekonomskom pogledu odgovaraju zajmu) koje su stečajnom dužniku odobrila lica povezana sa njim, u delu u kojem ti zajmovi nisu obezbeđeni. Npr. ako je vlasnik firme pozajmio novac svojoj firmi, a pozajmica nije bila obezbeđena, on će po tom osnovu biti namiren tek nakon što se izvrši isplata potraživanja u prethodnim redovima. Ovo pravilo se ne odnosi na lica koja se davanjem kredita i zajmova bave u okviru svoje redovne delatnosti.
Na kraju, ako su se poverioci pre otvaranja stečajnog postupka saglasili da budu namireni tek nakon što se izvrši namirenje nekih drugih poverilaca, njihova potraživanja će se isplaćivati tek nakon što se u potpunosti izmire obaveze iz trećeg isplatnog reda, zajedno sa pripadajućim kamatama.
Koji su mogući ishodi stečajnog postupka?
Iako se stečaj najčešće povezuje sa bankrotstvom, stečajni postupak se ne mora nužno tako završiti.
Do bankrotstva dolazi ako za to na prvom poverilačkom ročištu glasaju poverioci sa više od 50% potraživanja, ili ako plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku, odnosno nije usvojen.
Stečaj se, međutim, može završiti i reorganizacijom preduzeća, ukoliko dođe do usvajanja predloženog plana reorganizacije. U tom slučaju, usvojeni plan je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena.
Ako se utvrdi da stečajni dužnik ima samo jednog poverioca, stečajni postupak se obustavlja, što predstavlja još jedan mogući ishod.
Takođe, ako se utvrdi da imovina stečajnog dužnika ne pokriva troškove stečajnog postupka ili je imovina zanemarljive vrednosti, stečajni postupak se zaključuje bez odlaganja.
U ovom slučaju, stečajni sudija rešenjem o zaključenju nalaže stečajnom upravniku da unovči imovinu dužnika i ostvarenim sredstvima pokrije nastale troškove. Postupak se, i pored imovine neznatne vrednosti, ipak neće zaključiti ako dužnik ili poverilac podnesu zahtev za sprovođenje postupka i, po nalogu stečajnog sudije, polože sredstva potrebna za pokriće troškova stečajnog postupka.
Svi ovi ishodi zavise od specifičnih okolnosti svakog stečajnog postupka i odluka koje donose sud, poverioci i stečajni upravnik.
Koje su posledice stečajnog postupka?
Posledice stečaja možemo podeliti na četiri ključne kategorije:
- posledice po stečajnog dužnika
- posledice na potraživanja
- procesnopravne posledice
- posledice na pravne poslove
Malo više o svakoj od ovih posledica u nastavku:
Posledice stečaja po stečajnog dužnika
Posledice stečaja po stečajnog dužnika odnose se na njegov pravni status i prava tokom i nakon stečajnog postupka.
Naime, otvaranjem stečajnog postupka ovlašćenja organa stečajnog dužnika (npr. direktora) prelaze na stečajnog upravnika, koji od tada upravlja imovinom i poslovima dužnika. Stečajni upravnik se stara o završetku započetih, a nezavršenih poslova, kako bi se ostvarila najveća moguća vrednost imovine. Pravni posao raspolaganja imovinom koji bi stečajni dužnik zaključio posle otvaranja stečajnog postupka, po pravilu, ne proizvodi pravno dejstvo.
Ako se stečaj okonča bankrotstvom, stečajni dužnik se po zaključenju stečajnog postupka briše iz registra i prestaje da postoji, a potraživanja koja nisu namirena iz stečajne mase ostaju nenamirena. Ako se, pak, usvoji plan reorganizacije, obaveze dužnika menjaju se u skladu sa tim planom.
Posledice stečaja na potraživanja
Posledice na potraživanja su zapravo posledice po prava poverilaca i njihovu mogućnost naplate.
Od dana otvaranja stečajnog postupka protiv stečajnog dužnika ne može se odrediti ni sprovesti prinudno izvršenje, a postupci izvršenja koji su u toku se prekidaju. Izuzetak su izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškove stečajnog postupka. Potraživanja se namiruju prema redosledu zakonske prioritizacije, o kojem smo govorili ranije.
Poverioci su dužni da svoja potraživanja prijave u roku određenom rešenjem o otvaranju stečajnog postupka. Prijava se može podneti i nakon tog roka, ali najkasnije u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije“, dok se sve kasnije prijave odbacuju kao neblagovremene.
Takođe, prijavljeno potraživanje može biti osporeno od strane stečajnog upravnika ili drugih poverilaca. Poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu, koju mora pokrenuti (ili nastaviti prekinutu) u roku od 15 dana, jer u suprotnom gubi svojstvo stečajnog poverioca za osporeno potraživanje.
Procesnopravne posledice stečaja
Otvaranjem stečajnog postupka prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i njegovu imovinu, upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika. U tom poslednjem slučaju, postupak se ne nastavlja, već nadležni organ mora da prijavi potraživanje u stečajnom postupku.
Postupak u kojem je stečajni dužnik tužilac nastavlja se kada stečajni upravnik obavesti sud da je preuzeo postupak. Sa druge strane, parnica u kojoj je stečajni dužnik tuženi nastavlja se samo ako je tužilac blagovremeno prijavio potraživanje, stečajni upravnik ga je osporio na ispitnom ročištu, a tužilac je upućen na nastavak parnice i to predložio u roku od osam dana.
Kao što smo već rekli, od dana otvaranja stečaja se zabranjuje i sprovođenje izvršenja i bilo kakve mere izvršenja protiv imovine stečajnog dužnika, te stečajni upravnik postaje odgovoran za zaštitu imovine stečajnog dužnika.
Posledice stečaja na pravne poslove
U slučaju stečaja, pravne radnje koje je dužnik preduzeo pre otvaranja stečajnog postupka, a kojima se narušava ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca ili se poverioci oštećuju (npr. pokloni, prenos imovine bez naknade ili uz neznatnu naknadu), kao i one kojima se pojedini poverioci stavljaju u povoljniji položaj, mogu se pobijati. Pobijati mogu stečajni upravnik, u ime stečajnog dužnika, i poverioci, i to od dana otvaranja stečajnog postupka do dana održavanja ročišta za glavnu deobu.
Ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do otvaranja stečaja nisu u celosti izvršili dvostrano obavezni ugovor, stečajni upravnik može odlučiti da ugovor ispuni i traži ispunjenje od druge strane, ili da odbije ispunjenje, u zavisnosti od toga šta je korisnije za stečajnu masu. Ako upravnik odbije ispunjenje, saugovarač svoje potraživanje ostvaruje kao stečajni poverilac.
Koji su troškovi stečaja?
Troškovi stečajnog postupka obuhvataju:
- Sudske troškove stečajnog postupka
- Nagrade i naknade stečajnom upravniku i/ili privremenom stečajnom upravniku
- Druge izdatke za koje je zakonom predviđeno da se namiruju kao troškovi stečajnog postupka
Dodatni trošak je i predujam koji je potrebno uplatiti da bi se stečaj uopšte otvorio, i to na ime pokretanja postupka i obezbeđenja imovine. Predujam obuhvata troškove oglasa, obaveštavanja poverilaca, angažovanja stečajnog upravnika i registracije podataka o stečaju u APR-u.
Visinu predujma određuje stečajni sudija, a predlagač je dužan da ga uplati u roku od pet dana od dana dobijanja naloga suda. Iznos predujma zavisi od toga da li je stečajni dužnik razvrstan kao mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice, i prema članu 59 Zakona o stečaju ne može biti veći od:
- 50.000 dinara za mikro pravna lica;
- 200.000 dinara za mala pravna lica;
- 600.000 dinara za srednja pravna lica;
- 1.000.000 dinara za velika pravna lica.
Ako predlagač predujam ne uplati u roku, stečajni sudija će predlog odbaciti. Uplaćeni predujam se smatra troškom stečajnog postupka i vraća se prioritetno iz stečajne mase, kada se utvrdi da za to ima sredstava.
Važno je napomenuti da, iako troškovi stečajnog postupka mogu biti visoki, oni su neizbežni kako bi se postupak mogao sprovesti i omogućilo što veće namirenje poverilaca.
Prava radnika
Kada firma uđe u stečaj, postavlja se pitanje šta se dešava sa radnim odnosima i pravima zaposlenih.
U ovom delu razmotrićemo ključna pitanja vezana za prava radnika nakon otvaranja stečaja, uključujući sudbinu ugovora o radu, isplatu potraživanja, i postupke kroz koje zaposleni mogu ostvariti svoja prava.
Šta se dešava sa ugovorima o radu nakon otvaranja stečaja?
Danom objavljivanja oglasa o otvorenom stečajnom postupku na oglasnoj tabli suda, nastupaju i prve pravne posledice, a jedno od ključnih pitanja odnosi se na status ugovora o radu.
Naime, stečajni upravnik, koga imenuje sud, preuzima upravljanje stečajnim dužnikom, dok ovlašćenja prethodnog direktora više nisu na snazi.
Otvaranje stečajnog postupka je zakonski razlog za otkaz ugovora o radu sa zaposlenima, a o otkazu odlučuje stečajni upravnik. On može i da ne otkaže ugovor određenim zaposlenima, a uz saglasnost stečajnog sudije može da angažuje i potreban broj lica radi okončanja započetih poslova ili vođenja stečajnog postupka.
Zarade i ostala primanja zaposlenih koji nastave da rade nakon otvaranja stečajnog postupka namiruju se iz stečajne mase kao obaveze stečajne mase, dakle pre stečajnih poverilaca.
Koja su prava zaposlenih nakon otvaranja stečaja (i raskida ugovora o radu)?
Zaposleni i bivši zaposleni koji imaju neisplaćena potraživanja iz perioda pre otvaranja stečaja postaju stečajni poverioci firme. To znači da imaju pravo na isplatu koja je prioritetna, ali samo u okviru određenih granica.
Npr. radnici koji imaju potraživanja u vezi sa neisplaćenim zaradama za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja, kao i doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednje dve godine, spadaju u prvi isplatni red, ali samo do visine minimalne zarade.
Za eventualni preostali iznos potraživanja, radnici će biti u trećem isplatnom redu, što znači da će se ova potraživanja namirivati tek nakon što se isplate dugovanja iz prvog i drugog reda, uključujući troškove stečajnog postupka.
Kako zaposleni mogu da ostvare svoja prava?
Nakon što je stečaj otvoren, zaposleni, kao i svi ostali poverioci, imaju pravo da prijave svoja potraživanja sudu. Prijava mora biti podneta u pisanom obliku, sa svim potrebnim podacima.
Rok za prijavu potraživanja određuje stečajni sudija u rešenju o otvaranju stečajnog postupka i on ne može biti kraći od 30 ni duži od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Prijava se može podneti i po isteku tog roka, ali najkasnije u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa.
Potraživanje se smatra utvrđenim ako ga do zaključenja ispitnog ročišta ne ospori stečajni upravnik ili neki od poverilaca. Nakon što sud donese rešenje o bankrotstvu, stečajni upravnik pristupa prodaji imovine preduzeća, a sredstva od prodaje se koriste za namirenje poverilaca, u skladu sa isplatnim redom.
Zaposleni čija su potraživanja utvrđena u stečajnom postupku mogu se obratiti i Fondu solidarnosti za isplatu određenih neisplaćenih potraživanja. Ovaj fond obezbeđuje isplatu zarada i naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za poslednjih devet meseci pre otvaranja stečaja, kao i naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca, za kalendarsku godinu u kojoj je otvoren stečaj.
Postupak za ostvarivanje prava iz Fonda solidarnosti pokreće zaposleni, a rok za podnošenje zahteva je 45 dana od dana prijema odluke suda kojom je utvrđeno potraživanje.